Izjava

Izjava Saše Radulovića, predsednika DJB, za Fajnenšal Tajms

U razgovoru sa novinarkom Fajnenšal Tajmsa koja radi članak o Beogradu na vodi, predsednik DJB Saša Radulović opisao je glavne probleme koji prate taj projekat:

– Postoji osnovana sumnja, koju bi morao da proveri tužilac ako bi radio svoj posao, a u Srbiji se to ne dešava, uprkos tome što sam podnosio krivične prijave uz dokazni materijal, da na delu imamo pranje novca. Reč je o novcu koji se iz Srbije izvlači kroz različite pronevere javnih sredstava i fondova, da bi se potom oprao i vratio u Srbiju kroz investicione fondove UAE koji, u stvari, samo uzimaju svoj procenat za pranje novca. Kada taj novac dođe ponovo u Srbiju, onda ljudi preko kojih je taj novac izašao iz zemlje, a reč je o ljudima iz vlasti, koriste taj novac za kupovinu imovine. Reč je o zemljištu na kome se gradi Beograd na vodi, ali i o poljoprivrednom zemljištu na raznim mestima u Vojvodini, o kompanijama i slično. Smatram da je to podloga svih ovih tzv. „investicija u Srbiji“. Ključno je to što su sve kompanije koje grade Beograd na vodi, kao i svi ljudi koji donose odluke, povezani sa ljudima iz vrha vlasti. Nema Arapa. Ne poznajem nikog ko bi se odlučio na ogromnu investiciju, a potom se za nju ne bi zanimao, već bi prepustio lokalnim ljudima da odlučuju ko dobija koliko novca. Da smo mi samo napravili plan razvoja tog zemljišta, a potom ga podelili na manje delove, mogli smo zaraditi, verujem, i više od 1 milijarde EUR. Dakle, sav taj novac je nestao kroz ovaj dil.

Odgovarajući na pitanje da li postoje dokazi za te tvrdnje, Saša Radulović je istakao:

– Podneo sam mnogo krivičnih prijava o mnogo slučajeva korupcije. Neke od njih podneo sam i kao ministar. Praktično sve su ignorisane od strane tužilaštva. Pre nego što sam postao ministar radio sam za kancelariju javnog tužioca sa svojim timom. Otkrili smo mnoge slične slučajeve koji potom nisu procesuirani. Došlo je do nekog dogovora, i sve je pometeno pod tepih. Kada imate 30 godina takvog kontinuiteta, svaka nova vlast štiti prethodnu i nikad niko ni za šta ne odgovara. To je tužno, jer kada radite sa mladim policajcima koji su puni entuzijazma za posao i zaštitu javnog interesa, svedok ste njihovog razočaranja kada, nakon što sprovedu istragu i pribave dokaze, sve bude zaustavljeno.

Novinarku je zanimalo da li bi međunarodna pomoć bila od koristi.

– Sve počinje u Srbiji – odatle novac potiče. A potom je neophodno samo da sledite trag novca. Kroz koje zemlje je prošao i gde je završio. To nije tako teško. Naravno, to je veliki posao. Međutim, nije nuklearna fizika. Ono što moram da kažem je da EU sve ovo zna. Oni znaju tačno šta Vlada radi i to ne samo kada je reč o korupciji, isisavanju novca iz budžeta, zloupotrebama javnog novca, već i kada je reč o stanju demokratije, stanju u medijima, načinima krađe izbora, stanja biračkog spiska… U Srbiji imamo 6.8 miliona birača u biračkom spisku, a izdato je samo 5 miliona identifikacionih dokumenata. Razlika je 1.8 miliona ljudi. Dakle, EU sve to zna, pa opet bukvalno svaki EU zvaničnik koji dođe u Srbiju izgovara čuvenu rečenicu: „Srbija ide u dobrom pravcu“. Osnovno pitanje su migranti koji prolaze kroz Srbiju. Srbija je prva zemlja koja im, po osnovu dogovora između g. Vučića i Angele Merkel, daje papir koji potvrđuje da su zatražili azil u Srbiji. Oni se prijavljuju za azil u Nemačkoj, ali Srbija je zemlja u kojoj izrađavaju nameru da zatraže azil. S tim parčetom papira mogu ući u Nemačku, a ako Nemačka odluči da ih vrati, vratiće ih ili u zemlju porekla ili, ako to nije moguće, u zemlju koja se vodi kao zemlja prvog ulaska. Dakle, imamo migrante koji u Evropu ulaze preko Grčke, Bugarske, Makedonije, ali niko od njih im ne daje bilo kakav papir. Srbija je prva zemlja koja to čini. Dakle, saradnja po ovom pitanju jeste razlog zbog koga g. Vučić uživa punu podršku. On čak našim građanima kaže da imamo mnogo mladih koji napuštaju Srbiju, jer je situacija vrlo loša – oko 50.000 godišnje, a onda kaže da će se broj migranata koji dolaze do 2030. godine izjednačiti s brojem ljudi koji iz zemlje odlaze. Jer, postoji potreba za jeftinom radnom snagom za nemačke kompanije koje otvaraju svoje fabrike u Srbiji.

Nakon ove oštre kritike politike EU u Srbiji, novinarka je Sašu Radulovića upitala i da li smatra da Srbija treba da nastavi da teži članstvu u EU.

– Smatram da je EU loš projekat koji će se loše završiti. Nama jeste potrebna saradnje u Evropie, ali to mora biti saradnja suverenih država. Mi sada imamo u EU na vlasti političare koje niko nije birao i koji ne odgovaraju građanima. Naša stranka se zove „Dosta je bilo“. Mi smo pro-evropska, anti-EU stranka. EU nije Evropa, EU je projekat koji je otišao u pogrešnom pravcu. U korenu svega je finansijski sistem za koji verujem da upravlja projektom u kome Evropska centralna banka vodi politiku koja gura suverene države u dug bez ikakvog razloga. Evropi je potreban drugačiji projekat.

Pročitajte još i:

Saša Radulović za FT: Beograd na vodi služi za pranje para

Novi Beograd na vodi ili nova korupcija

Gasi se Glavna železnička stanica zbog Beograda na vodi

Saša Radulović: Za Savski amfiteatar poklonili ste investitorima milijardu evra! Vratite te pare u budžet