Правосуђе Саопштењe

Кривична пријава за рекет против Тадића, Динкића и Цветковића

Афера „Сателит“ коштала је Србију од 5,8 до 10,8 милиона евра више, него што су Израелци тражили као надокнаду за пропали посао са изнајмљивањем њиховог сателита. По сведочењу Милета Исакова, бившег амбасадора Србије у Израелу, тадашњи председници државе и владе Борис Тадић и Мирко Цветковић и министар Млађан Динкић игнорисали су понуде да плате мање и “испреговарали” да плате више – из државне касе. До данас није утврђено како и где је завршио вишак новца.

artificial-satellite-1510806

Freeimages.com/roby tiakka

Куповина Србији непотребног сателита, по дупло већој цени од реалне, очигледно је коруптиван посао, на коме је неколико политичара из врха тадашње власти намеравало да узме свој рекет. Њихов партијски рекет је био 50%. Као у крими роману, друга група политичара је спречила прву групу политичара да узме тај рекет, поништили су првобитни уговор, а онда, у зауставном времену, у међународној арбитражи изгубили спор, и наплатили рекет кроз наплату штете. Овога пута око 30%. За непотребан сателит грађани Србије су на крају платили 27,8 милиона евра, што је за 5,8, односно 10,8 милиона евра више него што је било понуђено.

Миле Исаков, тадашњи амбасадор Србије у Израелу је, по свом сведочењу, лично у више наврата разговарао са директором израелске фирме „Имиџсет“ и тврди да су постојале две понуде за нагодбу: прва од 17 милиона евра изнета је Млађану Динкићу, а друга од 22 милиона евра амбасадору Исакову, и то након судске пресуде од 37 милиона евра, плус затезне камате. Исаков је смењен са тог положаја неколико дана након што је код Тадића и Цветковића инсистирао да се уђе у преговоре са израелском страном, уверен да би могао да спусти цену на првобитних 17 милиона. Србија је 2010. године, после директних преговора са израелском страном, у којима су учествовали Тадићеви сарадници, исплатила „Имиџсету“ 27,8 милиона. То је за 10,8 милиона више од прве нагодбе коју је нудила израелска фирма и 5,8 милиона евра више него што је нуђено Србији преко амбасадора Исакова.

Покрет „Доста је било – Саша Радуловић“ поднео је Тужилаштву за организовани криминал, у јулу, кривичну пријаву против Бориса Тадића, Мирка Цветковића и Млађана Динкића због сумње да су злоупотребили службени положај из члана 359 и због несавесног рада у служби из члана 361 Кривичног закона.

Прилози:
Прва страница кривичне пријаве

Повезани текстови:
Миле Исаков : Пљачка преко сателита

Саша Радуловић

Рођен 1965. године. Одрастао у Сарајеву где завршио основну и средњу школу и Електротехнички факултет 1989. године, смер аутоматика и електроника. Након дипломирања добио је посао у Сименсу у Немачкој где је радио на нуклеарним електранама. Каријеру је 1993. наставио у Канади и САД где је био је активни учесник бума Силицијумске долине. У Србију се вратио 2005. године.

Са Верицом Бараћ и Мирославом Миленовић борио се против корупције и радио на случајевима 24 пљачкашке приватизације. Био је финансијски експерт тужилаштва за стечај и берзу, држао тренинге за тужиоце и полицијске инспекторе за привредни криминал. Пет месеци био је министар привреде у Влади Србије и за то време спречио пљачку браћеВучић, Синише Малог, Млађана Динкића, који су наставили тамо где је Тадићева власт стала.

Уверио се да је Александар Вучић центар корупције, изашао из Владе и са сарадницима основао покрет “Доста је било” чији је циљ да победи и уведе систем, правну државу јаких институција и слободних медија, заустави партијско запошљавање, уведе транспарентност и чисте рачуне.

Саша Радуловић је доказано највећи борац против режима Александра Вучића и партократије која убија Србију. Ако Александар Вучић некога не сме да погледа у очи, онда је то Саша Радуловић. Спречио га је у пљачки тада, спречиће га у пљачки и сада.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Браво! Надам се да ће успешно окончање ове тужбе напокон показати народу да (ипак) правни систем функционише и да има правде. Али, за почетак би било сасвим довољно, да се на судском процесу покаже право лице неких наших бивших политичара на власти и, посредно, и актуелних на власти, јер би се, због њиховог не деловања, само показало да важи она народна “врана врани очи не вади”.

    Подршка!