VIDEO Politika Skupština Finansije

(VIDEO) DJB napravio svoj predlog budžeta za 2018.

Srbija ima već godinama stepen rasta privrede među najnižim u regionu. To je posledica pogrešne ekonomske politike zasnovane na subvencijama stranim investitorima koji dolaze u Srbiju zbog jeftine radne snage, odsustva uvođenja reda u državi, visoke stope korupcije, velike sive ekonomije, prevelikog poreskog opterećenja, posebno nameta na rad, velikog birokratskog opterećenja.

Sa druge strane, softverska industrija beleži godišnji rast izvoza po stopi od 30% godišnje. Da bi se postigle više stope rasta privrede, potrebno je smanjiti poresko i birokratsko opterećenje, ukinuti subvencije i uvesti red. Dosta je bilo je predložio amandmane čiji je cilj da stvori prostor za dodatni rast privrede između 1% i 2%.

Predloženi Amandman unosi sledeće promene u ekonomskoj, razvojnoj, socijalnoj, zdravstvenoj, obrazovnoj i poreskoj politici:

  • vraćanje 10% plata lekarima i svim drugim medicinskim radnicima, nastavnicima i svim drugim prosvetnim radnicima, policiji, vojsci kroz ukidanje zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava čime se vraćaju otete plate lekarima, prosvetnim radnicima, vojsci i policiji u iznosu od 10%, umesto povećanja plata od 8% što u stvari predstavlja nominalno povećanje od 7,2%
  • vraćanje otetih penzija kroz ukidanje zakona o privremenom uredđivanju načina isplate penzija čime se prvo vraćaju otete penzije i povećanje penzija u iznosu inflacije u 2017.godini od 3%, umesto najavljenog lineranog povećanje penzija od 5%
  • obezbeđeno zdravstveno obrazovanje za sve građane Republike Srbije bez obzira na radni status, ukidanje overe zdravstvnih knjižica za sve građana Srbije, prvi korak prelaska sa Bizmarkovog na Beveridžov model finansiranja zdravstva, postepeno ukidanje doprinosa za zdravstvo i prelazak na budžetsko finansiranje, povećanje budžeta zdravstva za 10 milijardi dinara
  • ukidanje subvencija u privredi u iznosu od 42 milijarde dinara i podsticanje privrede kroz smanjenje nameta na rad u iznosu od 70 milijardi dinara kroz uvođenje oslobađanje od plaćanja doprinosa za zdravstvo na deo zarade do minimalca.
  • ukidanje aktiviranih garancija u iznosu od iznosu od 29 milijardi dinara i mogućnosti da preduzeća koja su u većinskim vlasništvu države kao što su Srbijagas, Er Srbija, RTB Bor, i njihov nestručan partijski menadžment zloupotrebljavaju budžet Republike Srbije, uzimaju ogromne kredite i očekuju da ih budžet vraća i prenošenje otplate tih kredita na preduzeća koja su ih i uzela
  • uvođenje reda u državi i odgovornosti državnih službenika prema građanima umesto čekanja da oštećeni građani tuže pa da se onda presude isplaćuju iz budžeta što državu godišnje košta 18 milijardi dinara
  • povezivanje radnog staža i isplatu zapostalih zarada zaposlenih u društvenim preduzećima u restrkuturiranju i stečaju u iznosu od 20 milijardi dinara umesto čekanja sudskih presuda
  • isplata ratnih dnevnica rezervistima u iznosu od 10 milijardi dinara umesto čekanja sudskih presuda
  • podsticaj preduzetništvu i inovacijama kroz projekat stvaranja Venture Capital industrije u Srbiji u iznosu od 4 milijarde dinara
  • nabavka udžbenika za svu decu u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji u iznosu od 5,5 milijardi dinara

Rezultat svih ovih promena povećava deficit marginalno za 9,2 milijarde dinara sa 0,6% na 0,8% projektovanog bruto društvenog proizvoda. Računice su izvedene okvirno jer Ministarstvo finansija skupštini ne dostavlja sve potrebne podatke da bi se obračun mogao izvesti u celosti.

Pitanje garancija države za kredite koje su preduzeća u većinskom vlasništvu države uzela od domaćih i stranih poverilca, kao većinski vlasnik koji bira menadžment, bi morala da rešava kroz sama preduzeća, ne da ih svaljuje na teret budžeta.

U budžetu nije jasno da li je deo novca za subvencije koje ovaj amandman ukida već unapred “obećan” kroz potpisane ugovore iako skupština za to još uvek nije dala saglasnost. Amandman pretpostavlja da su ministri i državni službenici bili odgovorni i da nisu potpisivali ugovore pre nego što je skupština odobrila sredstva.

U budžetu takođe nije jasno na koju vrstu sporova se odnose kazne i penali po rešenju sudova i kako je urađena projekcija troškova. Umesto da država sprovodi pogrešnu politiku koja ugrožava prava građana i onda čeka da neki od građana tuže, a nada se da mnogi neće, i onda kroz sudske i advokatske troškove i zakonsku zateznu kamatu plaća tri puta veću cenu, posao države mora da bude da ispravi nepravde blagovremeno tako da nikada i ne stignu na sud. Povezivanje radnog staža i isplata zapostalih zarada zaposlenih u društvenim preduzećima, kao i isplata ratnih dnevnica rezervistima za njihovo angažovanje tokom devedesetih godina prošlog veka, je upravo korak u pravcu odgovornog ponašanja države prema pravima svojih građana.

amandman I

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Ostavite komentar

11 Komentara na "(VIDEO) DJB napravio svoj predlog budžeta za 2018."

avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
Mladen
Gost
Mladen

Citat:
„Srbija ima već godinama stepen rasta privrede među najnižim u regionu. To je posledica pogrešne ekonomske politike zasnovane na subvencijama stranim investitorima koji dolaze u Srbiju zbog jeftine radne snage, odsustva uvođenja reda u državi, visoke stope korupcije, velike sive ekonomije, prevelikog poreskog opterećenja, posebno nameta na rad, velikog birokratskog opterećenja.“

Ekonomska politika je definitivno pogrešna, međutim vrlo retko, gotovo nikada, ne kritikujete kreditno-monetarnu politiku, pre svega bankarski sistem. Da li bankarstvo kao delatnost po mišljenju DJB nije važna ili to jednostavno nije vaš fah, pa se zato niste upuštali u neku ozbiljniju kritiku/analizu?

Sale
Gost
Sale

Monetarna politika je generalno sporedna stvar u ekonomiji. Iako dosta važna, monetarna politika je samo „support“ za onu pravu ekonomiju koja donosi neku vrednost a to je privreda i fiskalna ekonomija. Krediti, novčana masa, kurs, inflacija… to su sve veličine koje služe da pomognu privredu i sami za sebe, odvojeno od celine, nemaju neku svrhu. Sadašnja monetarna politika bi mogla da se nazove dosta stabilnom jer vidimo da se kurs ne menja, inflacija je pristojna, sve to deluje sasvim ok ali je potpuno nebitno jer ova država nema nikakvu privrednu aktivnost pa prema tome, monetarna ekonomija, kakva god da je, ništa ne znači. Čak mogu i da idem korak dalje pa da tvrdim da se neki parametri monetarne ekonomije veštački održavaju na nekom nivou, kao recimo kurs evra, bez nekog realnog pokrića. Naime, ako ti imaš državu koja se konstantno zadužuje, kao što je Srbija, ti možeš da odvojiš deo od tih sredstava kako bi „fingirao“ ekonomske pokazatelje na nekom veštačkom nivou. Tako imaš predstavu za narod kako postoji stabilnost. A stabilnosti zapravo nema, ona se konstantno „finansira“ novim i novim zaduživanjima. Ovakva kakva jeste monetarna ekonomija bi pukla koliko za nekoliko meseci kad bi stalo zaduživanje. E onda bi videli koliki je zaista pravi kurs evra, kolika je inflacija itd…

Mladen
Gost
Mladen

@Sale,

Hvala ti na javljanju i trudu, ali bih voleo da ekonomisti DJB iznesu svoj stav o tome. Mi smo već imali neke diskusije na ovu temu, ali si nekako uvek prekidao kad je najinteresantnije. Mogao bih maltene svaku rečenicu da ti repliciram, ali čemu to kad ne reaguješ na argumente. Sutra ćeš ponovo isto pisati. Ipak, zbog drugih, reći ću samo da je kreditno-monetarna politika sve samo ne sporedna. Oko nje se zapravo sve vrti, jer prožima sve pore društveno-ekonomskog sistema. Ako emisija novca nije adekvatna, i privredi i fiskalnoj politici su vezane ruke. Srbija je školski primer.

Sale
Gost
Sale

Ja sam svoj stav izneo, tvoj nisam video osim onoga „da je nešto važno jer ti tako kažeš“. Dakle, kao što rekoh, monetarna ekonomija je samo tehnička disciplina čija je namena da podrži privredu i fiskalnu politiku. To si manje više i sam potvrdio. Ne vidim neku potrebu za nekim preteranim razglabanjima o njoj jer ove bitne determinante nisu definisane. Kako ćeš da definišeš referentnu kamatnu stopu, kako bi pospešio kreditiranje privrede ako nemaš privredu? Kako ćeš da određuješ kurs evra kako bi pospešio izvoz ako nemaš izvoz? Ne možeš se kvalitetno baviti monetarnom ekonomijom ako imaj loš i neuredan sistem. Moraš milion drugih stvari da središ pa tek onda da se baviš tim tehničkim stvarima vezano za novčanu masu, kreditiranje, kurs, inflaciju itd… Naravno, možeš i ovako uopšteno da pričaš o tim stvarima ali to nema neke poente. Niko ne spori da monetarna ekonomija ima neku svoju važnu ulogu, to je šraf bez koga se ne može, ali ti problem napadaš sa naopake strane. Ti bi da menjaš šraf a da mašina ostane kakva jeste, teško da to može tako. Tek kad konstruišeš novu mašinu, videćeš kakav će ti šraf trebati.

Mladen
Gost
Mladen

@Sale,
Referenta kamatna stopa nije obavezujuća, već samo signalizirajuća (pro forme što bi rekli). Nema nikakav uticaj na kreditiranje! Banke su po tom pitanju potpuno samostalne (nažalost).

Što se tiče privrede, ona postoji ali je slaba jer je finansijski „zadavljena“ visokim kamatama na zajmove sa jedne i malom količinom para u opticaju (kupovnom moći) sa druge strane. A i to malo je loše raspoređeno. Distribucija postojećeg novca je posao fiskalne politike. Dakle, ona deluje reaktivo, dok je monetarna proaktivna, jer omogućava i privredi i fiskalnoj politici da imaju sa čime raditi. U Srbiji danas to nije slučaj.

Čak i da nema nikakvih privrednih aktivnosti (recimo zemlja sravnjena posle rata, elementarnih nepogoda i sl), dokle god postoje ljudi sa svojim znanjem i resursi, uvek se može krenuti ispočetka, tj. uvek se ima šta kreditirati (privatni sektor) ili jednostavno platiti (javni radovi i projekti).

Kurs treba da reflektuje paritet kupovne moći različitih valuta i njegov značaj za stanovništvo bi bio daleko manji kada bi se ukinule devizne klauzule na dinarske kredite, a državi i firmama koje se ne bave izvozom, zabranilo zaduživanje u inostranstvu, jer je to omča oko vrata.

Što se izvoza tiče, prvo kreiraš i razvijaš proizvodnju za domaće tržište (ono je prioritet i u najrazvijenim zemljama), a za izvoz šta pretekne. Kako privreda jača i proširuje kapacitete i kvalitet proizvoda, neke će se probiti i na inostrano tržište. Sve što ti izvezeš, neko drugi mora da uveze i obrnuto. Naravo, neke firme već sada imaju znanje i kvalitet ili posluju sa licencom, pa uspešno izvoze, ali bi i njima bilo daleko bolje i jednostavnije za poslovanje kada bi povećale plasman na domaćem tržištu. A ono se ne može izgraditi pričom (verovanjem) da je kreditno-monetarna politika sporedna stvar.

Sale
Gost
Sale

Mogao bih da se složim sa (skoro) svime što si nabrojao, kao da čitam neki ekonomski udžbenik, ali to sve trenutno nije glavni problem u Srbiji. Moramo prvo da se dovedemo u red pa da profunkcioniše privreda i onda da se razmišlja o monetarnoj politici. Trebaju nam institucije, treba nam pravna država, treba nam uređen sistem, treba nam ljudski kapital… dosta stvari koje su preče u ovom trenutku od monetarne politike. Razmišljati o monetarnoj politici u banana državi sa diktatorkim režimom nema nikakvu poentu.

Nemanja
Gost
Nemanja

obezbeđeno zdravstveno obrazovanje

Nemanja
Gost
Nemanja

Mislite zdravstveno osiguranje? Gore pise zdravstveno obrazovanje

M.M.
Gost
M.M.

Sve polazi od države i njenog uredjenja. Ne bi vrsljali strani investitori ovako kako vršljaju da nije države koja im to omogućava. Ne bi imali prakticno samo strane komercijalne banke i niti jednu stabilnu razvojnu banku da država to nije tako uredila. Para nema dovoljno, a još na to cure neprestano iz kase jer je država to omogucila. Kurs eura je bitan, ali jeste trenutno sporedna stvar jer nemamo privredu. Odgovorno tvrdim da je Juri u Raci zabranjeno svojevremno podizanje plata u fabrici kako se ne bi pravila socijalna razlika sa ostalim stanovništvom! Nisu ovi iz Jure lake ruke nego su to videli kao mogućnost za podizanje kvaliteta rada i manje bolovanja na prvom mestu. Mi hoćemo da prodamo Telekom umesto da ga ucinimo ozbiljnim igračem jer to preduzeće ima para, ali i te pare se izvlace na razne nacine i ne investira se dovoljno u dalji razvoj. Dajemo koncesiju na aerodrom bez pravog plana, NIS smo već poklonili, banke ugasili čak i one zdrave, profitabilna preduzeća hoćemo da prodajemo investitorima koji će uložiti minimalno, zemlju prakticno poklanjamo, neprofitabilna preduzeća smo prodavali tako da su uglavnom pogasena, a oprema razvucena i planira se promena namene zemljištu. Imali smo veliku priliku da napravimo privredni bum na zdravoj osnovi, a na kraju smo se zakopali još dublje. Zdravstvo mora po modelu kao sto je u Skandinaviji, Nemačkoj. Mora biti besplatno uz participaciju za svakoga i mora se prestati sa overom knjižica. Korupcija se mora sprečiti i mora se uložiti u stručni kadar inače neće imati ko da radi. U Vojvodini za malo više od godinu dana otišlo preko 2000 zdravstvenih radnika. Na IORS otišlo preko 100 ljudi u poslednih par godina i sve radnici sa iskustvom i znanjem. Radiologa više ne možeš ni lupom naći jer maltene sve sto valja je otišlo i sada sedimo sa brdo nove opreme kupljene i poklonjene od EU, a nema ko da tumaci snimke! Preostali rade po 12 sati da bi postigli. Obrazovanje nam je u rupi i degradira se sve više. Propadanje je krenulo 90ih i sem slučajnih iskoraka idemo na dole sa svakom vlašću. SNS ništa nije promenio sem sto je još više pojačao uništavanje države.

Zoran Petronijevic
Gost
Zoran Petronijevic

Onaj ko je sastavljao ovaj predlog budzeta bi trebao znati da se placanje po izdatim garancijama ne mogu obustaviti. Kako budzet ima vise od 8 strana, voleo bih da vidim i nastavaj budzeta DJB po programima, programskim aktivnostima i projektima, odnosno kome misli da umanji opredeljena sredstva za finansiranje pobrojanog.

Sale
Gost
Sale

Zorane, ne razumete širu sliku. Te garancije služe da se namerno krade novac iz budžeta. Evo kako ide lopovluk: državna preduzeća uzimaju kredite dok država daje garanciju za njih. Ti krediti se i ne nameravaju vraćati već ih pojede mrak a država (od svih nas) to pokrije. Znači svi platimo a nekima u džep. Preduzeća i dalje gubitaši. Itekako se ceo posao može obustaviti. Samo treba povećati zatvorske kapacitete.

wpDiscuz