VIDEO Ауторски текст Скупштина Финансије

Власт не дозвољава да Србија чује истину о РТБ Бор

Моје излагање на седници одбора за привреду НСРС у понедељак, 4. децембра 2017. поводом предлога закона о буџету за 2018. год. Жеља ми је била да аргументовано докажем да у разделном делу буџета средства за отплату ануитета за кредит Export Development Canada фонда у укупном износу од 28 милиона евра стављају РТБ Бор у привилегован положај.

Затим излагање такође на седници одбора за привреду НСРС дана 6. децембра поводом предлога закона о изменама и допунама закона о стечају. Трудио сам се да аргументима докажем да је стечајни поступак кроз спровођење УППР у РТБ Бор неуспешан.

Затим је на почетку пленарног заседања скупштине посланичка група Доста је било предложила да се конституише Анкетни одбор који би преиспитао ефекте пословања и спровођења УППР у РТБ Бор. Предлог није усвојен.

После тога моје излагање на пленарној седници Народне скупштине РС. Министру финансија сам поставио два образложена питања везана за проблематику пословања РТБ Бор.

Уместо министра економије одговорио ми је министар привреде. Његов одговор је у потпуној контрадикцији у односу на моје питање. Излагање једног од нас двојице сасвим очигледно није подупрто аргументима.

После свега наведеног сасвим је очигледно да актуелна власт не дозвољава да се чује истина о РТБ Бор. Да су тврдње министра Кнежевића тачне, власт би сасвим комотно могла да дозволи да се конституише Анкетни одбор који би преиспитао ефекте пословања и спровођења УППР у РТБ Бор. Врло лако би доказала да моје оптужбе да је РТБ Бор постао највећа промашена инвестиција у новијој историји Србије нису ааргументоване и ја бих морао сносити сасвим извесне консеквенце.

Преузето са: https://banem8.wordpress.com/

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • БОРСКЕ НЕДОЂИЈЕ БАКРА!

    Поштовани народни посланиче др Бане Михајловићу, част ми је да вас, овом приликом поздравим и да вам пожелим успешну борбу са неотесаним балавурдама и приученим експертима. Доста сте рекли о РТБ Бор, некада највећа фирма у СФРЈ, а сада ни поштена реч о њему да се чује, осим бајколажима и хвалоспевима. Највећа лаж је изградња “нове топионице”, како је велича челник РТБ Бор, а велича и себе, ту је без премца, чак је убедио о овој лажи, као истина цео естаблишмент државе. Јавност треба да зна да није у Бору изграђена нова топионица, већ само флеш пећ за топљење концентрата бакра и фабрику за производњу сумпорне киселине, а то све кошта изнад триста милиона евра. Остали делови старе топионице су остали онакви какви су били пре ове фазе (четири конвертора, три анодне пећи, комплетне трафостанице и разводне инсталације, водоводне и канализационе инсталације, складишта за сировина и топитеља, прилазни путеви, компресорске станице, пумпне станице за воду, конверторска и хала пламене рафинација). Осим промашај у избору технологије по флеш поступку, који датира још из 1948. године, а изостављене савременије Тениенте и ISA смелт, које датирају уназад 20 година. Капацитет од 80 kt/a анодног бакра је најнижи у свету (постоји једна од 40 kt/a али до блистер бакра и не ради целе године). У тој лажи изгледа цена градње флеш пећи кошта колико и стварне топионице бакра. Следећа ноторна лаж је постигнуто технолошко искоришћења бакра од 98,5%. По овој теми боље је да се прочита студија LAVALIN CNC или ако има неко да га израчуна, оно је реда величине до 90%. Следећа ноторна лаж да цена бакра на тржишту покрива трошкове производње, можда јер ЕПС-у се дугује 80 милиона евра, за рударску ренту 40 милиона евра и много других неплаћених рачуна. Поузданост квалитета набављених сировина се контролишу или неконтролишу од ока два, што у многоме утиче на ефекте производње. Ово је само скромно навођење аномалија у производњи бакра, али доста је од мене.

    • Poštovani Dr Miggy,
      Ja se kao stručnjak ne bih borio protiv politički nameštenog menadžmenta RTB Bor da svojim nestručnim i koruptivnim vođenjem Kompanije nije doveo do njenog kolapsa i od investicionog programa revitalizacije rudničkih i rekonstrukcije metalurških kapaciteta, za koji je uz garancije države potrošeno 450 miliona evra, nije napravio najveću promašenu investiciju u novijoj istoriji Srbije. Takođe, ćutao bih da kao stručnjak i ekspert nisam siguran da postoji rešenje za izlazak iz najteže krize u koju su političari i politikanti (tu ubrajam i sve tri vlade Republike Srbije od 2008. godine do danas) doveli ovu nekada moćnu kompaniju.