Блог

О чему смо преговарали са Живковићем

У јучерашњој емисији „Пресинг“ на Н1 телевизији, Зоран Живковић је, очигледно затечен питањем Југослава Ћосића, изнео неколико неистина о разговорима које је у јулу 2013. године водио са Сашом Радуловићем и Душаном Павловићем. Преносимо вам текст Душана Павловића у којем се налази интегрални текст документа под називом “Зашто не желим поново да будем председник владе”. 

О чему смо преговарали са Живковићем

Саша Радуловић и ја смо у јулу 2013. године преговарали са Зораном Живковићем око нашег уласка у Нову странку. Ја сам већ раније имао сарадњу са НС. Написао сам за странку програм реформи политичких институција и оквир економског програма, али нисам био члан. Улазак је први предложио сам Живковић. (Мени чак неколико пута пре тога, пре него што смо обојица упознали Сашу Радуловића.) Састанак се одржао 18. јула у просторијама Нове странке у Београду. Пре састанка смо му послали два документа. Први под називом “Зашто не желим поново да будем председник владе”, и други који није имао наслов, али је највећим делом био о економској и социјалној политици коју би Нова странка требало да усвоји. (Први смо написали Радуловић и ја; други само Радуловић.)

Предложили смо Живковићу да постанемо потпредседници странке ако он заузврат прихвати оно што смо написали у та два документа. Живковић је одбио скоро све. Више никада о томе нисмо причали после 18. јула.

Отприлике месец дана након тога, Саша Радуловић је добио позив од Александра Вучића да постане министар привреде.

У овом блогу преносим интегрални текст документа под називом “Зашто не желим поново да будем председник владе”.

* * *

Нисам се вратио у политику да бих поново био председник владе. Вратио сам се да покажем да је могуће водити другачију политику од оне која се водила у последњих 13 година и чији сам често и сам био део. То је политика борбе за политички плен, не политика борбе за боље друштво и бољи живот грађана. То је политика кловнова, кафане, добацивања из ћошка, политика афера и намештања, купљених медија, и политика у којој не постоји јасна идеја о томе чиме би требало да се бави влада и свако министарство. То је политика партократије где се јавна администрација види као плен из кога треба да се намире чланови странке и њихови спонзори. То је политика свемоћних политичара и нејаких институција система. То је политичко блато у које су увлачили и Зорана Ђинђића и мене, и то је борба коју смо на жалост изгубили. За осам година одсуства из политике таква циркузантска политика је показала своје пуно право огољено ружно лице, своју трагичну јаловост. Та и таква политика нас је великим делом и довела овде где смо сада. И морам признати са жаљењем: као друштво смо пропустили велику и историјску прилику да уредимо друштво. Изневерили смо очекивања милиона грађана.

Желим да покажем да је могуће водити другачију политику. Желим да окупим људе који политику схватају на један другачији (усуђујем се да кажем један озбиљнији) начин — без драме; без критике свега; без добацивања и проваљивања; без сплеткарења. Конкретно; стручно; мирно; одлучно.

Нисам се вратио у политику да бих поново био председник владе. Јер да сам се због тога вратио не бих тражио људе који су стручни у својим областима. Тражио бих нове циркузанте, Мики Маусе, кафанске добациваче из ћошка, папагаје, каријеристе, тајкуне, партократе, сплеткароше и агенте државне безбедности. Јурио бих цензус од 5% и део политичког плена који уз то иде. Уместо њих и уместо тога, покушавам да у политику доведем стручне људе, људе од угледа, који немају иза себе афере са државним новцем, који су угледни у својим професијама и ономе што раде. Тражим људе који су већ постигли нешто у својим професијама и животу и који у политку не улазе да би себи и својим породицама обезбедили радно место до краја живота. Што је најважније, тражим људе који нису послушници и климоглавци. Не пада ми на памет да будем најпаметнији, да доминирам Новом странком и другима говорим шта треба да раде. Желим да окупим људе који имају морални интегритет, умеју да мисле својом главом, и имају снаге да кажу не. И признајем, тешко је. Људи су разочарани. Никоме и ничему не верују. Као да се боје да у нешто поново верују.

Нисам се вратио у политику да бих поново био председник владе. Спреман сам не само да се обавежем да никада поново не бих био кандидат за то место, већ да признам да је део политике коју су водиле Ђиниђева и моја влада биле погрешна. Правили смо превелике компромисе. Наравно лако је сада бити генерал. Намере те владе су биле искрене, уверења су била истинита, али нису сва решења била добра. Многи министри из те владе нису дорасли свом послу. Идеја и концепт приватизације је био добар, али Закон о приватизацији је био лош. То признајем, иако у периоду 2001-2003 није било ни једне лоше приватизације. Време је да се закон о приватизацији промени.

Многе друге ствари које су започете 2001. године морају да се промене, дораде или доврше. Порески систем који је успоставила Ђиниђићева влада је готово непромењен порески систем из социјализма, и један је од највећих тегова данашње привреде Србије. Од 2001. године он награђује транге-франге економију, а кажњава оне који желе да раде. Није чудо да нам је готово 40% привреде у сивој зони, да запошљава на црно, да не плаћа ПДВ, порез на доходак и доприносе. Не постоји пореска администрација која може да натера људе да плаћају порез ако их систем подстиче да га не плаћају.

Арчење новца пореских обвезника мора да престане. Фонд за развој мора да се укине, заједно са субвенцијама привреди које немају економско оправдање. Пошто сам и сам био корисник једне такве субвенције мислим да могу кредибилно да кажем када су субвенције оправдане, а када нису. Највећи део данашњих субвенција нема економско, већ само политичко оправдање. Морамо да престанемо да расипамо јавни новац и да га, уместо тога, оставимо привредницима који ће сами најбоље знати како да га уложе. Политичари треба да створе окружење за улагање. Од 2001. године ни једна влада, укључујући и Ђинђићеву и моју, није имала довољно снаге да радикално уклони административне препреке за пословање. Србију могу да спасу домаћи предузетници и инвеститори, али само ако им пошаљемо поруку да кроз неразумне порезе нећемо да проћердамо све што направе. Када они почну да улажу и покрећу послове, доћи ће и страни инвеститори и предузетници. Они ће бити шлаг на торти. Торту морамо да направимо сами.

Нисам се вратио у политику да бих поново био председник владе. Вратио сам се да окупим људе који сада желе да ураде оно што је требало да почне да се ради 2001. године, а што су све владе после Ђинђићеве и моје пропуштале да ураде – то су социјалне карте. Не смемо да расипамо ресурсе водећи социјалну политику преко цена струје и гаса, субвенционисаних цена обданишта… Ја јесам либерал. Али либерална економска политика може да се ефикасно води једино ако постоји ефикасна и праведна социјална политика, тј. систем социјалних карата у којој помоћ добијају само они који су социјално угрожени.

Нисам се вратио у политику да бих поново био председник владе. Не морате да верујете мени када вам то кажем. Верујте људима око мене. Они су ми поверовали када су пристали да радимо заједно.

Извор: www.dusanpavlovic.in.rs

Душан Павловић

Душан Павловић

На Фaкултету политичких нaукa у Беогрaду предаје сaвремену политичку економију сa теоријом јaвног изборa, у звању ванредног професора, а нa Универзитету у Грaцу као професор по позиву предaје курсеве из економског рaзвојa и економске и политичке трaнзиције у југоисточној Европи.

Облaсти интересовaњa: Теоријa рaционaлног изборa и политичкa економијa демокрaтских устaновa.

Објaвио више рaдовa из облaсти: "Консолидaцијa демокрaтских устaновa у Србији после 2000. године"(2007), "Списи из политичке економије" (2010), "Теоријa игaрa. Основне игре и применa" (2015).

Књигу „Мaшинa зa рaсипaње пaрa“ написао на основу искуства стеченог током пет месеци у Министaрству привреде. То је инсaјдерскa причa из кaбинетa министрa привреде Сaше Рaдуловићa 2013-2014. где је био сaветник министрa.

7
Оставите коментар

avatar
2500
5 Comment threads
2 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
5 Comment authors
Доста је билоО чему смо разговарали са Живковићем | Dosta je bilo - RestartGoransvetlanast.maja Recent comment authors
најновији најстарији
Radomir Radošević
Гост
Radomir Radošević

Upravo sam saglasan sa ovakvim načinom vođenja politike. Mada i sam pripadam ljudima koji više ni u šta ne veruju ali mi se čini da sa Radulovićem ima neka svetlost na kraju tunela. Predlozi su krajnje korektni i realni posebno što se ukazuje na stručnost iznad politike, što je jedna od logičnih prepostavki iskoraka napred u bolju budućnost.

maja
Гост
maja

Pratim vas rad i ovo sto sam sada procitala…Hvala vam na javnosti.
Ovakvo pismo Zivkovic, covek pri cistoj svesti i zdravoj pameti, siguran u sebe i hrabar, nikada ne bi prihvatio. Mogli ste mene da pitate, ja bih vam rekla. Pismo je totalno promasilo poentu, i coveka. Izvinjavam se, nije mi namera da nekoga od vas uvredim, cenim i vas pokusaj da se izrazite u iskrenosti i vas intelektualni napor u sastavljanju ovog i svakog slicnog pisamceta. Jer traganje za istinom je proces, bitno je tragati. Neko istinu otkrije odmah, neko kad tad, a neko jednosavno nikada. Nije to dovoljno dobro, gospodo moja. Ja iz ovog teksta samo mogu da vidim da vam je stalo da objasnite sebi 5. i svaki naredni oktobar, ali vidim da vi jos uvek to niste sebi objasnili. Vi ste oni koji dizete u oblake da bi sve uvaljali u blato. Peti oktobar je za mene bio nesto sasvim drugo od onoga kako ga vi sada vidite, kazem za mene vi promasili ste poentu 5.oktobra, a onda masite i adresu. Nekakvo slicno pismo je Radulovic, malo doradjeno, sad pretpostavljam, poneo i Vucicu prilikom odlucivanja da u udje u Vladu. Pismo vam nece pomoci i nista vam nece pomoci ako nemate osecaj. Nisam videla vas kako vodite drzavu od 6.oktobra, ne mora sa njih 16, eto sa Kostunicom i Covicem, da sa njima vodite drzavu u kojoj realno zive samo Legija, Ceca i Seselj, ne moraju i ostali, u kojoj sve funkcionise, al unatraske. Jok, Zivkovic se vratio u politiku da bi se vama koji pisete ovakve sastave izvinio za vasu zbunjenost, da biste vi bili predsednik Vlade. Reci cu vam, jos jasnije, sta tacno mislim o Djindjicu i o Zivkovicu. Zivkovic je, na zalost, u Srbiji danas najvestiji, najhrabriji i najposteniji politicar, a uz sve to je psihicki zdrav. Ako budete dosli do takve neke istine kad tad, tada srescemo se vi i ja na istoj strani. Ali za pocetak i najpre od vas, ucenih ljudi, ocekujem da Zivkovica makar postujete. Ovo pismo je mozda iskreno bilo u trenutku pisanja, ali nije dovoljno, na zalost. Pozdrav.

Доста је било
Aдмин
Доста је било

Mi mislimo drugačije i mislimo upravo onako kako piše u pismu. Njegovo vreme je prošlo. Sada može samo da pomogne, ne i da vodi.

svetlanast.
Гост
svetlanast.

Zasto niste u pravu gospodine Pavlovicu?
Zbog sujete, jer to sto ste objavili mogli ste da kazete Zoranu Zivkovicu nasamo.
Umesto da rusite vlast SNS /bez rezultata/ i premijera Vucica /sa glumatanjem/, vi /“Dosta je bilo“, Nova stranka a sutra ce to mozda da uradi i DS/ rusite jedni druge.
Kako je mudri Zoran Djindjic uspeo da se dogovori sa dvadesetak stranaka i pokreta i da prihvati Kostunicu kao predsednika Srbije, ili sa savim drugim ciljem seljacki lukavi Tomislav Nikolic / uzeo je cak i Vulina kome samo bog moze da pomogne/, a vi demantujete /“brbljivog“ Zorana Zivkovica/ nesto sto uopste nije vazno i za sta je narod /birace/ bas briga.
Da li je vazno „pisanije“ Zorana Zivkovica.Bivsi radikali su svasta govorili i pisali a evo ih imaju apsolutnu vlast i podrsku – iz celog sveta!
Da li je Sasa Radulovic pogresio kada je isprovocirao izlazak iz Vlade.
Naravno da jeste.
Za politicare je potrebna strucnost, ali nije presudna.
Sta mislite da li je Ivan Tasovac glup pa da veruje u SNS politiku.Naravno da nije – ali uradice nesto dobro za kulturu.
Zoran Zivkovic je cestit covek, bio je odlican politicar u praksi dok je bio sa Zoranom Djindjicem, bice odlican i sa Vladimirom Pavicevicem.
Samo sto je pocelo da se vidi neko svetlo u daljini, /Dosta je bilo, Nova stranka DS /Borko Stefanovic/ – vi svetlo gasite.
Pravite „radovanje“ politickim protivnicima.
Ovo je samo /jedno/ dobronamerno misljenje, mozda je bolje da ga ne objavite.

Доста је било
Aдмин
Доста је било

I Dušan i Saša su to rekli Zoranu Živkoviću „nasamo“. On je odlučio da izađe u javnost i govori neistine o tome. Ovo je samo reakcija na to.

Goran
Гост
Goran

Na srecu, ima i pravih ljudi, ali na zalost ne i na pravim mestima! G-din Pavlovic je neko koga Srbija zaista zasluzuje, samo je steta sto se takvi ljudi ne nalaze na mestima na kojima se odlucuje!

trackback
О чему смо разговарали са Живковићем | Dosta je bilo - Restart

[…] Душан, у изворном облику без модификација, објавио на свом блогу. Овај текст би Зоран сам објавио и тиме најавио да се […]