За државу научници су „остали корисници јавних средстава”

Наука се пројектно финансира па научници имају третман хонорарних радника, иако су запослени и раде у складу са Законом о раду.

Kaда је за скупштинском говорницом, 27. априла 2014, мандатар за састав нове владе Александар Вучић читао експозе, за план развоја науке у Србији рекао је следеће:

„Један од приоритета ове владе биће наука и технолошки развој… вишегодишње запостављање проблема у овом ресору довело је до организованих протеста научних радника. Поред планираног повећања улагања у науку, влада ће успоставити нови модел финансирања науке по угледу на праксу осталих развијених земаља у свету. Поред тога што је реч о изузетно важном развојном ресору, регулисање ових закона добиће приоритет како би се обезбедио континуитет у финансирању научноистраживачких пројеката, чији се текући циклус завршава крајем 2015. године. Интегрисаним напорима нове владе и водећих научника и стручњака могли бисмо да спасемо науку и повратимо значај образовања. Обезбеђивање услова који би истраживаче подстицали да остану у земљи, повећано улагање у науку обезбедили бисмо основу за бржи привредни развој, као и општу културну и друштвену ревитализацију” (сви курзиви С. К).

 

ScienceFoto: brainscape.com

 

Од експозеа је прошло више од 18 месеци. Не само да је све прочитано временом потпуно заборављено, већ је однос државе према науци за овај период знатно погоршан. Означениприоритет – наука и технолошки развој, до те мере је запостављен да се ових дана организује протест научних радника. Планирано повећање улагања у науку и нов модел финансирања нису се десили. Улагање у науку је смањено. Овај изузетно важан развојни ресор има такав приоритет да новог закона још увек нема, а текући циклус завршава се крајем 2015. године. Последица је неизвесност и несигурност људи запослених у овом ресору. Интегрисаних напора нове владе и водећих научника и стручњака није било, па последично ни спаса нема, а изостали су и подстицаји да истраживачи остану у земљи. И још једном повећано улагање у науку се није десило, а по нацрту буџета за 2016. неће се ни десити.

Научници у Србији данас не знају каква им је блиска, да не помињемо далеку будућност.

За државу као да не постоје. Нико их више не спомиње, ни у скупштини, а по свему судећи ни у надлежном министарству. Њихове плате не воде се као лични дохоци већ су под шифром 424 у трезору означени као „остали корисници јавних средстава” па их се сете само када их треба смањити. Кад дође време за повећање они су заборављени. Једино радници у ресору науке немају потписан колективни уговор. Наука се пројектно финансира па научници имају третман хонорарних радника, иако су запослени и раде у складу са Законом о раду. Из предстојећег закона о платним разредима наука је изостављена.

Опрема и потрошни материјал за научне пројекте набављају се уз помоћ Јединице за управљање пројектима (ЈУП) Владе Србије. Један истраживач не може слободно да купи оно што му је за експеримент потребно, већ мора да наручи преко ЈУП-а, а затим чека да се распише тендер. Истраживачи осмисле експерименте, направе списак материјала, нађу понуђаче, доставе све податке (имена произвођача, цене и каталошке бројеве производа), контактирају произвођаче и договоре се са њима да се јаве на тендер, а затим чекају да ЈУП тај тендер распише. То некада буде за неколико месеци, некада за неколико година, а за неке ствари не буде никада. Све по вољи запослених у ЈУП-у. Истраживаче о томе не обавесте.

У међувремену, истраживач са мизерним средствима које добије као директне материјалне трошкове (ДМТ) набави нешто од материјала и почне експерименте. Стижу први резултати, обрада, писање саопштења и прође годину дана а да ништа од главних потрепштина наручених преко ЈУП-а не стигне. На крају пројектног циклуса велики број пројеката уопште не добије део материјала неопходног за експерименте.

Када се заврши пројектни период министарство тражи Извештај о пројекту који подразумева и списак објављених научних радова. У зависности од квалитета часописа, рад носи одређени број бодова. На основу прикупљених бодова, истраживачи се рангирају у шест категорија од којих зависи њихова плата. Не знам професију у Србији чији се извршиоци по платама рангирају у шест категорија. Замислите лекара опште праксе који може да прима плату прве или шесте категорије у зависности од броја пацијената које услужи у току године.

Када дође до неких резултата, за публиковање рада често треба платити. Пошто пара нема, јер је ДМТ потрошен, истраживач мора да размишља да ли да се одрекне дела плате и публикује рад у жељеном часопису. На ЈУП-у и оваквом начину финансирања науке систем се потпуно урушио. Министарство задужено да креира подстицајан амбијент за развој научне мисли ништа не решава. Напротив, подстиче настали хаос.

У погледу ЈУП-а нека решења су очигледна: изузети научне пројекте из јавних набавки и увести строгу контролу рада ЈУП-а и евалуацију радника у овој агенцији. Па ко не распише тендер, нека прима плату шесте категорије.

Делове експозеа премијера обично пишу ресорни министри. Из делова експозеа који смо цитирали видимо да је Срђан Вербић лепе замисли и жеље ставио на папир и све се ту завршило. Јер министарство се решавањем проблема науке није бавило. Још горе, апели научних радника и њиховог синдиката потпуно су игнорисани. Узимајући све у обзир, сасвим довољно за смену министра. Као што је премијер лепо приметио на почетку излагања о науци – нагомилани нерешени проблеми доводе до организованог протеста.

 

Аутор: Страхиња Крижак
Истраживач-сарадник, Институт за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду

Оригинални текст

 

Подели са пријатељима:Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Email this to someone

  1. Znate li da u su u celoj Evropi naucnici honorarci? Plate im zavise od projekata i stipendija koji traju od 3-5 godina, nakon cega napustaju svoju laboratoriju i odlaze na sledeci projekat, cesto drugi grad ili zemlju. Srbija je jedna od retkih drzava koja ima sistem da doktoranti mogu ostati na institutu kao saradnici dozivotno (IBISS, Vinca). Sa te strane, naucnici ne bi trebalo da se zale, jer imaju zagarantovano radno mesto, sto je u Evropi nezamislivo, osim profesorske karijere.
    Uslovi rada i primanja nasih naucnika su svakako ispod svakog nivoa, kao i vecina stvari u Srbiji.
    Kad se vec sve te plate finansiraju iz budzeta, a ne od projekata koje laboratorije osvoje, mora postojati neki sistem vrednovanja. Naravno da mladi saradnik ne treba da ima istu platu kao neki iskusni istrazivac. Kao sto i lekar opste prakse prima manje od hirurga.
    Po meni najveci gubitak novca i ljudskih resursa je u cekanju, to je upravo ovo o cemu govorite. Dobijete projekat ali ne i dovoljno sredstava. I onda se ceka na hemikalije i opremu, naucnici sede, u nemogucnosti da rade, a placeni su iz budzeta kao da su radili.
    I za kraj, nauka u Srbiji jos uvek ima socijalisticko-cinovnicki mentalitet: “ Radio , ne radio, svira ti radio“. Filter mora da postoji. Da bi se razdvojili neradnici koji su tu mozda i zavrsili igrom slucaja od entuzijasta koji zaista zele da svojim radom doprinesu drustvu.
    Sve sto sam napisla je iz iskustva rada u Srbiji i van.

Затворено за коментаре.