Интервју

Компаније из Емирата ограничава само машта Александра Вучића, а не закони Србије

nin_3352
Противуставни „Споразум о сарадњи и подстицању инвестиција са Уједињеним Арапским Емиратима“, који је Србија потписала у фебруару 2013. године, а Скупштина ратификовала следећег месеца, омогућава било којој компанији из УАЕ привилегован положај у односу на српске компаније.

Саша Радуловић, лидер Покрета „Доста је било“ указао је у НИН-у (26. март 2015.г.) на неке од важних последица које су наступиле након ступања на снагу споразума са Емиратима какав никад нико раније није потписао:

  • Грађани Србије не знају колико је до сада потписаних уговора под кровним споразумом са Емиратима, ни колико меморандума или протокола.
  • Споразум је од Србије направио банана државу јер могу да се потпишу уговори са било којом компанијом из Емирата и да се заобиђу сви домаћи закони.
  • Сигуран сам да постоје тајни уговори о војној сарадњи и извозу наоружања.
  • Од шест уговора ЈАТ-а са Етихадом, објављена су два, и то фризирана.
  • О уговору о бачкој земљи са Ал Равафедом не зна се ништа.
  • Знамо да би требало да се потпише уговор за Савски амфитеатар у Београду, знамо да постоје позајмице за наводњавање, које се не користе пошто се ништа не ради на томе и да постоји позајмица за буџет од милијарду долара. И то је све што знамо. Детаљи појединих уговора су непознати.
  • Компаније из УАЕ могу да раде све што им падне на памет. То је сада питање маште Александра Вучића и његовог тима.
  • „Београд на води“ није никаква инвестиција јер је арапска компанија добила за бадава земљу у најатрактивнијем делу Београда, вредну стотине милиона евра, а пошто станове продаје унапред, тим новцем ће и градити.
  • Важно је питање порекла новца који улази из Емирата, увек у форми кредита, а не инвестиција.
  • Искуства Србије са међудржавним споразумима су катастрофално лоша.
  • У Енергетском споразуму са Русима НИС смо дали испод цене, дали смо га будзашто. Отишла су с њим и гасна и нафтна налазишта, подигнуте су цене гаса за нашу индустрију, попут Азотаре и МСК, које не плаћају Србијагасу, а он не плаћа Гаспрому. На крају ће све преузети Руси.
  • Међудржавни споразуми за иградњу путева и мостова са Азербјеџаном и Кином су лоши, јер смо узели од њих кредите, а они упослили своје фирме.
  • Боље решење је да држава сама узме кредите, упосли искључиво домаће фирме и подигне и грађевинску индустрију и БДП.
  • Тајни уговори увек остављају простор за корупцију.

[PDF] Погледајте комплетан текст из НИН-а.

Саша Радуловић

Рођен 1965. године. Одрастао у Сарајеву где завршио основну и средњу школу и Електротехнички факултет 1989. године, смер аутоматика и електроника. Након дипломирања добио је посао у Сименсу у Немачкој где је радио на нуклеарним електранама. Каријеру је 1993. наставио у Канади и САД где је био је активни учесник бума Силицијумске долине. У Србију се вратио 2005. године.

Са Верицом Бараћ и Мирославом Миленовић борио се против корупције и радио на случајевима 24 пљачкашке приватизације. Био је финансијски експерт тужилаштва за стечај и берзу, држао тренинге за тужиоце и полицијске инспекторе за привредни криминал. Пет месеци био је министар привреде у Влади Србије и за то време спречио пљачку браћеВучић, Синише Малог, Млађана Динкића, који су наставили тамо где је Тадићева власт стала.

Уверио се да је Александар Вучић центар корупције, изашао из Владе и са сарадницима основао покрет “Доста је било” чији је циљ да победи и уведе систем, правну државу јаких институција и слободних медија, заустави партијско запошљавање, уведе транспарентност и чисте рачуне.

Саша Радуловић је доказано највећи борац против режима Александра Вучића и партократије која убија Србију. Ако Александар Вучић некога не сме да погледа у очи, онда је то Саша Радуловић. Спречио га је у пљачки тада, спречиће га у пљачки и сада.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Ako ne postoje pravna sredstva ni institucija(e) koje mogu,one koji su obavezni i najodgovorniji da stite i postuju Ustav i pravni poredak zemlje( a to su Predsednik , Vlada i vojska) – onda jedino ulicom mozes da promenis neodrzivo stanje. Nesprovodjenja lustracije posle decembarskih izbora 1999.godine sada pokazuje svu pogubnost,Ovde je ocigledno jedino ostalo “licno ” pravo drazalaca vlasti, a ono se zove diktatura.