VIDEO Predavanje Privreda Finansije

Vladimir Gligorov: Motiv za partnerstvo sa privatnikom je prazna kasa

Školu javnih politika smo organizovali da bismo imali obrazovane odbornike, upućene u lokalne i gradske politike. To je deo naše pripreme za beogradske izbore. Vladimir Gligorov, istraživač u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, polaznicima Škole govorio je o javno – privatnom partnerstvu. Najčešći motiv za partnerstvo je prazna kasa. Put ili most mora da se napravi, a privatnik ima novac.

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Ostavite komentar

12 Komentara na "Vladimir Gligorov: Motiv za partnerstvo sa privatnikom je prazna kasa"

avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
Mladen
Gost
Mladen

Gospodine Gligorov,

Prazna kasa nije nikakva prepreka za finansiranje infrastrukture, jer država ima emisionu moć (to je njeno pravo i obaveza).
Drugo je pitanje zašto ona te svoje prerogative (koji zadiru u sve pore društva) ne koristi, nego je sve (nezakonito) prepustila bankama? Kolika je krivica ekonomista za takvo stanje?

Privatnici ne prave pare. Banke ih prave, tj. falsifikuju, osim ako njih ne smatrate privrednim subjektima?! Privatnici koriste kredite, jer svež, dodatni novac jedino tako dospeva u opticaj. Koliko god (trenutno) da imaju, privatnici se ne mogu porediti sa državom, jer su njeni novčani resursi neograničeni. Niti bi morala sama sebi da plaća kamate. Zato se i zove država. Hvala na pažnji.

Sale
Gost
Sale

Mladene, pa ne ide to baš tako kako si osmislio. Ispada da država treba da „naštampa“ milione i odma smo bogati i poraste standard? To su probali 90-tih i eto inflacije. Svako štampanje novca koje nema realno pokriće u novoostvarenoj vrednosti je beskorisno.
Narodna banka treba da brine da količina novca u opticaju bude na pravoj meri, tj. da oslikava realnu vrednost i aktivnost privrede. To nije isto što i štampanje „kako nam dune“.

drug Luka
Gost
drug Luka

drug Luka u pravu,objasnivsi u sto kracim recenicama.Treba ih samo razumeti. Postoji nacin kako drzava,tj NBS kontrolise VISAK novcane emisije u OPTICAJU.

Pozdrav.

Sale
Gost
Sale

Pa izvinjavam se onda. Treba naštampati par milijardi dinara pa da sagradimo nekoliko mostova, par hiljada stanova (toga uvek treba) i mrežu autoputeva. Takođe ne bi bilo loše da se koja milijarda naštampa za železnicu, cevovode za gas i koju fabriku, da živne industrija. Ja sam mislio da je ekonomija komplikovana ali ustvari se svodi na štamparsku delatnost. Naštampaš i imaš. Nikad mi ne bi palo na pamet da je tako lako da se razvijemo.

drug Luka
Gost
drug Luka

Ispravak teksta.
Umesto recenice „drug Luka je u pravu“ treba da stoji “ Mladen je u pravu“
Izvinjavam se Saletu i Mladenu.

Mladen
Gost
Mladen

@Sale,
„Ispada da država treba da „naštampa“ milione i odma smo bogati i poraste standard?“

Izvini, to si ti rekao, ne ja.

„To su probali 90-tih i eto inflacije.“

Nije tačno. To je kao da si imao poplavu u stanu i posle toga odlučiš da više ne koristiš vodu. Kakav je to rezon? Nama novac treba, tu nema govora, a pošto ga privreda ne stvara, moraš ga nekako ubaciti u opticaj. Znači, uopšte nije pitanje da li treba emitovati, već koliko, kada (kojim tempom) i kojim kanalima.

„Svako štampanje novca koje nema realno pokriće u novoostvarenoj vrednosti je beskorisno.“

Kako beskorisno kada smo izgradili most, put i sve ostalo što treba i za šta imamo resurse. Novac nije resurs! Novac je tiket za razmenu, beleška, priznanica. Od njega ne zavisi ništa. To što su banksteri drugačije ubedili ljude je veliki problem i protiv toga se treba boriti.

Inače, poslovne banke godinama, svakodnevno „štampaju“ žiralni novac i još ga pumpaju u potrošnju (raznorazni keš i potrošački krediti koji nemaju izvore), pa vidiš da nema velike inflacije, pogotovo ne hiperinflacije. I pazi sad, banke mogu u potrošnju, a država ne može da napravi most ili sistem za navodnjavanje? Da li shvataš koliki je to apsurd?

„Narodna banka treba da brine da količina novca u opticaju bude na pravoj meri, tj. da oslikava realnu vrednost i aktivnost privrede. To nije isto što i štampanje „kako nam dune“.

Prvo tzv. narodna banka (namerno malim slovima) nije državni organ i uopšte se ne bavi regulisanjem količine novca u opticaju. Interesi društva su joj na poslednjem mestu. Sve je prepušteno poslovnim bankama, što je grubo kršenje Ustava i zakona. Inače, količina dinara je 3-4 puta manja nego što bi trebalo i to pri postojećem nivou privrednih aktivnosti. A gde su rast i razvoj? Zato privreda i propada. Pljačke političke oligarhije su samo bonus. Bilo bi teško i bez toga. Drugim rečima, mora se uvesti red i u bankarski sektor, po uzoru na recimo Nemačku. Imaju dijametralno suprotan kreditno-monetarni sistem, a niko u Srbiji to ne pominje. Ili recimo dvovalutni sistem u Švajcarskoj. To su sve izgleda tabu teme.

drug Luka
Gost
drug Luka

Bravo Mladene. Imas moju podrsku za sve sto si napisao,ali avaj. Cuvaj se momcino da te ne proglase budalom,ako vec nisu. Ne ulapas se u sistem.

marko
Gost
marko

Šta trabunjaš ti čoveče? Kakve dve valute u Švajcarskoj? Jel shvataš da i sopstvenom komentaru dva puta sebi skačeš u usta?

Mladen
Gost
Mladen

@marko,

Nisi u toku, ali evo prilike da saznaš: WIR – švajcarska lokalna ili dopunska valuta: https://www.youtube.com/watch?v=uGnpXP__OtM

Inače, nemački bankarski sistem sa preko 1300 lokalnih (neprofitnih) banaka koje u zbiru pokrivaju 70% tržišta kredita je superioran i svakako primer za ugledanje, ali čak i varijanta sa lokalnim valutama je bolja od ove naše finansijske žabokrečine.

Šumadinac
Gost
Šumadinac

Ne trabunja, on već ti, informiši se malo.
https://www.youtube.com/watch?v=uGnpXP__OtM

marko
Gost
marko

WIR nije valuta. WIR je banka u privatnom vlasništvu, i tvrditi da je to valuta je kao kad bi rekli da svaki kazino u srbiji izdaje svoju „valutu“. Gledano usko akademski to jeste valuta (po tom kriterijumu i panini sličice fudbalera su valuta), ali u relanosti – nije. Jel možeš da platiš porez WIR priznanicom? Ne možeš.

Mladen
Gost
Mladen

Naplata poreza je vezana za nacionalnu valutu (element državnosti-prinude), dok je WIR dobrovoljna dopunska valuta kreirana iz sasvim drugih razloga, a to je borba da se eliminiše nelikvidnost i pad prometa (veštački izazvani od strane bankstera). Inače, naziv „WIR banka“ je novijeg datuma (tako preimenovana 1998, jer su počeli da se bave i klasičnim bankarskim poslovima-odobravanje WIR zajmova, platne kartice i sl.) Do tada su se zvali Wirtschaftsring-Genossenschaft (privredno društvo-zadruga). Ali to ne menja suštinu da je tako nešto u Srbiji misaona imenica. Malo ko je i čuo za to, iako koncept funkcioniše već decenijama i ima izražen antirecesioni karakter. Otvori njihov zvanični sajt, pa pogledaj kako oni sebe nazivaju (poslovna mreža, valuta i banka, sve u jednom).

Što se kazino čipova tiče, ono što cirkuliše unutar samog kazina naravno nije valuta, jer se njima ne vrši promet dobara i usluga, a sem toga po završetku igre čipovi se unovčavaju za pravi (likvidan) novac. Međutim, ako bi se čipovi koristili na ulici za nekakva plaćanja, tj. promet na crno, taj obim izdatih čipova jeste defakto novac, tj. postaju neka vrsta lokalne valute. Ali postavi sebi pitanje, koliki je to udeo u BDP-u i kako takve minorne transakcije mogu pomoći privredi? WIR novac je nešto sasvim drugo, jer se radi o milionskim iznosima i desetinama hiljada firmi.

wpDiscuz