VIDEO Beograd Govor Događaj Politika

(VIDEO) Nemamo 24000 dinara za čistačicu, ali imamo za otvaranje konzulata u Monte Karlu

Kada god razmišljam o politici u ovoj zemlji i onima koji su bili njeni kreatori, u proteklih dvadeset i pet godina, to razmišljanje završi se osećajima razočarenja i ogorčenosti.

Razočarenja jer dvadeset i pet godina bitišemo u okruženju i sistemu u kojem marljivost, znanje, umeće i talenat nisu nikakav garant za uspeh. Ali stranačka pripadnost, nepotizam i sklonost korupciji nam mogu biti odlična odskočna daska za napredovanje. Razočarenja, jer su poštenje, humanost i imanje stava, potpuno obezvređeni i dovedeni skoro u istu ravan sa lopovlukom, sebičnošću i poltronstvom.

A ogorčen šta na sve to postajemo ravnodušni i skloni mišljenju da je sve to negde normalno i da se ne treba time previše opterećivati. Ogorčen i na sve one kojima smo poklanjali svoje poverenje, verujućim im na reč da će učiniti nešto bolje. A oni su nas obmanuli, iskoristili su nas za ostvarivanje svojih ličnih interesa. A mi smo danas tu gde smo, još dublje u blatu iz koga smo verovali da će nas izvući.

Danas nam državu vodi manipulator, na čeku ministarstava su ljudi koji u iole pristojnom društvu ne bi ni pažnju zavredili, na čelu javnih preduzeća preko kojih se crpi još to malo novca što nam je preostalo, poslušnici i poltroni.

Sve ovo svi vi već znate, ništa ovo nije novo, sigurno ste nebrojeno puta razgovarali sa prijateljima i sa samima sobom o ovome, baš kao i ja. A onda sam zapazio da postajem ljut na samog sebe što o tome samo pričam, što ostajem razočaran i ogorčen, a ništa ne preduzimam…već čekam da se pojavi neko da reši probleme. Jer šta ako mi u tom čekanju prođe još dvadeset i pet godina?
Kap koja je u mom slučaju prelila čašu, nešto što me je kao čoveka porazilo i ponizilo, bilo je saznanje da su na jednom odelenju klinike za infektivne bolesti, po nalogu ministarstva, otpustili čistačicu, jer država nema novca i mora da se štedi.
Nemamo 24000 dinara za čistačicu na infektivnoj klinici gde je higijena imperativ, a imamo skoro 2 miliona evra za muzičku fontanu na samo par stotina metara od te iste klinike. Imamo čak i za platu muzičkom uredniku te preko potrebne muzičke fontane.

Nemamo 24000 dinara za čistačicu ali imamo za nekakav jarbol, bez koga ne bismo mogli.

Nemamo 24000 dinara za čistačicu ali imamo za otvaranje konzulata u Monte Karlu.

Toliko smo bogati da milione evra poklanjamo raznim strancima kroz subvencije.

Toliko smo bogati da poklanjamo par stotina miliona vredno zemljište savskog amfiteatra neko sumnjivom arapinu, za BG na vodi.

Ili možda ipak nismo toliko bogati, ali nas zajebavaju, valjda vide da ćutimo, misle ćutaćemo i dalje, pa im se može.
E pa ja sam odlučio da više neću da ćutim, da više neću da čekam, već da dam svoj doprinos borbi da u ovoj zemlji nešto promenimo i učinimo je pristojnijom i uređenijom. A kada sam tu odluku doneo izbor mi nije bio težak, lako sam izabrao „Dosta je bilo“. Jer na političkoj sceni imao sam sa jedne strane one koji su u proteklih dvadeset i pet godina pokazali da su ili nesposobni ili pak veoma bezobrazni. Sa druge strane imao sam neke koji sem parola „mi želimo Srbiju u kojoj se lepo živi“, „mi želimo pristojnu Srbiju“, „mi želimo Srbiju iz koje mladi ljudi neće odlaziti“…nisu ponudili ni jedno rešenje kako da do toga dođemo.

Jedino je „Dosta je bilo“ osim što je krajnje direktno ukatao na suštinske probleme ovog društva i locirao uzroke istih, a to su ponoviću, parokratija, nepotizam i korupcija…dao i konkretna rešenja kako da iste prevaziđemo. Zato sam ja danas ovde sa vama i sa ovim ljudima ovda, sa kojima me je povezalo pre svega ubeđenje da se vredi boriti i da se možemo izboriti za bolje.
Svakako da bismo tu borbu dobili brže ako bi nas bilo više, vođenih istom željom i ciljem, i zato vas pozivam da nam se pridružite.

A ako kada izađete iz ove sale pomislite „koliko smo puta već ovo čuli, pa su na kraju svi bili isti“, postavite pitanje sebi da li ste vi isti kao svi ti. Ako niste, a čim ste danas ovde očigledno je da niste…znači da nas ima i drugačijih, pa hajde onda da to i pokažemo, da nismo svi isti.