Ауторски текст Здравство Људска права

Знаће нас у ген

Сва жива бића свој генетички материјал носе у облику ДНК (дезоксирибонуклеинске киселине) која садржи упутства за развој и функционисање свих живих организама. Не постоје две особе које имају идентичан ДНК (осим једнојајчаних близанаца). ДНК особе се може узети из крви, коже, косе, пљувачке, и на основу анализе ДНК може се сазнати не само пол и идентитет особе, већ огроман број врло осетљивих података о здравственом стању, сродству и пореклу особе. ДНК је непроменљив.

Чињеница је да је анализа ДНК врло корисна у истрагама кривичних дела, пошто помаже да се идентификују криминалци. Такође је чињеница да је добро да земље имају централизоване базе ДНК на основу којих могу лакше утврдити идентитет починиоца кривичног дела.

Многе земље су законом уредиле ово питање тако да се тачно зна чији се ДНК профил чува, колико се дуго чува, које тачно информације и слично. У Србији то међутим није случај. Како сада ствари стоје, држава ће моћи да има централизовану базу ДНК профила великог броја грађана Србије: починиоца кривичних дела, али и њихових жртава, и сведока, несталих, али и непознатих лица, особа које су утврђивале очинство, или здравствено стање, трдуница које су радиле пренаталне тестове и слично. Ако се ваш ДНК профил по неком основу нађе у бази података, ако сте на пример сведок, ваш ДНК профил ће трајно ту и остати.

Могућности злоупотребе су огромне. А у новом закону не постоји ниједан члан који спречава злоупотребу. Ниједан. А база најосетљивијих и најскупљих податала о генетском материјалу, односно здрављу грађана Србије биће поверена на чување министарству унутрашњих послова, које, према предлогу новог закона, нико не контролише и које не сноси никакве санкције.

Наиме, у скупштинској процедури налазе се два предлога нових закона који се тичу НАЈОСЕТЉИВИЈИХ података о личности.

То су:

  1. предлог закона о националном ДНК регистру. Дакле, документ који уређује упис, чување и обраду података добијених анализом ДНК.
  2. предлог закона о евиденцији и обради података у области унутрашњих послова.

Пажљиво их читам и поредим с другом европском регулативом и мишљењем Повереника почена искуством с евиденцијама и регистрима у високом образовању (где је, укратко, уведена централизована база неанонимизираних података о здравственом, социјалном и образовном статусу студената).

Издвајам следеће:

  1. Закон о националном ДНК регистру не садржи најважније одредбе:
    1. услове уписа резултата добијених анализом ДНК у Регистар
    2. рокове чувања података
    3. категоризацију лица чији се резултати уписују у Регистар, и тежине кривичног дела, па ће тако резултати жртве кривичног дела бити чувани једнако као и починиоца кривичног дела ако су током итраге узети узорци и дати на анализу некој од лабораторија (које могу бити и неакредитоване).
    4. одредбу о томе како ће се спречити да лабораторија пошаље и резултате ДНК лица које је утврђивало очинство или здравствено стање.
    5. одредбу о томе како ће се спречити незаконита обрада огромне количине података, и које су санкције.
  2. закон о националном ДНК регистру за најважнија питања позива се на непостојећи закон
  3. тај непостојећи закон је заправо прдлог закон о евиденцији и обради података у области унутрашњих послова који онда уређује најважнија питања закона о ДНК регистру, и то делимично, паушално – што се тиче рокова чувања, и – чудно.
  4. Наиме, овај други закон проширује сврху ОБРАДЕ и чувања ДНК профила тако што:
    1. ДНК профиле уводи у податке које полиција обрађује и чува 10 година у СВРХУ евидентирања података о лицима према којима су примењена овлашћења и праћења законитог поступања у примени овлашћења. Ово би се смело односити само на утврђивање идентитета непознатог лица, што је обрађено у члану 45. истог предлога закона где је рок за чување података три године.
    2. ДНК профиле уводи у податке које полиција обрађује и чува 5 година у СВРХУ обављања послова граничне контроле која обухвата вршење граничних провера на граничним прелазима и надзор државне границе ван граничних прелаза у складу с посебним прописом.   

Поредећи регулативу, установила сам да:

  1. у регистар смеју уопште да се УПИШУ (а камоли обраде) искључиво:
    1. подаци добијени анализом ДНК лица чији је ДНК узет искључиво
    2. током вођења истраге у вези са
    3. кривичним делом велике тежине,
    4. и то САМО резултати који откривају идентитет и пола лица, односно
    5. подаци несталих и непознатих лица.
  2. рокови чувања се разликују, између осталог, и у зависности од тога које је категорије лице: осумњичени, оптужени, окривљени.
  3. лабораторије би морале бити акредитоване.

Јасмина Николић

Потпредседница и народна посланица ДЈБ