Ауторски текст Коментар Косово и Метохија Политика

Крах Бриселског споразума, шта даље?

Сада је већ готово извесно да од ЗСО – Заједнице српских општина, нема ништа. Ово је уједно и распад Брииселског споразума који су потписали Вучић и Дачић 29.априла 2013.године.

Текст Бриселског споразума можете наћи на сајту Владе Републике Србије. Првих 6 од 15 тачака је о ЗСО. Тих 6 тачака је требало да оправда остале тачке које практично значе да држава Србије пристаје да се повуче са Косова.

Та чињеница се сада маскира речју “разграничење”. Не подела, већ “разграничење” што би требало да подразумева и да део Србије који није под спором, уђе у рачуницу.

Овакав развој догађаја можемо посматрати на два начина. Један је да су Вучић и Дачић дилетанти који нису знали како да преговарају и које су направили будалама. Други је да су продали интересе Србије зарад останка на власти. Јер другачије се не може објаснити да је Србија испунила све своје тачке које су на дну Бриселског споразума, а Косово и ЕУ нису испунили најважније тачке на почетку споразума.

ДЈБ ће почетком септембра изаћи са платформом за решење питања Косова и Метохије. Драго нам је да влада реагује на наше најаве да ћемо се базирати на имовини Републике Србије на КиМ, па су брже боље почели да причају о имовини. Ево и Политика данас говори о њој. Добро је то.

Треба извршити поделу Косова. Али та подела је у ствари територијална организација Косова, не прављење нове државе. Тако да се са поделом треба сложити. Све што Немачка жели је столицу за Косово у УН. Јер тиме је све завршено. Србије треба да држи линију својих имовинских права, неда сагласност на столицу за Косову у УН и инсистира на унутрашњем територијалном уређењу Косова што и ЗСО и Брислески споразум предвиђају. Јер и након поделе, већина Срба на Косову живе јужно од Ибра, тако да је решење за њих, као и за наше културну баштину и даље неопходна у форми ЗСО или некој другој.

ДЈБ ће дати решење за сва ова питања. Решење мора бити такво да Косовски политичари могу да причају шта год жели да причају, али столице у УН уз сагласност Србије неће бити. Могли би можда да је купе, али они те паре немају.

Док год је Резолуција 1244 на снази и Косово нема столицу у УН; Косово није независно и формално-правно у саставу Србије. Треба бити мудар и стрпљив. Наш посао би морао бити економско јачање Србије и уређење Србије. Јер само економски јаке земље могу да штите своје интересе. Остале су колоније. Ка економски јаким земљама други гравитирају, од економски слабих земаља беже. Нема потребе да журимо са Косовом. Србија данас је Немачка колонија. То је нераздвојиво повезано са и са начином решења КиМ. Ваља нам променити прво, да бисмо променили друго.

Саша Радуловић

Рођен 1965. године. Одрастао у Сарајеву где завршио основну и средњу школу и Електротехнички факултет 1989. године, смер аутоматика и електроника. Након дипломирања добио је посао у Сименсу у Немачкој где је радио на нуклеарним електранама. Каријеру је 1993. наставио у Канади и САД где је био је активни учесник бума Силицијумске долине. У Србију се вратио 2005. године.

Са Верицом Бараћ и Мирославом Миленовић борио се против корупције и радио на случајевима 24 пљачкашке приватизације. Био је финансијски експерт тужилаштва за стечај и берзу, држао тренинге за тужиоце и полицијске инспекторе за привредни криминал. Пет месеци био је министар привреде у Влади Србије и за то време спречио пљачку браћеВучић, Синише Малог, Млађана Динкића, који су наставили тамо где је Тадићева власт стала.

Уверио се да је Александар Вучић центар корупције, изашао из Владе и са сарадницима основао покрет “Доста је било” чији је циљ да победи и уведе систем, правну државу јаких институција и слободних медија, заустави партијско запошљавање, уведе транспарентност и чисте рачуне.

Саша Радуловић је доказано највећи борац против режима Александра Вучића и партократије која убија Србију. Ако Александар Вучић некога не сме да погледа у очи, онда је то Саша Радуловић. Спречио га је у пљачки тада, спречиће га у пљачки и сада.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Slažem se vašim pragmatičnim rešenjima za Kosovo ali šta vredi kad nas vode prodani ludaci koji zarad vlasti i pljačke sve živo izdaše
    Najgore od svega je što imaju sve medije i televizije u šaci pa narod sistematski zaglupljuju.
    Bojim se da od naše borbe protiv njih nema ništa, sve opšta propast je neizbežna.

  • Pokusavam da zamislim sta bi se dogodilo Tadicu da je izgovorio ovo sto je dans ova veleizdajnicka gnjida i fukara izgovorila, a bilo je:”Tadicu ako bilo sta potpises u Briselu visices na Terazijama kao izdajnik, Kosovo je nedeljivo!” Pa na ‘patike’ mitingu ‘Kosovo je Srbija’ i slicno! Eto momci sa Kosara, cisto da znate zbog cega i koga ste ginuli i ostali invalidi socijalni slucajevi!

  • Hvala Saši što je konkretizovao svoje ideje o platformi za dalje rešavanje pitanja Kosova. Dakle, ideja je jednostavno insistirati na imovinskim pravima, isključivati saradnju po pitanju reprezentovanja Kosova u UN i insistirati na ispunjenju onoga što već ima uporište u briselskom sporazumu (ZSO).

    A šta bi Srbija mogla da ponudi u zamenu za to da joj se odozgo “dozvoli” ovakva pregovaračka platforma? Hm, možda bi mogla da pristane na to da se SAD uključe u pregovarački proces kao novi glavni arbitar. Onda bi EU (Frau) zadržala pravo da povuče ručnu po pitanju pristupnih pregovora Srbije za EU (što sa stanovišta DJB očigledno ne bi bio nikakav problem). A SAD bi u nekom optimističnom scenariju prihvatile da se uključe u pregovarački proces i da recimo u naredne dve godine na dnevnom redu budu imovinska prava, ZSO i tako to, a da se sa članstvom Kosova u UN pričeka.
    Na taj način Srbija uspešno kupuje dve godine, ali nakon još dve godine priče o ZSO (i možda delimične implementacije) ne bi me čudilo da SAD odjednom odlučno stave na dnevni red pregovora stolicu Kosova u UN, jednako oštro kao što to sada gura Nemačka.

    Dakle, realno ne vidim šta bi u nekom zdravorazumskom scenariju Srbiji moglo da donese igranje na dolar umesto na euro. Eventualno tako može da se kupi nešto vremena, ali bez uticaja na krajnji ishod oko Kosova. SAD su priznale Kosovo jednako kao i članice EU i povlačenje priznanja sprovode samo banana republike, najjače zemlje sveta nikada.

    Doduše, u situaciji kada stvari vrlo loše stoje po vas ni strategija kupovine vremena nije pogrešna, stoga onome što mislim da DJB pokušava i nemam bog zna šta da zamerim. Ali sve je to ionako samo akademska rasprava, kad je jasno da Vučić raspolaže silnim resursima da sprovede ono što treba da sprovede. Tako da opozicija prvenstveno treba da diže galamu oko toga da je Vučić već krahirao u pregovorima i da sad (prekasno) pokušava da se vadi. Jer čim Ipsos potvrdi da je stado zemlje Srbije spremno da legne Vučićevu rudu, on će ekspresno sprovesti nezamislivo, ustavne promene, referendum s pitanjem “Da li ste za ulazak Srbije u EU tako što se kroz pravno obavezujući sporazum bez priznavanja nezavisnosti Kosova sprovede trajno razgraničenje sa Albancima” i ćao, zdravo.

  • Sjajan tekst, zakljucak je sasvim na mestu. Jacanje ekonomije Srbije je resenje svih njenih/nasih problema. Naravno u danasnjem svetu globalnog kapitala i nacionalnih zakona (zakona drzava) ovo nece biti lako. Podrska, i hvala.