Autorski tekst Politika

Ko smo mi?

Od uspeha na nedavnim izborima i ulaska Pokreta Dosta je bilo u Skupštinu Republike Srbije, Skupštinu AP Vojvodine i mnoge druge gradske i opštinske skupštine, mnogi se pitaju: „Ko su ti ljudi iz Pokreta Dosta je bilo, odakle sad oni?“

Jasno je da u današnjem medijskom mraku  Pokreta  nije moglo biti na televizijama i radio stanicama sa nacionalnom frekvencijom, i u pisanim medijima, pa mnogi ljudi zaista nisu mogli da saznaju ko smo mi.

Razmišljajući mnogo o tome pre, a sada i posle izbora, glasače u Srbiji mogao bih da podelim u tri vrlo jasne grupe:

1) one koji apsolutno nikada nisu čuli za Pokret Dosta je bilo i koji o njemu, zahvaljujući tome, nikakav stav nisu ni mogli da imaju;

2) one koji su negde, nekada usput čuli za Pokret i znali da postoji, da je tu glavni čovek bivši ministar privrede Saša Radulović, ali nisu želeli, iz raznih razloga, da se dalje informišu o idejama koje zastupamo i ljudima koji Pokret zastupaju i, suštinski, o tome ništa nisu ni znali;

3) one koji su za Pokret čuli i bili u prilici da se kroz tribine, gostovanja na lokalnim televizijama, pregledom videa na Youtube-u ili kroz društvene mreže upoznaju sa principima koje zastupamo i programom za koji se zalažemo, pa im se to svidelo ili im se, iz nekog razloga, nije svidelo.

Iz razgovora sa prijateljima, poznanicima i kolegama došao sam do zaključka da pola glasača u Srbiji pripadaju jednoj od prve dve grupe, odnosno da za Pokret Dosta je bilo pre izbora nikada nije čulo ili je to bilo veoma površno.

Da je to tako znam i iz ličnog iskustva. Sa potpunim nepoznavanjem bilo čega oko Pokreta Dosta je bilo susreo sam se desetinu puta i u samom Beogradu i bio u prilici da ljudima praktično od nule počinjem da približavam nešto, za njih, potpuno nepoznato i novo.

Kada se zna da naše političke protivnike cela Srbija jako dobro poznaje već dugi niz godina, sada mi ovih 6 odsto osvojenih u celoj Republici za Dosta je bilo deluje nestvarno, grandiozno i ogromno.

A, ko smo mi što predstavljamo Pokret Dosta je bilo? Mi smo građani, komšije, poznanici, seljaci, radniciobični mali ljudi koje se sreću po mestima gde živite, na pijaci, u pošti, prodavnici… Takođe, mi smo ljudi koji su 25 godina života proveli čekajući da se nešto promeni na bolje u zemlji, nadali se da će jednog dana da nas vode najbolji, da nećemo uvek biti najgori u Evropi, da nećemo maštati o tome da napustimo zemlju ili o tome kako će se naša deca, jednog dana, spasiti tako što će otići odavde. Mi smo čisti, neukaljani, nekompromitovani i sušta smo suprotnost političkog taloga koji se nagomilao poslednjih 25 godina. Dakle, po tome, mi smo drugačiji i posebni.

U međuvremenu, za tih 25 godina, mi smo kao normalni obični ljudi odrastali, školovali se, završavali fakultete, zapošljavali se, osnivali porodice, kućili se, gradili karijere, uzimali kredite (!), radovali se malim stvarima i sanjali san da se jednog dana probudimo u uređenoj zemlji sa kojom ćemo se ponositi. Na žalost, to nismo dočekali!

U poslednje dve godine, jača svest u nama da se promene moraju desiti iz samog naroda, da smo mi odgovorni, da ćutanje, povlačenje i apstinencija ne mogu doneti ništa dobro. Sa druge strane, više nemamo apsolutno nikoga kome bismo poverili svoj glas i mogućnost da nas povede u bolji život. Svi su sem nas, na današnjoj političkoj sceni već bili na vlasti i svoju priliku da nešto korisno urade  upropastili. Više im nimalo ne verujemo, a na svojoj smo koži osetili gorku istinu da su svi isti i da ih samo nijanse razlikuju!

S obzirom na to da je savršeno jasno da naš glas više nismo imali kome da damo, doneli smo tešku odluku  da sami uđemo u politiku i pokušamo da donesemo prave, istinske promene u našoj zemlji. Morali smo mi, normalni, pristojni ljudi, jer NIJE IMAO KO DRUGI! Mi nemamo drugi narod, morao je neko od nas! Nama politika nije potrebna da bismo se kroz nju ostvarili. Mi smo ljudi koji volimo svoju zemlju, svoju decu i svoje živote. Zbog toga smo odlučili da sebi, pored porodičnih i poslovnih, natovarimo još jednu obavezu, a to je da pokušamo, baveći se politikom, spasimo ono što se spasiti može. Nismo mogli da dozvolimo da naša zemlja, jedina koju imamo, beznadežno i trajno propadne. Želimo da pokažemo i sebi i drugima da nismo  ni loš ni narod gubitnika i neradnika, koji ne zaslužuje bolje od toga da gotovo u svemu bude najgori u Evropi!

Prioriteti svih prethodnih vlasti bili su podređeni ličnom, pojedinačnom interesu političara, dok su posebni i opšti interesi bili u drugom planu.

Takav ćemo pristup iz korena promeniti i stvari postaviti tako da će opšti interes društva biti apsolutni prioritet, da će ga slediti posebni interes (interes lokalne zajednice, manje sredine, preduzeća itd.) dok će lični interesi biti zadovoljeni ponosom i moralnom satisfakcijom pojedinaca da je sve što radimo ili je već urađeno bilo u korist interesa građana i društva u celini.

Vreme je da pristojni ljudi preuzmu odgovornost za svoju budućnost! Ima li išta razumnije i normalnije od naše ideje da želimo da nas vode najbolji u svim oblastima društvenog života?

Narandžasta revolucija, mirna, demokratska i nezaustavljiva je krenula! Dosta je bilo!

Milan Janić

član pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“, Novi Beograd

DJB Mladenovac

DJB Mladenovac

56
Ostavite komentar

avatar
2500
31 Comment threads
25 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
23 Comment authors
nnOtac MakarijeigorSopček ĐuraĐango Ropa Recent comment authors
najnoviji najstariji
Danilo
Gost
Danilo

Odlican tekst. Ne mogu da verujem da je dosao dan da citamo ovo i da ce cak biti prisutna ova ideja u parlamentu. Ovo je ta istorijska prekretnica, to sazrevanje svesti, kad mora da dodje do promene i transformscije u jedno moderno, organizovano i otvoreno drustvo. Ovo je prica koju decenijama pricamo svi mi pristojni ljudi kojima su devedesetih pa do danas uzeli drzavu partijasi, burazeri, cajke i tajkuni. Oslobodimo energiju ovog naroda. Puna podrska. Platforma je bez greske neka bude takva i realizacija. Mi to svi zajedno mozemo.

Toronto
Gost
Toronto

@Danilo – Lep komentar a u njemu prelepa recenica „Ne mogu da verujem da je dosao dan da citam ovo“ koja sve sintetizuje!

Zacudjena
Gost
Zacudjena

,,Mi smo ljudi koji volimo svoju zemlju, svoju decu i svoje živote“.Milan Janić

Ana
Gost
Ana

Ovo je za mene ravno čudu – da se takav jedan pokret pojavi kada je sve izgledalo tako beznadežno, kao da nam nema spasa i kao da se nikada ništa neće promeniti. I da dobije toliku podršku u jednom društvu koje je bolesno i gde se činilo da svi samo gledaju kako da se domognu neke prečice i preko političkih i drugih veza nešto postignu. Isto je neverovatno da su ljudi i pored medijskog mraka i opšte letargije ipak imali želju i snagu da se obaveste, da prate aktivnosti pokreta i da glasaju za jednu opciju čiji je ulazak u Skupštinu ipak bio neizvestan. To zaista budi optimizam.

Borislav
Gost
Borislav

1. Medijski mrak. Nikad nije potpun. Medijima pokušavamo da opštimo sa društvom. Međutim društvo ima jedn svoj medij koji je neuništiv i do sada ga nije pobedio ni jedan drugi ni onaj koji pravi mrak niti onaj koji donosi svetlo. To je „Radio Mileva“. Taj medij deluje uvek. Uspehom u komunikacionom smislu je kada neko postigne da njegve informacije budu jače od „Radio Mileve“. To zahteva poprilične napore a naročito intelektualne koje sadašnja partkokratija baš i ne poseduje a i ako ih poseduje ne koristi ih za dobro informisanje zajednice. U slučaju Pokreta „Radio Mileva“ je odradila bar 10-15% promocije.
2. Građansko društvo je prethodnih godina bilo manje-više u defanzivi. Sada načela tog društva, dugo potiskivana i ismevana, pokazuju svoje vrednosti. Ono koji ih se pridržavaju su uvek moralni pobednici nad primitivnom bukom koju prave oni koji se tih načela ne pridržavaju. Oni ih se užasno plaše i pokušavaju da ih bukom zagluše. Naravno da ne uspevaju i polako ih hvata panika u strahu da će za svoj rad snositi odgovornosti kako to pristojno društvo i zahteva od svojih članova.
3. Jedno od načela Pokreta je i uporno insistiranje na načelima i neodustajanje od započetih aktivnosti dok se ne okončaju. Pokret i oni koji ga podržavaju rešili su da ne odustanu.

Dragana
Gost
Dragana

„Radio Mileva“! Sjajno i tacno !!! :):):)

igor
Gost
igor

Da li je tekst odličan ili „samo“ dobar, ili pak nedovoljno potpun i sveobuhvatan, nije tema za komentar,jer se i nivo svesti,političke obrazovanosti,ali i poimanje i razumevanje trenutnih svetskih, geopolitičkih okolnosti – koje prioritetno i apsolutno utiču na položaj Srbije – razlikuje od čoveka do čoveka. Važniji je program. A on je dobar. Gotovo – pa odličan.Jedna stavka, „samo“ jedna stavka, medjutim, nije dobra, i valjalo bi je korigovati. Previše je na današnjoj političkoj sceni onih istih koji su dobili primarni zadatak (a on postaje sve uočljivijim) da se sprovede – marginalizacija, autanazija, upravo te „stavke“. Toliko je to autonevažna i automarginalna „stavka“, da ćete odmah znati koja je. Toliko o tome. Imati želju i volju da postojeće društvo oplemenite nekim novim vrednostima, krajnje je dobrodošlo.Treba znati, medjutim, i kako to izvesti. Vodjenje države je ozbiljniji (i sveobuhvatniji) posao i od najozbiljnijeg posla koji postoji. Kada ga vodi neko ko to ne može da dokuči i „dobaci“ – imamo što danas imamo. Kod nas, državu vode pojedinci. U Americi, 11.000 zaposlenih politikologa! A zašto? Da bi obezbedili, odradili, da u svim drugim državama – jedna budala vodi državu ili pratiju.

Petra
Gost
Petra

Autor je propustio da pomene četvrtu grupaciju glasača, a to su oni koji su za DJB saznali iz Informera ili nečeg sličnog. Najviše vremena i živaca pogubio sam objašnjavajući članovima pomenute grupacije da postoje vesti koje se čitaju i vesti koje se pasu.

Đango Ropa
Gost
Đango Ropa

Primedba na mestu i tu grupaciju čini bar 50% građana Srbije. Možda bi trebalo uložiti deo novca iz budžeta u štampanje časopisa koji je jeftiniji od Informera, Kurira i Alo-a ili u sponzorisanje nekog postojećeg.
Kada pitam neke čestite, ali zaluđene, ljude, zašto čitaju Informer kada ga uređuje jedan očigledno poremećen i paranoičan čovek, oni mi odgovaraju – zbog cene!!! Blic i Danas koštaju 35-50 din, o kvalitetnijim nedeljnicima da ne pričam. Pomenuti tabloidi koštaju 20-25 dinara i magnet su za neinformisanu sirotinju…
Treba imati uticajan list koji će koštati 15-20 din, uz tendenciju pojeftinjenja, kad provale ovu taktiku. Znam da to nije ekonomski isplativo, direktno gledano, ali indirektna korist bi bila nemerljiva. To je put ka Sašinih 4 puta više podrške ili 24% (mada iskreno sumnjam u rezultat jači od 18% u narednih 6-8 godina, uz ovakvu demografsku sliku).
Ne znam koliko može koštati časopis koji bi tiražem i cenom konkurisao (Dez)Informeru, ali ga treba stvoriti pre nego što Sašu i pokret ocrne dovoljno da postane potpuno neprihvatljiv za neinformisane. Mislim da to nije tema koja se mora na tenane prodiskutovati, već se ovo mora uraditi pre ulaska u lokalne strukture vlasti, što će reći KOLIKO SUTRA…

Đango Ropa
Gost
Đango Ropa

Lapsus: tiražom

Andrej
Gost
Andrej

Tako je. Ova četvrta grupa je ako ne najveća, onda možda i najbitnija – to su ljudi koji jesu čuli za DJB i imaju ili svesno ili nesvesno NEGATIVAN stav o pokretu. Zašto i kako? Lako – jer su slušali prorežimske medije koji su im ili direktno i grubo govorili „to je onaj stečajni lopov“ ili malo finije (kroz „dobronamerne“ plaćene kolumne ili komentare) nametali ideju i dobro plasirali crva sumnje da je DJB samo još jedan novi „Otpor“ ili nešto slično, tamo neki tzv „pokret“ isti kao i svi pre njega, pun prevaranata koji čekaju novu priliku da nas ojade.

Ja sam se lično najviše sretao one sa „podsvesno negativnim“ stavom – dakle, čuli su za DJB, ali to je njima sumnjivo, i ti ljudi, i taj Radulović („je l to onaj Radulović što je muljao sa Dačićem“) i znaju oni već da tu nešto ne valja. Tog „crva“ sumnje je možda još teže izbaciti iz glave, jer ga ljudi prihvataju kao sopstveni zaključak, a ne kao stav koji im je nežno nametnuo Vučić kroz pažljivo dirigovanu atmosferu u medijima.

Nažalost, kao i u svugde i uvek, i u DJB povremeno između redova izbija jednostranost i zaslepljenost. Gleda se „svoja“ stvarnost i često se ni ne razmatra da bi mogla da postoji i neka druga. To se naravno ne vidi u programu i 20 tačaka (što je odlično), ali se često vidi u saopštenjima i tekstovima, jer njih pišu pojedinci. Tu često iskoče i neke neugodne stvari i stavovi, koje ne volim da vidim
kod ljudi koji bilo čim upravljaju.

Ali šta ćemo.. idemo korak po korak, uz nadam se blagovremene ispravke.

Otac Makarije
Gost
Otac Makarije

Dobro zapažanje.
Na ovakve stvari rukovodstvo DJB mora da obrati najveću pažnju i da nađe odgovarajući odgovor.

Zapravo, čini mi se da će se budućnost stranke upravo određivati po pitanju tog „crva sumnje“.
Taj crv je najveći i najljući protivnik.

Sopček Đura
Gost
Sopček Đura

Sjajno! Nikada nisam čuo za „VESTI KOJE SE PASU“ !!!
Upravo zbog onih koje poznajem a koji PASU, pre tri godine sam pobegao iz rodnog Zemuna u jedno malo selo u Banatu. Supruga i ja kupismo kućicu od 35 kvm na 10 ari placa i uživamo. daleko od saobraćajnog kolapsa, buke, zagađenog vazduha i MEDIOKRITETA!
Za svoje potrebe proizvodimo ZDRAVU HRANU i uzgajamo japanske prepelice…
Nakon dve godine potpunog mira, na pragu životne NIRVANE, prošle godine čuh za DJB. Zahvaljujući You Tube, gledao sam sve intervjue g.Radulovića na lokalnim TV stanicama , širom naše kuće Srbije… Uspeo sam da animiram nekoliko prijatelja…
24. aprila sam vozio 85 km do zemunske gimnazije, uradio ono što treba i odmah se vratio u svoj mali raj.
A sada, sa velikim nestrpljenjem, čekam prvo skupštinsko zasedanje…

Pedja
Gost
Pedja

Sve je ovo lepo receno ali Srbija trazi odgovore.Poceli ste da govorite o seljacima a recite mi koliko vam je cistih i pravih obicnih malih seljaka koji zive iskljucivo od poljoprivrede bilo na republickoj,pokrajinskoj ili lokalnim listama.Ne verujem vise od deset.Govorite o mladima koji napustaju zemlju.Gde ste se vi i vasa deca skolovali.Kako to da vas je Vucic odabrao za ministra.
Rado cu vam pristupiti ali morate dati konkretne odgovore na mnoga pitanja .Ne bitan sam ja ali ako ocekujete vecu podrsku morate reci sve osebi.I to da li je vas kum na listi poslanika.

Mama
Gost
Mama

Dobro, Pedja, ja shvatam da pokušavate da budete „originalni“ ali, jedino originalno u vašim pitanjima je nepoznavanje pravila pisanja maternjeg jezika. Što me navodi na pomisao da verovatno ne živite ovde? A što se pitanja o Vučiću tiče, o njemu je Saša toliko puta odgovarao, da stvarno ne shvatam zašto ga ljudi ponovo postavljaju?

Aleksandra
Gost
Aleksandra

Poštovani, mislim da nije poenta u tome „koliko je cistih i pravih obicnih malih seljaka koji zive iskljucivo od poljoprivrede bilo na republickoj,pokrajinskoj ili lokalnim listama“ ni to gde se školovao gospodin Radulović ili pak njegova deca, niti to da li je njegov kum na listi. Ne znam da li jeste ili nije, a i zasto bi me uopste to zanimalo. Mene kao i svakog obicnog gradjanina treba da zanima kako se biraju kandidati, „odokativno“ na osnovu necije licne procene i afiniteta ili objektivno na osnovu konkursa i nekih smislenih kriterijuma koji su, uzgred budi receno, u ovom konkretnom slucaju bili poznati pre godinu dana, a ne neposredno pred izbore. Cak i kada bi neko kompetenatan, kvalitetan i moralno ispravan birao na osnovu licne procene postoji velika verovatnoca da moze da se prevari. U takvom procesu odlucivanja problem je i u tome sto nikad ne znamo ko je sledeci ko ce biti u poziciji da bira i da o necemu vaznom odlucuje. Kad se oslonimo na pojedince i njihovu procenu, ma koliko kvalitetni bili, bez uredjenog sistema i kriterijuma i najbolji mogu vremenom da se iskvare i prilagode se losem sistemu iz ovih ili onih razloga. S druge strane, kad se napravi dobar sistem, onda odgovornost za selekciju vise nje na pojedncu vec iza toga stoji objektivan sistem na cijem usavrsavanju, naravno, moze jos da se radi. U slucaju odabira kandidata u pokretu, znamo da su kandidati koji se nalaze na listi izabrani na konkursu i da su bodovani na osnovu unapred odredjenih kriterijuma koji su bili svima poznati. Ako je kum, zet ili bilo ko blizak gospodinu Raduloviću svojim kvalitetima verifikovanim na osnovu konkursa zaslužio da bude na listi, ja tu onda ne vidim nikakav problem. Problem nastaje onda kada neko ko je nekvalifikovan, bez konkursa, samo zato što je nečiji brat, kum, zet itd. dobije neku privilegiju. Upravo zalaganje za gradjenje jednog takvog sistema, objektivnog, trasparentnog i zasnovanog na pozitivnoj selekciji je dobilo podrsku gradjana, a licno verujem da ce ulaskom u Skupstinu dobiti priliku da i delima pokazu ono sto su govorili i da ce ta podrska biti sve veca. Ljudi zele uredjen sistem, gde nije bitno da li si ili nisi neciji kum ili brat vec koliko vredis i da mozes da dobijes priliku da to pokazes i dokazes.

Julijan
Gost
Julijan

Čoveče, imaš pristup na ovaj sajt pa nadji vremena i prelistaj ga detaljno i naćićeš odgovore na sve ovo što pitaš.

Pedja
Gost
Pedja

Listam ja ali odgovora na glavno pitanje nema.Ko je Sasu Radulovica nametnuo Vucicu za ministra.

Đango Ropa
Gost
Đango Ropa

Probaću da Vam odgovorim u Sašino ime, pošto sam više puta čuo njegov odgovor na ovo pitanje.
IZVOR:
Više video klipova, koji se mogu naći na sajtu ili na ju tjubu.

Pre ministarskog poziva, Saša je radio na obuci policijskih kadrova pri otkrivanju privrednog kriminala, sarađivao sa Savetom za borbu protiv korupcije i imao jako popularan blog na B92. Ove pozicije su mu pomogle da uđe u trag raznim mahinacijama tada aktuelnih političara i tajkuna, da ih javno objavi i podnese krivične prijave protiv njih. Ako se ne varam, to se naročito odnosi na Mlađana Dinkića i dovelo je i do njegove smene.
Po Sašinoj pretpostavci, AV ga je pozvao u vladu RS, da bi ga što pre sklonio sa ovih pozicija i pokolebao ga u njegovoj rešenosti, mogućnošću da se sam „posluži“ državnim novcem…
Kada je Saša ostavio u budžetu ministarstva iznenađujući višak novca, koji su prethodne strukture prisvajale i počeo da razotkriva Andreja Vučića i Predraga Malog u slučaju Vršački vinogradi, došlo je do razlaza.
Posle toga sledi istorija nastanka Pokreta…
Neki od mojih navoda se mogu proveriti gledanjem Utiska nedelje od 26.1.2014. i nekoliko kasnijih pre ukidanja emisije.
NAPOMENA:
Sve ovde navedene tvrdnje su iz druge ruke, a možda sam nešto i delimično promašio, ali to je suština odgovora na Vaše pitanje.

Nadam se da sam zadovoljio Vašu želju za dobijanjem ove informacije i da ovo pitanje više nećete postavljati.

Ovako obiman odgovor je posledica toga što sam ovo pitanje pročitao u više desetina komentara na nekoliko internet portala, samo u poslednja 2 dana. To mi je probudilo sumnju da je ovo početak orkestriranog napada, u okviru Web medija (gde je najjači), na Sašin integritet.

* Odričem se autorskih prava na celinu i sve delove ovog komentara i dajem dozvolu svim istomišljenicima da delove ili celinu komentara koriste da odgovore botovima na slična pitanja na svim portalima.

Đango Ropa
Gost
Đango Ropa

Još jednom se izvinjavam na dužini prethodnog komentara, ali sam smatrao da je neophodno detaljno obrazložiti okolnosti Sašinog ulaska u vladu RS svim neobaveštenim ili malicioznim posetiocima sajta…
Ovoliko sam se raspisao da bih sprečio ponavljanje ovog pitanja koje mi je privuklo pažnju zbog toga što sam ga pročitao u najmanje 20 komentara na više sajtova u polednjih nekoliko dana…

Otac Makarije
Gost
Otac Makarije

Poštovani Peđa,

Kako tačno znate da je neko Radulovića NAMETNUO Vučiću?
Odakle vam takve informacije?
Nadam se da imate neke realne i objektivne izvore, a ne samo rekla-kazala, čega je puna srpska politika.

Ali ovde ću pomenuti još jedno pitanje koje se stalnjo provlači: zašto je Radulović, kad je već znao s kim ima posla pristao da bude u toj vladi?
Ja ne znam odgovor, to on mora sam da odgovori. Ali zato imam jednu ideju koju bih da podelim s vama.

Po meni SVAKOME treba pružiti šansu, bez obzira na prošlost. Čak i Vučiću. Čovek može da se predomisli, pokaje, promeni mišljenje.
Svi znamo kakav je on bio tokom devedesetih, ali ako postoji mogućnost da je izvukao neke pouke i da je promenio svoje stavove, mislim da zaslužuje priliku da nešto ispravno uradi (znam da sada mnogim pristalicama DJB skače pritisak)

Vučić je dakle svoju šansu imao.
Zapravo imao je istorijsku šansu da zaista nešto uradi u zemlji i to u veoma povoljnoj situaciji kad nije imao skoro nikakvu opoziciju koja bi mogla da ga sapliće,
I po meni Radulović mu je dao tu šansu kad je ušao u vladu.

A kako je Vučić to poverenje i šansu iskoristio – svi znamo.
I zato smo tu gde smo.

igor
Gost
igor

Iako DJB ima jedan siguran i jedan potencijalni minus (a oba mogu odvesti u nedodjiju) , pluseva je, zaista, pregršt. „Seljačko“ pitanje jeste bitno. Samo ne na način – stavi paora u ministrasku fotelju ili makar u poslaničku klupu, i eto razvoja poljoprivrede. A šta je sa fabrikama? Uvoz ,izvoz, baratanje sirovinama, tehnološkim procesima, pravnim i ekonomskim momentima, fabričkom organizacijom svega – jednostavno, izgleda, toga nema bez mašin-bravara? Staviš njega za ministra industrije i stvar rešena. Elem, narodna, potpuna i ogoljena banalizacija je i dovela do ovakvog stanja društva i do ovakvog nivoa društvene (ne)svesti. Srbija, brale. Staviš dete, još mokrih kupaćih gaćica – direkt za ministra sporta.I on odmah zna, urodjeno, kako organizovati, voditi, čitav buljuk složenih mehanizama funkcionisanja svakog ministrastva, ljudi, organizacije, pripadajućeg budžeta, itd,itd… Ili dovedeš „lucidno“ friziranog dirigenta da ti vodi kulturu. Glumce, književnost, slikare, vajare – i on ih vodi kako ih je i vodio. Bar da je došao sa kluturnom, primerenom frizurom… Možda bi mu učinak bio veći. Na čelo ministarstava, i to većine njih – potrebni su – vrsni menadžeri. A koji u svom najužem timu trebaju imati i „neposredne proizvodjače“, stručnjake iz predmetne oblasti. Jer, nema ništa gluplje i gore – nego kad na mesto direktora klinike – staviš najboljeg hirurga – i povučeš ga da se „bije“ za pare, juri sojke, odredjuje godišnje odmore, ganja električare, sve samo – ne operiše! A za to je školovan… Srbija je ekipni šampion sveta u dve goleme oblasti: jadnog, bezumnog populizma, i totalno bezočnog – banalizma.

Đango Ropa
Gost
Đango Ropa

U vašem komentaru ima puno poente sa kojom se i te kako slažem. Jedino nisam ulovio na koje minuse ciljate. Možda mi mozak baš ne radi najbolje trenutno, malo je kasno, pospan sam, ustajem ujutro u 6:30, ali mi san neće na oči posle odgledane moje omiljene serije – Igre prestola S6E3.
Molim Vas pojasnite minuse!

goran
Gost
goran

Bravo! Što se tiče menadžmenta, dodao bi samo da postoje 4 uloge koje moraju biti ispoštovane: proizvodna, preduzetnička, administrativna i integrativna. Kada bilo koja od uloga nedostaje ili je slaba, firma/orgnizacija/bilo propada. Od stepena razvoja organizacije zaviisi potreba za jačim ili slabijim učešćem jedne od ove četiri uloge. (prim. po Adižesu).

igor
Gost
igor

Django, komentar nije dug – kada je dobrodošao. Pa tako i ovaj Vaš poslednji, za mnoge – jeste dobrodošao. I koristan je, iako meni lično, apsolutno nije bio neophodan. Jer, za razliku od „kolege“ Pedje, u grupi sam onih kojima taj „detalj“ nije budio nikakvu sumnju. Napritiv. No, sad nešto važnije. Vama bi, po svemu, trebala biti poznata istina oko ranije „prepiske“, u vezi jednog bivšeg kolege. Diferencijacije mora biti – ukoliko su ondašnji navodi i Poverenika i dela opozicije i novinara – ipak tačni. Zar ne?

Đango Ropa
Gost
Đango Ropa

Kao i gore, opet nisam upućen baš do kraja – koji je to bivši kolega? Nisam siguran da mi je poznata ta prepiska. Osim ako se radi profesoru Predragu Markoviću, koji je prešao u SPS, a pre toga iz DS u DJB.
Za njega nemam neke naročite pokude. Ništa nije odneo iz DJB, čak je i ostavio nešto malo morala :). Mislim da nije mnogo naškodio pokretu svojim odlaskom, a vidim da čak i sada priša u superlativima o DJB i njegovim vodećim ljudima, a da je u SPS prešao zbog većih mogućnosti. Bar je bio iskren, sa njih nemam problem.
Neko bi možda rekao da on može biti spona sa SPS, pri rušenju SNS sa vlasti, ali ja, lično, nikad ne bih u kolo sa njima. Možda su i gori od ovih.

Opet se rasplinuh iskrenuh sa teme, puno pozdrava i laku… jutro…

Aleksandar Jovanović
Gost
Aleksandar Jovanović

Bravo Milane! BRA-VO!!

Zoran
Gost
Zoran

Vreme je da pristojni ljudi preuzmu odgovornost za svoju budućnost!

Nemanja
Gost
Nemanja

Ko smo mi? – Mi smo pokret pristojnih ljudi!

Ovaj kratak video govori o tome na pravi nacin: https://www.youtube.com/watch?v=afX3_OE2DLc

Slobodan Milašinović
Gost
Slobodan Milašinović

Gospodo, pristojni ljudi.
Pristojnost je divna stvar kao i ovi odlični komentari.Medjutim od toga se ne živi.Postotak koji se može očekivati na nekim narednim izborima,a vodjenjem kampanje na ovaj način,mislim na društvene mreže i slično, teško da u Srbiji može preči 20 posto što nije dovoljno za pobedu.Potrbna je jaka stranka, a zato su potrbne pare.Ako ne želimo da nas tajkuni drže u šaci,kao što to rade sa mnogim strankama,ajde da se svi lepo učlanite (čast izuzecima koji su već članovi) u buduču stranku.Članarina nije velika,od 1500 din. pa nadalje i to za godinu dana.Mislim da ćete na taj način,bar za početak,mnogo pomoči pokretu ili budučoj stranci.To, ovako ćemo,onako ćemo, bravo, marš odavde, možemo uvek..

Otac Makarije
Gost
Otac Makarije

A je ‘l može prilog bez učlanjivanja?
🙂

Andrej
Gost
Andrej

Ja sam ga dao, tako da može.

igor
Gost
igor

Django, „prepiska“ u vezi sa mladjanim Krstićem. To je potencijalan (pod uslovom da Poverenik i mnogi drugi nisu zaobilazili istinu), ali i te kako ozbiljan potencijalni minus. A onaj „sigurica“ minus, minus koji ne obezbedjuje apsolutnu većini nikome, je onaj na čijim krilima se sprovodi auto-eutanazija. Svi ratovi sveta, vodjeni su za (od)uzimanje nečije teritorije. Najčešće one bogate nečim. Rudnim blagom, recimo. Žitnicama, recimo. Geostrategijski najvažnijim tačkama, recimo. Ako neko ima trosoban stan, svoj, legitiman, i u toku noći ti dodje grupa mafijaša, jakih siledžija, i kroz prozor ti upadne u stan, u najvažniju sobu, istera decu iz nje, i krene da živi u tvojoj sobi , u tvom stanu – šta ćeš uraditi? Slegnuti ramenima i – potpisati „Briselski sporazum“? I, onako, usput, ćeš reći – „pa dobro, to je tako, to je sad faktička stvar, šta je tu je, hajmo da vidimo sa njima bar da mi ne prave promaju…“. Da li bi ste tako odreagovali da vam se to dogodi u vašem stanu – ili bi se žestoko borili da povratite ono što je vaša imovina? Sigurica minus u programu DJB je upravo taj. Toliko je veliki, da može potpuno potirati sve one pluseve Ukoliko se ta tačka programa doradi, put potpunog uspeha DJB je zagarantovan..

Đango Ropa
Gost
Đango Ropa

@ Igor
Što se tiče Krstića, možda ste u pravu. Nisam se baš mnogo bavio njime i moji komentari su bili na osnovu ličnog utiska, koji dobra propaganda može da izgradi na ovaj ili onaj način. Ako su ga nezavisne institucije loše ocenile, prihvatiću da ste u pravu. Sa druge strane, nisam čuo da se pominje da će se priključiti pokretu, tako da to za sada ne stoji kao minus.
2. Metafora za stan je dobra, ali okolnosti određuju reakciju. Ako su uzurpatori naoružani, mnogobrojni i agresivni, a ja goloruk, sa troje maloletne nejači i krhkom ženicom neću braniti materiju, braniću nejač, pre svega, pa ženu, pa sebe, koji im obezbeđujem hranu. Samo bih se potrdio da zazidam vrata sobe i pomogao bih im da naprave poseban ulaz. Imao bih sobu manje, ali ne bih patio od promaje.
Ovo govorim iz iskustva. Rođen sam u Bosni, iz mešanog braka, otac Bošnjak, ateista, a majka Srpkinja, pravoslavka. Prvo su nas Arkanovci opljačkali, pa Muslimani spalili kuću, pa je Srbi porušili, a otac je imao dovolino mudrosti da nas, na vreme, povede u Srbiju, odakle mi je majka i da ne brani kuću. Ostali smo bez ičega. Braća i ja smo bili osnovci. Danas, posle 24 godine sva trojica imamo svoju nejač i skroman krov nad glavom, a roditelji su bili tu da pomognu i divim im se. Isto bih postupio i danas.
Zato se ne slažem sa tvojim minusom, izvini. Nejač je na prvom mestu…

igor
Gost
igor

ZIMA 2015/2016 – MINISTAR ANTIĆ: „DOGOVORILI SMO UVOZ 1.5 MILIONA TONA (!) UGLJA IZ RUMUNIJE, DA BI IPAK BILO GREJANJA I DA BI RADILA INDUSTRIA SRBIJE“!. Dragi Django, vi ste iz Bosne, izgubili ste sve. Ja sam iz Sbije – i ne želim da izgubim sve! Okreniti glavu i dozvoliti da moja nejač, ne pati, ne osvrćući se za tudjom nejači – NIJE POLITIKA. EKONOMSKA PROPAST I STRATEŠKA ZAVISNOST SRBIJE LEŽI – U POVRATKU KOSMETA, RUDNOG BLAGA, ZLATA, SREBRA I ŽITA – POD JURISDIKCIJU SRBIJE. O VOJNOM GLEDIŠTO, DRŽANJU KOSMETSKOG EVROPSKI (PAZI IZNENADJENJA) – NAJVAŽNIJE GEOSTRATEGIJSKE TAČKE – DA SE I NE GOVORI. KO DRŽI KOSMET – BEOGRAD MU JE NA DLANU! Toliko o, izvinite, poimanju stvarnosti.

Andrej
Gost
Andrej

Ne bih se složio da ekonomska propast i strateška zavisnost Srbije leži u kontroli Kosmeta. Po meni, Srbija je ekonomski propala za poslednjih 25 godina kao MALO KOJA zemlja na svetu, čak poređeno i sa ex-yu zemljama. BiH je tu možda negde gde i mi, ali u BiH je bio rat i razaranje ljudi, infrastrukture i industrije teško uporediv sa Srbijom. Možda je samo egzodus koji je u Bih usled toga nastao uporediv sa onim u Srbiji. Ali, srpski egzodus je nastao baš zbog te ekonomske propasti (i beznađa, ali i njemu je uzrok isti).

Ako vi smatrate da će Srbiji biti ubuduće mnogo gore nego što je danas, zato što neće imati kosovski ugalj, srebro i zlato – mislim da se varate. Srbija je izgubila kontrolu nad Kosmetom tek 1999te, a 10 godina koje su tome prethodile su je unazadile MNOGO više nego narednih 15 godina, iako je IMALA Kosovo. Unazadila ju je politika i pogrešni ljudi na čelu. Ne znam da li imate nekoga na Kosovu ili sa Kosova. Možda bi trebali malo iskreno da porazgovarate sa njim o tome KAKO se živelo, radilo i upravljalo na Kosovu, decenijama – rezultat pogrešnih ljudi i pogrešne politike

Dakle, moj stav je da o budućnosti jedne zemlje ne odlučuju njeni podzemni već njeni LJUDSKI resursi i organizacija te zemlje. Ko nema (prave) ljudske resurse, tj ko ima amoralne ljude na vlasti – taj će izgubiti i rudna blaga i sve ostalo. Sloba i Šešelj su bili na vlasti, imali su program koji je uglavnom u skladu sa tim što vi govorite (bar deklarativno) i – ostali su bez Kosova i bez tih resursa.

Što se tiče žita koje ste zbog nečeg pomenuli – ne bih se ja brinuo za žito – ima ga dovoljno u Vojvodini. Ja bih se samo brinuo da ljudi koji proizvode to žito ne odluče da prodaju svoje njive i odu da ga gaje negde drugde. Kad žito pređe u ruke tajkuna, neće ni Vama ni meni ništa značiti što je žito raslo pod našim Suncem. Njihovo žito, njihova zemlja, njihove pare, porez – kiparski ili ostrvsko-devičanski, a naše subvencije.

Sve i da ovaj pokret ima negde neku skrivenu klauzulu koja kaže „priznati Kosmet“ ili ako nešto, ja i dalje ne vidim nikakvu REALNU alternativu tome. Umesto toga, možemo izabrati dokazane kriminalce i prevarante, koji se trenutno na sav glas zalažu za „povratak“ Kosova, ali ne zaboravimo – oni su dokazani kriminalci i prevaranti. Ko hoće da im veruje – samo napred.
Ajde da mi bolje popravimo našu zemlju i sistem, da je ojačamo, da dozvolimo sudstvu da radi, pa da onda bijemo bitke sa svetom, ako već moramo.

igor
Gost
igor

I da ne zaboravim – supruga mi je iz Bosne. Tast Hrvat, tašta Srpkinja. U njihovoj kući su od rata pa do danas – Muslimani, izbegli samo 20 km odatle. Veliki broj paketa pomoći iz mojih ruku je otišao u Bosnu, muslimanima upravo, porodičnim prijateljima. Saosećam. Saosećajte i vi. Ali, GLE ČUDA, voljom moćnika – Bosna je (uz brojne poteškoće) – U KOMADU. A SRBIJA JE – RASKOMADANA. „FILE“ je u tudjim rukama moj Django. PODRŽAVATE LI TO I VI I SAŠA?

Đango Ropa
Gost
Đango Ropa

Moja supruga je pravoslavna Srpkinja, poreklom iz Hrvatske, a izgubila je dva člana porodice u „oluji“. Naša deca će sama izabrati svoje versko i nacionalno opredeljenje.
Igrom slučaja, moji majka i brat, rođeni u Srbiji mi žive u Bosni, a drugi brat, otac i ja smo rođeni u Bosni, a živimo u Srbiji. Osim zbog njih, Bosna mi više ništa ne znači i ne zanima me, jer je puna nacionalizma. Prezirem nacionalizam, jer je glavni povod za rat (uzrok je uvek materijano bogatstvo). Vaše plemenite želje za Kosovom, su pomračene materijalnim faktorom. To što Vi želite ne dobija se mirom, a rat nikome čestitom NIKADA NIJE NIŠTA DOBRO DONEO. To za šta se Vi zalažete vodi ka krvi i ja u tome ne želim da učestvujem kao ni većina ljudi okupljenih oko DJB. Zato sam ovde.
Uzgred, da li znate da su Sašinog oca, pukovnika JNA, ubili Muslimani pri povlačenju u čuvenoj Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu? To što nije nacionalista, posle toga, mi eaie povod za veliko poštovanje…

igor
Gost
igor

Django, zamena teza je svojstvena aktuelnim, molim vas, nemojte i vi. Ako je nešto moje – moje je. Defetizam ne garantuje slobodu. NAPROTIV. Vodi u dalje RASTAKANJE. Ekonomija Srbije jeste uništena lopovlukom, ali i gubitkom rudnog blaga. Ako Amerika otima TUDJE rudno blago, pored svog svojeg, onda zna da to nešto vredi, zar ne… Samo nama ne vredi naše. Bolje je i uvoziti (čitaj: plaćati teškom mukom, odvajati iz budžeta, umanjiti plate, penzije radi nadomeštanja uvozom) – nego uzimati i rabiti svoje? Čudna logika „razvoja“ preostalog dela Srbije… I pred kraj, nema potrebe indirektno , zbog toga što je i Sašin otac nastradao poputm mnogih koje sam poznavao, a, eto, nije postao nacionalista – tu etiketu lepiti svakom onom ko kaže – DA moje je TO ŠTO JE MOJE, MAKAR I TRENUTNO OTETO. A sad, na samom kraju , neštp i o politikanstvu. Politikanstvo, kao političko šarlatanstvo – jeste onaj deo navodnog političkog rada, kada umesto rešenja, „zamrzneš“ (poput glupog Šešeljevog predloga) postojeći problem i stanje ili ga, kako to vi rekoste da bi vi uradili – zazidaš i čučneš sa one,druge strane zida, kunući se u „razvoj“ drugog, trenutno preteklog i trenutno postojećeg dela Srbije. Potpuno nepoznavanja politike, i spoljnje i unutrašnje – vodi tamo gde od vas čitam da vodi. KOSMET se može rešiti, naravno, u korist Srbije – bez rata. Naguravanje i proizvodnja partija na srpskoj političkoj sceni , sa zadatkom da pod anestezijom predamo FILE, dakle, najkvalitetnije parče našeg „mesa“, tj.teritoriju Kosmeta, otežaće odbranu srpskos suvereniteta. To je nesporno. Ali – neće ga i ugasiti. S poštovanjem, Igor

Otac Makarije
Gost
Otac Makarije

Zanimljiva rasprava oko važnih pitanja.
Čini mi se da je Radulović vešto izbegao da se oko ovakvih pitanja izjasni, ali pitanja Kosova, Evropske unije i sl. stoje i moraće kad-tad da se da neki konkretan odgovor. Bojim se da će se u tom trenutku jedan deo pristalica grdno razočarati.

Slažem se s Đangom da je nejač apsolutno na prvom mestu i oko toga ne može da bude nikakve diskusije. Same teritorije ništa ne znače ako su prazne.
Sa druge strane i ta nejač treba ima svoje MESTO pod suncem, a ako budemo dopuštali da nas neko stalno istiskuje, ni nejač se neće sunca nagrejati.
Istina je i na jednoj i na drugoj strani.

Mi Srbi imamo neke veoma glupe i za nas same štetne osobine. Jedna od njih je da NE UMEMO DA CENIMO NEŠTO SVOJE.
Mi imamo neki nepotrebni osećaj inferiornosti, samoporicanja, uvek nam je tuđe bolje i lepše. A naše je primitivno, bezvredno, palanačko.

Kad bi neka naša firma na primer napravila telefon koji je po kvalitetu isti kao iPhone, naši ljudi bi ga s prezirom odbacili. (fuj, fuj)
Da je Tesla živeo ovde kod nas, mi bismo poslednji na svetu uveli naizmeničnu struju.

Ako pogledamo narode koji su uspešni, oni svi, bez izuzetka IMAJU RAZVIJEN OSEĆAJ SOPSTVENE VREDNOSTI. Ne stide se svoje tradicije, kakva god da je, poštuju to što jesu.
Mi do tog stepena razvoja svesti tek moramo da dođemo.

Tokom prethodnih godina olako smo ispuštali iz ruku veoma značajne resurse koje bi drugi žestoko branili. Kad je privreda bez ikakvog racionalnog objašnjenja nasilno privatizovana, mi smo je rasprodali po bagatelnoj ceni. I nije tu u pitanju samo korupcija, već nemanje osećaja za vrednost nečeg što je naše. Nema veze, neka ide… Kao da mi toga imamo u izobilju.

TRŽIŠTE JE NACIONLANI RESURS, kao voda, frekvencije, teritorija. Tržište je jedinstveno i neponovljivo. Mi smo naše potpuno otvorili, dok drugima nemamo pristupa (iz raznih razloga).
Danas kad je sve rasprodato, to isto radimo i sa radnom snagom. I to je nacionalni resurs, a vlada i premudri premijer plaćaju da neko sa strane naše radnike uposli i eksploatiše za minimalnu nadnicu. Da li tako cenimo naše ljude?

Svaki uspeh počinje u glavi. Počinje verom da je taj cilj ostvariv, da mi to možemo.
A da bismo verovali da nešto možemo, moramo da cenimo sebe i svoje.
I naše proizvode, i našu prirodu, i naše radne ljude, i naše oficire, inženjere, lekare i sve ostalo, uključujući i Kosovo.

Dok god ne naučimo da sami sebe i svoje poštujemo nećemo ništa uraditi.
Kao što nećemo ništa uraditi ni dok ne naučimo da sagledavamo svoje greške. Objektivna samokritika je vid samopoštovanja i želje da se bude bolji jer mi to možemo i zaslužujemo.
To sve ide zajedno.

Miki
Gost
Miki

Zasto sa nama nije Miroslav Prokopijevic, divan covek, sjajn profesor, nas Aleksandar je radio kod njega u FMC centru, zna ko je i sta je, radio reforme u istocno evropskim zemljama, ekonomista par ekselans, ekspert za borbu protiv korupcije. Pricao je jos 2001 o partokratiji, o korupciji, o rent seeking, smanjenju poreza, podsticanju preduzetnistva…

Đango Ropa
Gost
Đango Ropa

Moj zaključak: Za mene je Kosovo otišlo ”niz vodu“ još 1999. Ako krenemo da plivamo za njim, posle ćemo imati mnogo duži put da plivamo, uzvodno, ka izvoru, gde je voda najčistija. Makarije, Vaš stav je, kao i uvek, na mestu. Takođe, poštujem Igorovo mišljenje i prepuštam mu borbu za Kosovo, ja imam druge bitke da vodim. U Srbiji ima dovoljno ljudi, kojima je to ključno pitanje, ne moram i ja tu da se guram.
Ako svi počnemo, istovremeno, da radimo 100 stvari, nijednu nećemo završiti, a DJB je jasno izneo prioritete, koje kao da sam ja određivao. Ako sprovedemo u delo sve prioritete i ideale DJB, drugi će nas drugačije gledati i tada će i borba za Kosovo biti lakša. Možda se i ja tada uključim u tu borbu.
Opet, ako Srbija postane “ideal“, Albanci će nam sami trčati u zagrljaj, a Kosovo će samo doći, bez borbe…

Otac Makarije
Gost
Otac Makarije

Da li je Kosovo otišlo niz vodu ili ne, to se nikad ne zna. Istorija je puna neočekivanih obrta.
Činjenica je međutim da u ovom trenutku mi zaista ne možemo mnogo da utičemo na dešavanja oko Kosova, koliko god se trudili.

Činjenica je takođe da postoje druge stvari na koje itekako možemo da utičemo i da su rezultati proporcionalni trudu koji ulažemo. Što se više trudimo da sredimo zemlju, imaćemo bolje rezultate.

I zato je sasvim u redu i stav da stvari na koje sada možemo da utičemo dobiju prioritet.

Ali ni Kosova se ne treba olako odricati, kao ni bilo čega drugog.
Nemamo mnogo toga, pa je red da i to malo što imamo cenimo i čuvamo.

igor
Gost
igor

PUŠTANJE „niz vodu“ ? Užas. Danas puštamo („odnekud“ – dirigovana partijska većina) „taj tudji, izgubljeni“ Kosmet, već sutra Sandžak, prekosutra Vojvodinu… Ali, eto, po Djangu, NADAM SE ne i Saši, nemamo teritoriju, imamo „resurse“. Ljude. Baš jak resurs. OSNOVNO značenje reči „resurs“ jeste – IZVOR SIROVINE. Jedan deo tela i najbolji ljudi mogu obrisati – bez fundamentalnog „resursa“. Od kada postoji planeta. Možda vi, Django, iako niste odavde i „puštate niz vodu“ ono što i nije bilo vaše, ipak imate neka rešenja nepoznata prošlom, baš kao i sadašnjem svetu – razvoj SAMO uz pomoć ljudskih „resursa“. NOBELOVA NAGRADA – ide tad u vaše ruke! Što se Kosmeta tiče, AKO OVA GENERACIJA AKTUELNIH – NE MOŽE I NE UME DA GA SAČUVA – NEMA PRAVA, ODRICANJEM – TO ONEMOGUĆITI NEKOJ JAČOJ I BOLJOJ, SLEDEĆOJ GENRACIJI SRBA! Uostalom, pre samo dve,tri decenije, svako bi se zakunuo da je rat nemoguć u „civilizovanoj“ Evropi. Pa i da će zauvek biti SSSR-a… Ozbiljan i promišljen političar MORA ZNATI da se u samo 5 godina danas mogu KRUCIJALNO promeniti poitički odnosi u svetu. 1999.god pijani Jelcin je bio predsednik rasparčane i ekonomski dotučene i dezorjentisane Rusije. ZAMISLITE – DA LI BI DANAS USA BOMBARDOVALA SRBIJU I ODUZIMALA KOSMET?? Svet se menja. Predati sopstvenu teritoriju – JEDINI U SVETU, u situaciji kada se svet menja brže od svesti politikanata u Srbiji, ŠTA REĆI… Voditi politiku samo sa JEDNIM segmentom života, samo sa suštinski i jedino kvalitetnim idejama – samo po ekonomskim pitanjima – je dečački NEZRELO. Vodjenje države je MNOGO VEĆI ZALOGAJ OD – „DRŠTE“ LOPOVA.

Đango Ropa
Gost
Đango Ropa

Obojica ste, na svoj način, rekli da ćemo, možda, Kosovo povratiti u budućnosti, ako budemo bolji nego što smo danas. To je bila i poenta mog prethodnog komentara. Kao i Makarije smatram da Kosovo, U OVOM TRENUTKU, nije prvi prioritet.
Ja jesam specifičan tip. Bosna je bila moja, više nije i prihvatio sam to. Znate zašto? Zato što tamo više nema MOJIH Bosanaca. Sada tamo žive neki Bošnjaci i Srbi i Hrvati, a nema više MOJIH Bosanaca, kojima niie toliko bitno koje su nacionalnosti. Zato se nisam trajno vratio u Bosnu, već brže-bolje nazad u Srbiju, jer tu ima više MOJIH Srbijanaca, kojima nije toliko bitno koje su nacionalnosti.
Kada u Srbiji MOJI Srbijanci budu u većini i kada na Kosovu MOJI Srbi i MOJI Albanci, Kosovo će ponovo biti srpsko i u Srbiji. Plašim se, ne pre toga.
Emotivno osećam da su, trenutno, MOJI ljudi većina u DJB i zato se ovde tako dobro osećam. Molim Vas Igore, da mi to ne kvarite.

Đango Ropa
Gost
Đango Ropa

Nisam bio dovoljno precizan. Pod MOJIM ljudima ne podrazumevam samo one koji nisu nacionalisti. Bitniji, eliminatorni faktor su vrline koje promoviše biblija. Ja nisam vernik, ali ih se zdušnije pridržavam nego većina vernika kod nas.
Ako ste vernik, pročitajte, još jednom, bibliju, poslušajte bar jedan savet iz biblije i bićete korak bliže da budete MOJI.

igor
Gost
igor

Dragi Django, nemam nameru da vama oduzimam, kako vi to kazete, „vaše“. Ja to ne mogu. Još više, nemam ni pravo na to. Ko god se ovde u DJB slagao sa ovakvim vašim stavovima – on i treba da ostane „vaš“. Vama hvala na pruženom prostoru da ukažem na ono sa čim se APSOLUTNO ne slažem, na ono što, na moju iskrenu žalost, u mom poimanju sveta – devalvira kompletnu priču, a za koju sam se ponadao da je potpuna, dakle, celovita. Nije. Potpuno je jasno da g.din Saša nema političku viziju dostojnu medjunarodnog kalibra. Baziranje svog (DBJ partijskog) razvoja isključivo na ekonomskim pitanjima – nije moguće. To stavlja DJB u poziciju inferiornosti. Oslanjanje na podršku zapada i primopredajom Kosmeta (ne znam samo s kojim pravom i na osnovu čega), te pričanje samo o ekonomiji – ne garantuje, šta više – onemogućava uspeh jedne politike, jednog vodjenja. Uostalom, eto, baš ovih dana gledamo raspadanje slično bazirane priče, zar ne… Svi mi skupa ovde smo gde jesmo, jer više godina unazad nismo imali školovanog, rekao bih i talentovanog političara – medjunarodnog kalibra. Samo pojava takvog kalibra – može povesti Srbiju napred.

Otac Makarije
Gost
Otac Makarije

Dragi Igore,

Razumem vaše ogorčenje. Kosovo je bolna i otvorena rana Srbije.
Teško je o toj temi pisati hladne glave.
A morali bi. Suviše je važno.

Kad imate rasturenu državu, razorenu ekonomiju, društvo bez vrednosti, podeljeno i bez cilja, imate i nemerljivo mnogo problema sa kojima morate da se suočite. Kad želite da sve to sredite, morate od nečega da počnete. I tu mora da se zna red i redosled. Mora da se počne od nekih prioriteta, da se krene sa jednim da bi se došlo do drugog.

Da se podsetimo malo istorije i Kolubarske bitke. Front se na delu kojim je komandovao Živojin MIšić bukvalno raspao. Vojska je dezertirala, neprijatelj prodirao. Mišić je bio svestan da u takvim okolnostim ne može da naredi da se drže položaji. Jednostavno, to ne bi funkcionisalo. Nije bilo realno. Umesto toga, naredio je povlačenje na rezervne položaje. Izmakao je vojsku sa postojećih linija fronta i dao im vremena da se odmore i oporave. Tek tad je krenuo u protivnapad.
Znači drugačija raspodela prioriteta, ne gubeći iz vida konačni cilj.

Trenutni fokus na ekonomiju i sređivanje situacije u zemlji u ovom trenutku jeste prioritet. Zbog trule ekonomije nama truli sve ostalo. Srbija je zbog ekonomije slaba i podložna ucenama. Ljudi nemaju cilj u životu. Raspada se sistem vrednosti, vladaju beščašće, tabloidi, rijaliti programi.

Korupcija je široko rasprostranjena. Ne samo Vučić i bratija, već i masa običnog sveta. Toliko je rasprostranjena da je svi manje ili više tolerišemo i ne primećujemo.
Mi smo Igore zbog korupcije i doživeli poraz na Kosovu. O tome se ne priča, ali da nije bilo korumpiranog sistema ne bi bilo moguće uneti nekoliko stotina hiljada „dugih cevi“ preko granice. Neko je verovatno dobio novac da okrene glavu na drugu stranu, preusmeri graničare, podigne rampe.

Potpuno se slažem s vama po pitanju važnosti kosovskog pitanja.
I upravo zato je važno da se krene sa rešavanjem problema pravilnim redosledom. Za početak od ekonomije. Od sređivanja države. Suzbijanja korupcije. Drugačije neće funkcionisati.

Đango Ropa
Gost
Đango Ropa

Slažem se u svemu i još bih dodao i prioritet negovanja vrline, kao takve.
Da stavimo na stranu Igorove i moje razlike u vrednostima i prioritetima, gde je teško reći ko je u pravu. To zavisi od perspektive.
Tačka gde Igor sigurno greši je to što tvrdi da DJB gradi politiku samo na pitanju samo ekonomije. Suština je na drugoj strani.
Saša i ekipa uvek potenciraju da su pokret PRISTOJNIH ljudi i to je suština pokreta. Negovanje pristojnosti, čestitosti i vrline, ali to je jako dug proces koji će trajati bar koliko sazrevanje jedne generacije, a ekonomija ne može da čeka, mora se što pre potisnuti ova pošast, koja nas zadužuje toliko brzo, da ćemo, ovim tempom, za nekoliko godina biti na putu bez povratka, nalik Grčkoj, ali bez ogromnog turističkog resursa.
Zato se čini da je ekonomija suština pokreta.
Pristojnost, čestitost, vrlina – nije bitno odakle dolazi. Da li iz vere (religije), građanskog vaspitanja, socijalne svesti ili jednostavne želje da pomognete bližnjima i učinite nekome život lakšim. Ideali su isti i oni nas jedini mogu odvesti na pravi put i izvesti iz ovog sunovrata, materijalnog i moralnog.
Završio sam sa ovom temom, neću se više ovde oglašavati Igore i molim te da mi više ne upućujete replike, a neću ni ja Vama. Bila je pristojna, kulturna rasprava, ali razlike su nepremostive i više nemam snage za dalju polemiku.
Oče Makarije, sa Vama je uvek zadovoljstvo razmeniti mišljenja i radujem se budućim temama.
Još jedna zanimljiva stvar:
Naziv teksta koji smo trebali ovde komentarisati je KO SMO MI? Mislim da smo svi ovde podosta rekli o tome ko smo, u suštini.
Andrej, hvala na podršci, lepo je imati istomišljenika.
Igore, poslušaj moj savet: Pročitaj još jednom bibliju, upij njene poruke, saživi sa njima i možda ćemo jednog dana imati približnjia shvatanja…

igor
Gost
igor

Makarije, potpuno SAGLASAN – „STARTNIM“ temama i redosledom poteza – ALI POTPUNO NESAGLASAN „PUŠTANJEM NIZ VODU“! Niz vodu se puštaju sam govna. Ni Kosmet, ni Srbe sa Kosmeta, ni „originalne“ Albance (dakle,one koji su STAROSEDEOCI i – NISU saglasni sa došljačkom mafijom iz Albanije, sa kojom ni oni sami ne mogu da se izbore – a što je potpuno nepoznato našim gradjanima) – ne bih puštao niz vodu. Naprotiv. Politika – ispred politikanstva. U životu se GUBI SAMO ONO – ČEGA SI SE ODREKAO. Da li neko ima pravo da se odrekne suvereniteta, rudnog i hlebnog blaga, vode, teritorije, istorije, vlasništva svih nas? KO ? Ko to ima pravo? DJB? Vučić? Django? Ja? Ko? NIKO ! NEMA TO PRAVO NI OVA JEDNOKRATNA, TRENUTNA GENERACIJA SRBA – U IME SVIH PRETHODNIH – I U IME SVIH BUDUĆIH – NEMA PRAVO DA SE ODREKNE KOSMETA. Krajem 80-tih, nemački stručnjaci su procenili da su ležišta rude na Kosmetu izmedju 500 i 1.000 MILIJARDI ondašnjih nemačkih maraka! Danas je to , u evrima – 1.000 do 2.000 MILIJARDI EVRA! Koliko „milijardi“ evra nas čeka u EU? Na poklon. Koliko? Hoćemo ekonomsku, a ne stratešku temu? IZVOLTE !

Otac Makarije
Gost
Otac Makarije

Igore,

Možda niste pažljivo pročitali moje komentare ili ja u njima nisam bio dovoljno jasan. (biće da je ovo drugo, znam ja sebe)

Potpuno se slažem da nema „puštanja niz vodu“ ni Kosova ni našeg naroda koji je tamo ostao.
Primećujem da vas je tim nezgrapnim izrazom Đango nehotice ujeo za srce, mada verujem da mu to nikako nije bila namera.

Mi trenutno nismo u mogućnosti da nešto ozbiljnije uradimo po pitanju Kosova.
To međutim ne znači da ne treba da sređujemo ono što možemo pa da narednim generacijama ostavimo nešto od čega će moći da krenu dalje.

Samo je pitanje realnog sagledavanja mogućnosti i okolnosti, kao i da se iz takve konstelacije izvuče maksimum za Srbiju.
A za realno sagledavanje, potrebna je hladna glava. Uzburkane emocije su samo smetnja.

I zato Igore i vaša glava treba da bude „hladna“, smirena, realna i pronicljiva.
Takva je najpotrebnija Srbiji 🙂

Sopček Đura
Gost
Sopček Đura

Uvaženi g.Makarije,
Čast mi je i zadovoljstvo kada čitam tako ozbiljnog i kulturnog čoveka, kao što ste Vi….potpisao bih svaku Vašu reč!
Takođe, u potpunosti razumem i delim stavove g.Đanga!
Ja sam rođen, odrastao i živeo u Zemunu do pre dve godine, kada sam, u 56-oj godini životne škole, „pobegao“ u Majku Prirodu, u jedno malo banatsko selo!
U ovom istorijskom trenutku, na početku XXI veka, toliko je prioriteta u našoj kući Srbiji, a najpre ekonomska i privredna stabilnost, koje treba dovesti na pravo mesto jer jedino tako mi i naši potomci možemo da opstanemo! U protivnom, srpski narod bi za 100-120 godina bio nacionalna manjina u svojoj zemlji!
g. Igor pominje pojavu političara „velikog kalibra“!? Činjenica je da su mnoge zemlje, samo u XX veku, koje su imale političare „velikog kalibra“ otišle u bedu i sirotinju! Materijalno, duhovno i moralno! Pomenuću samo neke, svima nama znane: Benito Musolini, Adolf Hitler, J.V.Staljin, Mao Ce Tung, Enver Hodža, Nikolae Čaušesku, Fidel Kastro, Moamer el Gadafi, Sadam Husein, Pol Pot, Idi Amin, Bokasa I, Augusto Pinoče, Kim Džong Un… Sve ljudi „velikog kalibra“!?
Naravno, veliki za sebe i svoju kliku. A njihovi narodi?
Bez uređenog sistema Institucija, demokratije i timskog rada, svako društvo je osuđeno na propast!
Želim Vam svima, pre svega, DOBRO ZDRAVLJE i uspeh u poslu!
Iskreno,
paor Sopček Đura

nn
Gost
nn

Gospodine Djuro,
U vreme Gadafija u Libiji vladao je ipak mir,nije bilo idealno,ali za mnoge gradjane mnogo bolje.Zasto se mora bobama uvoditi demokratija,vreme je naj bolji lek,vreme bi donelo promene.

Oce Makarije,
Vojvoda Misic je za 15 dana poraz preokrenuo u pobedu,u hodu je morao da postavlja neiskusne(djake) na komandna mesta.
Sasa ima citav tim saradnika i oko 500 simpatizera preko sajta,dve godine deluje,ali DJB je jos na pocetku,kota 801 je mnogo visoko,cini mi se da tamo RTS ima predajnik.

Otac Makarije
Gost
Otac Makarije

Dragi nn,

Možda je najbolje objašnjenje da Radulović nije Živojin Mišić.
A i da mi nismo oni Srbi iz 1914 🙂

Metafora sa Kolubarskom bitkom koju sam upotrebio je bila samo ilustracija kako se pravilno postavljaju prioriteti, da bi se ostvario konačan cilj. Nekad je i povlačenje samo manevar da bi se na kraju pobedilo.

I pored nestrpljenja da se stvari u Srbiji što pre promene, ne mogu se direktno porediti vremenski tokovi i dinamika jedna bitke sa tokom reformskog političkog procesa.
Te dve stvari po prirodi različito traju.
Trajanje bitke se meri danima, a političkog procesa godinama.

nn
Gost
nn

Cenjeni Oce Makarije,

Sigurno da su bila druga vremena,Vreme smrti(ne gime se) u Srbiji i dalje traje(po komentarima,svaki dan na stotine mladih napusti Srbiju).Po pojedinim simpatizerima DJB-a,Radulovic je cak i vestiji od Misica.Ako se vodimo strplenjem,novi sistem nece imati ko da primenjuje.
Prioritet svih prioriteta danas je zauzimanje predajnika na koti 801.
Bitka za opstanak srpskog naroda na svojim ognjistima i danas traje,dinamiku diktira veoma jak protivnik,vreme curi.
I danas se u hodu moraju donositi brze odluke,da nije Vrhovna komada imenovala Misica?postojao je sistem(vertikala) DJB nema jos prepoznatljiv vertikalni ni horizontalni sistem,(mnostvo simpatizera stvara kult licnosti od Radulovica).
S postovanjem,
Rajko

igor
Gost
igor

:gine Diuro, posle OVOLIKOG nerazumevanja pročitanog – i treba da ostanete tamo gde ste pobegli. Toliko gluposti izrečenih u „prepoznavanju“ politačara velikog kalibra – u pobrajanju fašista, poluludih i autokrata – govori o nivou vašeg obrazovanja, nivou POIMANJA onog što pročitate i „rastumačite“, ali i o intelektualnom i socijalnom nivou pojedinih simpatizera pokreta. Naravno, pokret za to nije kriv. Ali, jeste odovoran. A sada, uz osmeh, jer ste me, ZAISTA , nasmejali g.dine Djuro (Django i Radulović su me, eto, rastužili) – nešto o Gadafiju, kako to ( indirektno, u mojoj slobodnoj interpretaciji) reče prethodnik pod „nn“ – od BLATA će ga (Gadafija) praviti. Usput, sedeo sam s njim. Više puta. Ostavljam ovakvim simpatizerima ili članovima pokreta, poput g.dina Djanga i g.dina Djure , da svoje poimanje života i sopstvenih vrednosti, ovde u Srbiji – artikulišu skupa u budućoj partiji DJB. Povlačim se iz diskusije i želim im, pre svega, dobrog zdravlja. To je, ipak, najvažnije. S poštovanjem, Igor..