Autorski tekst Zdravstvo Ljudska prava

Znaće nas u gen

Sva živa bića svoj genetički materijal nose u obliku DNK (dezoksiribonukleinske kiseline) koja sadrži uputstva za razvoj i funkcionisanje svih živih organizama. Ne postoje dve osobe koje imaju identičan DNK (osim jednojajčanih blizanaca). DNK osobe se može uzeti iz krvi, kože, kose, pljuvačke, i na osnovu analize DNK može se saznati ne samo pol i identitet osobe, već ogroman broj vrlo osetljivih podataka o zdravstvenom stanju, srodstvu i poreklu osobe. DNK je nepromenljiv.

Činjenica je da je analiza DNK vrlo korisna u istragama krivičnih dela, pošto pomaže da se identifikuju kriminalci. Takođe je činjenica da je dobro da zemlje imaju centralizovane baze DNK na osnovu kojih mogu lakše utvrditi identitet počinioca krivičnog dela.

Mnoge zemlje su zakonom uredile ovo pitanje tako da se tačno zna čiji se DNK profil čuva, koliko se dugo čuva, koje tačno informacije i slično. U Srbiji to međutim nije slučaj. Kako sada stvari stoje, država će moći da ima centralizovanu bazu DNK profila velikog broja građana Srbije: počinioca krivičnih dela, ali i njihovih žrtava, i svedoka, nestalih, ali i nepoznatih lica, osoba koje su utvrđivale očinstvo, ili zdravstveno stanje, trdunica koje su radile prenatalne testove i slično. Ako se vaš DNK profil po nekom osnovu nađe u bazi podataka, ako ste na primer svedok, vaš DNK profil će trajno tu i ostati.

Mogućnosti zloupotrebe su ogromne. A u novom zakonu ne postoji nijedan član koji sprečava zloupotrebu. Nijedan. A baza najosetljivijih i najskupljih podatala o genetskom materijalu, odnosno zdravlju građana Srbije biće poverena na čuvanje ministarstvu unutrašnjih poslova, koje, prema predlogu novog zakona, niko ne kontroliše i koje ne snosi nikakve sankcije.

Naime, u skupštinskoj proceduri nalaze se dva predloga novih zakona koji se tiču NAJOSETLJIVIJIH podataka o ličnosti.

To su:

  1. predlog zakona o nacionalnom DNK registru. Dakle, dokument koji uređuje upis, čuvanje i obradu podataka dobijenih analizom DNK.
  2. predlog zakona o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

Pažljivo ih čitam i poredim s drugom evropskom regulativom i mišljenjem Poverenika počena iskustvom s evidencijama i registrima u visokom obrazovanju (gde je, ukratko, uvedena centralizovana baza neanonimiziranih podataka o zdravstvenom, socijalnom i obrazovnom statusu studenata).

Izdvajam sledeće:

  1. Zakon o nacionalnom DNK registru ne sadrži najvažnije odredbe:
    1. uslove upisa rezultata dobijenih analizom DNK u Registar
    2. rokove čuvanja podataka
    3. kategorizaciju lica čiji se rezultati upisuju u Registar, i težine krivičnog dela, pa će tako rezultati žrtve krivičnog dela biti čuvani jednako kao i počinioca krivičnog dela ako su tokom itrage uzeti uzorci i dati na analizu nekoj od laboratorija (koje mogu biti i neakreditovane).
    4. odredbu o tome kako će se sprečiti da laboratorija pošalje i rezultate DNK lica koje je utvrđivalo očinstvo ili zdravstveno stanje.
    5. odredbu o tome kako će se sprečiti nezakonita obrada ogromne količine podataka, i koje su sankcije.
  2. zakon o nacionalnom DNK registru za najvažnija pitanja poziva se na nepostojeći zakon
  3. taj nepostojeći zakon je zapravo prdlog zakon o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova koji onda uređuje najvažnija pitanja zakona o DNK registru, i to delimično, paušalno – što se tiče rokova čuvanja, i – čudno.
  4. Naime, ovaj drugi zakon proširuje svrhu OBRADE i čuvanja DNK profila tako što:
    1. DNK profile uvodi u podatke koje policija obrađuje i čuva 10 godina u SVRHU evidentiranja podataka o licima prema kojima su primenjena ovlašćenja i praćenja zakonitog postupanja u primeni ovlašćenja. Ovo bi se smelo odnositi samo na utvrđivanje identiteta nepoznatog lica, što je obrađeno u članu 45. istog predloga zakona gde je rok za čuvanje podataka tri godine.
    2. DNK profile uvodi u podatke koje policija obrađuje i čuva 5 godina u SVRHU obavljanja poslova granične kontrole koja obuhvata vršenje graničnih provera na graničnim prelazima i nadzor državne granice van graničnih prelaza u skladu s posebnim propisom.   

Poredeći regulativu, ustanovila sam da:

  1. u registar smeju uopšte da se UPIŠU (a kamoli obrade) isključivo:
    1. podaci dobijeni analizom DNK lica čiji je DNK uzet isključivo
    2. tokom vođenja istrage u vezi sa
    3. krivičnim delom velike težine,
    4. i to SAMO rezultati koji otkrivaju identitet i pola lica, odnosno
    5. podaci nestalih i nepoznatih lica.
  2. rokovi čuvanja se razlikuju, između ostalog, i u zavisnosti od toga koje je kategorije lice: osumnjičeni, optuženi, okrivljeni.
  3. laboratorije bi morale biti akreditovane.

Jasmina Nikolić

Potpredsednica i narodna poslanica DJB