Ауторски текст Медији

Како медији могу да сруше актуелни режим?

Писали смо небројано пута да се ова власт одржава захваљујући незапамћеној контроли и злоупотреби медија. Изменама медијских закона 2014. године планирано је да држава у потпуности изађе из медија, међутим, медије су масовно “преузели” људи који су у спрези с актуелним режимом.

Савет за борбу против корупције је пре две године објавио извештај о власничкој структури медија у коме су наведени главни проблеми у медијима попут нетранспарентног медијског власништва, економски утицај кроз буџет и индиректне облике финансирања медија јавним новцем, таблоидизација, цензура и аутоцензура. Овај извештај указао је како се врше злоупотребе.

У већини медија постоји политичка спрега власника и уредника са политичким странкама чиме се изгубила основна функција медија – информисање грађана. Уместо тога, медији под контролом актуелног режима служе за политичке обрачуне с политичким противницима при чему се служе измишљањем најпростачкијих афера које су одавно прешле све границе доброг укуса, тако да данас живимо у најзагађенијем медијском простору ‘’у новијој српској историји’’.

Већ пола деценије ваљамо се у медијском блату коме се не назире крај. Запослени у медијима сведени су на послушнике који су сва правила струке и основну етику оставили испред улаза у те “медијске храмове” лажи и простаклука. Запослени у блатоидима често се правдају да немају избора. Међутим, избор увек постоји. Управо су новинари они који имају моћ да сруше овај режим и тај процес ће почети кад одбију да буду понизне слуге било коме, осим сопственој савести и професионалним медијским стандардима. Новинари би морали и требало би да непрестано надгледају власт указујући без страха на свакодневне махинације, злоупотребе, грешке и непочинства актуелног режима. Суштина новинарског посла је – истинито, правоверно и објективно информисање грађана. Унутар струке новинари би требало да се јасно ограде од оних који крше медијске законе, а поготово се оглушују на Етички кодекс новинара Србије. Овај документ прописује основна етичка, професионална понашања новинара која пружају основу за здрав медијски простор.

Промена у медијима мора почети од самих новинара који ће осуђивати неетична поступања својих колега, који ће одбити да буду стављени у исти кош с онима који који праве смеће од медија. Очигледно је да се користе недостаци у постојећим медијским законима чију је измену Покрет Доста је било припремио, а да тела попут Савета за штампу немају овлашћења за драстичне казне којима би казнили блатоиде.

Због тога, одвајање и ограђивање од ових других мора кренути унутар медијске струке. Можда наша идеја звучи превише идеалистичка, али то је пут којим медији морају проћи да би заиста увидели да имају моћ да само професионалним поступањима и бескомпромисним поштовањем Уставом загарантованог права грађана на информисаност, могу да оголе шараду актуелног режима. Материјала и инспирације за такав посао, ова власт им пружа свакодневно.

Др Ана Стевановић
народна посланица Покрета “Доста је било”

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Bravo Ana. Pozitivne promene uvek počinje unutar sistema, šire se na sve pore sistema i na kraju vrše uticaj i izvan sistema, na svoje okruženje a u konkretnom slučaju na politički sistem i njegovo funkcionisanje.

    • Hvala Vam dragi gospodine Miki. Verujem da svaka promena može poći od pojedinaca i da je lična odgovornost ključ promene. Povinovanje sopstvenoj savesti, a ne bilo kakvim interesima i nalozima, jeste ono što može doneti promenu u celom sistemu. Sve je samo pitanje volje.
      Lep pozdrav!

  • Одличан је текст. Погодили сте у центар.
    Мислим да је у свим доменима живота главни проблем у недостатку поштовања људи као личности. Свака личност је бесконачно вредна без обзира на своје порекло. Када ту главну истину живота занемаримо, а у политичком животу данашње Србије (и у јавности уопште) највећи део учесника управо то намерно занемарује, онда долази до разних злоупотреба положаја, превара, искоришћавања људи и последице су да су једни обесни, богати и самозадовољни на рачун 99% ових преосталих који су очајни, сиромашни и дубоко незадовољни својим животом. Дакле истина о човеку нам говори да морамо да поштујемо друге људе. Макар да поштујемо, а било би боље и да их волимо. Човек који је издао радикалски идеал и сада смрад радикалске шовинистичке политике ’90-их безуспешно парфемише наводним европејством и улизиштвом према водећим западним земљама, данас манипулише већином грађана Србије било кроз скоро све медије, било кроз шефовске позиције према подређенима у свим државним установама. Зато нам је лоше.
    Било би добро да људи у медијима схвате колико је важно не лагати и не извртати истину, јер ће иначе лоше последице сносити већина људи који се информишу преко тих медија. А ти исти људи су једнако бесконачно вредни као и чланови породица оних који раде у медијима. Дакле, ако не бих зло учинио свом детету, онда исто тако не бих смео зло да чиним ни туђем детету. По тој логици би требало да се воде сви људи који раде у медијима, али и сви шефови у друштвеним и државним установама. Тек тада ће нам започети бољи живот.
    Људи из медија, схватите то и промените игру!
    Што пре, то боље!

    • Uvaženi gospodine Milane, zahvaljujem se na komentaru. U medijima i te kako postoje ljudi koji su svesni svoje pozicije i poziva. Nažalost, mnogo je onih koji biraju da to izdaju i zloupotrebe zarad najčešće krajnje prizenih i duboko pogrešnih interesa. A neprofesionalno postupanje samo jednog novinara, baca senku na rad svih drugih. Zbog toga bi novinari morali da se ograde od takvih i odlučno stali u odbranu svoje profesije. To je prvi, ali i najveći korak koji mora biti napravljen.

      Prijatan dan Vam želim!

  • Pozdrav iz sve snage Vama Ana i svim ostalim,
    Ocigledno je da u medijima nedostaje analiticki pristup izvestavanjima o mnogim pitanjima. (subvencije, krediti, koncesije).
    Kako ohrabriti ucenjene i zaplasene novinare da analiticki pristupe nekom problemu. Ja kao dipl ing masinstva sigurno to ne znam, a siguran sam da ni Vi, to ne znate, ali uz nas DJB mozda mozete pokusati
    Na primer Tribine posvecene novinarstvu. Mozda treba nesto tako organizovati sa novinarima ili o novinarstvu?
    Bile su dve tribine posle izbora, u Zemunu i Starom Gradu. Na tribini u Starom Gradu jedam novinar nas je sve iznanadio podatkom da u statutu poktreta Sase Jankovica postoji clan da se na izbore izlazi i ne postoji mogucnost eventualnog bojkota. Cudan je taj novinar. Mislim odlican. Zna. Ne boji se.
    Pogledajte Culibrka iz NIN-a. Objasnio kredit EPS-u kao nas DJB u skupstini.
    Pitanje broj 1. Kako novinare koji nemaju struku Culibrka ohrabriti da analiticki (ne mora kriticki) neku pojavu analiziraju?
    Pitanje broj 2 Kako gledaoce, stanovnike nase zemlje ohrabriti da analiticki posmatraju situaciju?
    Za sebe znam da nikome necu pricati lose o nakaradnom sistemu, nego cu podsticati da sused/komsija pocne amaliticki razmisljati, pa nek glasa za kog hoce.
    Moj komentar nije kritika i smernica kako da nas DJB deluje, nego samo moje vidjernje situacije
    Pozdtav iz SVE SNAGE jedan Zika
    Ako se ovaj komentar pojavi vise puta obrisite kopije

    • Dragi gospodine Žiko,
      hvala Vam na komentaru.
      Predlozi koje ste izneli su svakako dobri i bilo je nekoliko tribina koje su bile kvalitetne i u kojima su učestvovali ljudi od integriteta u medijima. Apsurd je taj da ishodi tih tribina nisu propraćeni u medijima, a neke su čak bile i otkazivane u poslednjem trenutku i zabranjivane.
      Analitičko razmišljanje je od ključne važnosti i ono se gradi još od najranijeg uzrasta. Veliak je odgovornost na roditeljima, a kasnije i na obrazovnom sistemu. Nažalost, nama je i obrazovanje srozano do krajnjih granica, tako da se deca uče da bubaju, umesto da misle, povezuju i promišljaju. I to je opet na pojedincu.
      Hvala Vam što nas pratite i komentarišete sa nama.
      Svako dobro!

  • Zdravo svima (prvi put posle nesrecnih izbora),
    po logici,trebalo bi da je počelo još 5 godina mraka(samo lepo vreme i nedavni protesti to maskiraju).
    Hvala Ana,možda bi se trebalo fokusirati na televiziju.
    Identični sistem manipulacije onom iz 90-tih,do pojave slobodnih gradova i lokalnih TV stanica posle šetnji 96-te i sedme,A KOJE SU SADA UKINUTE.
    Blokira se svaka informacija koja osvetljava i proturaju maligne informacije-to je cela filozofija(mnogo bezobrazno,nisko).

    • Dragi gospodine Milane,
      zahvaljujem Vam se na komentaru.
      Fokus bi svakako trebalo da bude kako na televiziji, tako i na svim medijima. Često ova vlast pominje kako se sad većina ljudi informiše na internetu te im to služi da istaknu kako nema cenzure, ali tako su angažovane njihve armije botova koje obesmisle svaki dijalog i suštinu. Brojni mediji su umesto informisanja otišli putem tabloidizacije, i time obesmislili svoje postojanje. Čini mi se da je zbog toga dužnost svih nas da budemo oni koji će učiniti sve što mogu kako bi saopštili istinu onima koji su izabrali da budu izmanipulisani.

      Prijatan dan!

  • Apropo medija, nema neke filozofije. Mediji moraju biti neutralni, profi i balansirani, ali jedino ako imamo demokratsko drustvo. U koliko imamo diktaturu kao danas ili u vreme Slobe, mediji moraju biti OPREDELJENI. Npr. ako grupa skinheda razbije od batina roma, ja kao medij ne mogu tretirati na isti nacin razloge skinheda i pripradnika romske zajednica. Duzan sam da se opredelim. Imamo teror jednog coveka, mogu samo biti na strani ili protiv terora. Molim poslenike sedme sile da ovo shvate na vreme, inace ce uci u istoriju kao ko-kreatori haosa u ovde. Ajde konkretno, mislim na Jugu, n1, sabac, vreme – nin – danas – insajder – krik itd. Svojevremeno smo imali pakao od drzavnih medija, bas kao i danas. Ali smo imali B92, Index, Studio B i ANEM koji su bili potpuno opredeljeni. Vreme diktature odredjuje vreme opredeljenosti. Ko to ne razume, doprinosi (cesto nesvesno) stvarnosti iz vremena Martina Niemollera.

    • Hvala Vam na ovom komentaru i kazali ste samu suštinu – vreme diktature određuje vreme opredeljenosti. Mediji bi trebalo da budu svesni da postoje ljudi koji će pamtiti sva njihova (ne)činjenja u ova smutna vremena, a da se od odgovornosti nikad ne može pobeći.
      Za razliku od užasnih 90tih kad smo uprkos svim strahotama imali medije koje ste pomenuli, danas imamo tek par svetlih tačaka na medijskom nebu. Nadam se da će još veoma kratko biti usamljeni u svom poslu, te da će odvažiti i druge da slede njihov primer.
      Svako dobro!

  • zaklučak koji se nameće iz Vašeg teksta je više nego utopistički. To što bi bilo, kad bi bilo. dobro bi bilo i sve u tom stilu. Više je nego jasno zašto tako neće biti. Svako ko podigne glavu biće mu ošišana.

    • Dragi gospodine Rajko,
      i mnoge veće utopije su se kasnije pretvorile u realnost, iako su bili ništa više nego nedostižan san. Strah od ”ošišane glave” uvek postoji i prirodan je, ali je mnogo strašnije da ostanemo poput nojeva zabijajući glavu u pesak i verujući da je tu sigurna.
      Strah jeste možda najintenzivnija emocija, ali kad bi svaki pojedinac ustao i pokazao da se ne plaši posledica dok radi ispravnu stvar, bilo bi mnogo teže ”ošišati glave”.
      Verujemo i činimo sve što možemo da ostvarimo tu promenu, ma koliko god se činila dalekom i nedostižnom.
      Puno pozdrava!

    • podsetili ste me na pesmu Arsena Dedića ..Kad bi svi ljudi na svijetu odlučili da.. Englezi imaju zaključak za našu situaciju u medijima : “too poor for morality”. I zadnje, izvinte, mislim da niste tu shvatili nešto, ne radi se tu o izazovu strah-hrabrost, već je “šišanje” prosta činjenica, hrabrost tu ne pomaže. U Srbiji se sprovodi tkz. “šimšir” politika, sve što štrči to se se seče. Za borbu protiv ovakvog nakaradnog sistema treba malo konkretniji plan od uklapanja u šablone koje postavlja vlast i nadanja da će svaki pojedinac “ustati”. Ustajanje, jednostavno nije moguće i potrebno je stvarati svoje medije, drugačije nije izvodljivo, a internet je dobar, ali nije dovoljan.

  • Da bi se doslo u opste do primene antiblatoidnog zakona i postovanje medijskih zakona uz strogu zabranu finansiranja medija iz budzeta potrebno je srusiti dve tvrdjave.Medijsku i botovsku. Ovu prvu mnogo teze zbog neverovatne pasivnosti prave opozicije DJB o DVERI. Ako misle da je skupstinska govornica dovoljna za rusenje medijske tvrjave pogresili su kao i twitovanje sa 120 slova. Vreme tece a dok opozicija čeka na svoja 2 min cupkajuci iza skupstinske govornice da bi ih na kraju Gojkovicka satarom iseckalaa mi polako starimo i to ce trajati decenikama dok ne umremo. Umesto da tracite vreme i zadovoljavate Maju pokrenire prvo opozicione internet vesti kao Sputnjik. Profesionalno bez glupih sujeta i rivalstva sa ostalom opozicijom i bez politickog imena stranke uglavljen u taj servis. Prave vesti .Emisije sa gostima. Prosiriti na region i naci zemaljske radio i tv emitere kod komsija uz granicu. I naceti tvrdjavu istinom. Šamarčinu otrežnjenja ste dobili pre dva meseca i nista jos niste shvatili.
    A ovu drugu tvrdjavu …samo saopstenje. Svi koji su radili za SNS internet tim čak i postedno a rade u JP i primaju pare iz buzeta brisace im se radni staz i morace da vraze sve licne dohodke u buzet. Ko ne vrati tu su cenjeni izvrsitelji kao i zatvorske sankcije. Dajte trgnite se iz letargije.