Ауторски текст Пољопривреда

Шта ако се не спречи отимање земље?

Министар пољопривреде је у последње време анимирао јавност најавама измена Закона о пољопривредном земљишту које су требале да српече странце да јефтино разграбе српске оранице.

Како се јавност надала, тиме би се спречило да масовним власништвом над земљом изгубимо контролу над овим ограниченим природним ресурсом од којег би могла да нам зависи и сигурност и независност државе, а надала се јавност и да ће се тако спречити да постанемо јефтина најамна радна снага и на њивама. Што се радне снаге тиче, у ери високо аутоматизоване пољопривредне производње радника за пољопривреду свакако скоро да и не треба, тако да приче о било каквим новим радним местима не могу да стоје, тј. цифре код великих странаца ангажованих људи не могу да парирају цифрама могућег гашења мале породичне пољопривреде.

Једино место да се у пољопривреди упосли велики број људи су пољопривредна газдинства, али то Немци знају па се за такав аграр боре. Наши кројачи судбине овде у Србији кроје по своме, наравно укриво. Говорити им – џабе је, скакако ће сваки отпор у медијима представити као политиканство опозиције. Ипак, за ћутање је сада потребно имати образ.

И, изашле су у јавност очекиване министрове измене закона и јасно је да мету не погађају. Отимачи земље су по целом свету раширене компаније, а припремљене измене Закона у куповини земље ограничавају страна физичка лица. Пошто нас измене не штите од компанија, на општу несрећу, имамо у комшилуку државу која нам је извор сазнања којим путем смо кренули.

Ако из Кикинде, или Вршца пређете границу са суседном Румунијом погледајте беспрегледна пространства ливада са обе стране пута. Вратила су се степска станишта у овај крај Панонске низије. Да, то су некада биле њиве. У последње време су паори са наше стране границе почели да се распитују како би могли да у бесцење јефтино закупе оранице са румунске стране. Од њих сазнајем да је румунска аграрна политика добро сејала коров. Па, коме треба земља да је купи, па да је не обрађује?

Огромна пространства усева у Румунији су ту и тамо окружила сиромашна, скоро напуштена села. Чија је земља око тих села и како да село од све те производње не опстаје и не развија се? Ко обрађује силну земљу, кад то не чине локални људи?

Шта се у ствари десило у Румунији?

Укратко, дошло је до отимања земље (eng. Land grabbing). Отимање земље је гомилање хиљада хектара земље у власништву/дугорочном закупу најчешће компанија, а много ређе физичких лица. Оно је раширено где год је могло да пусти корен у сиромашним и правно недовољно спремним државама, а праћено је исељавањем становништва руралних средина и значајним ограничавањем перспективе локалног живља. Отимање земље је појава којом компанија или појединац стиче власништво/дугорочни закуп над огромним површинама на штету локалног становништва, смањујући му приступ земљи и свему што на њој постоји (шуме, вода, итд). Отимање земље је пракса која је била карактеристична за Афрички континент, задирала је и у Азију, а ето је сада и у збуњеним земљама које желе да буду део Европе и то неспретно изводе.

Ко су отимачи земље у Румунији и зашто неки земљу у опште не обрађују?

Отимачи земље у Румунији су међународне компаније агро делатности, али и банке и инвестициони фондови, стране осигуравајуће куће и домаће агро компаније. Неке су своју земљу укључиле у сопствену пољопривредну производњу и то је мање зло од два зла. Друге (најчешће оне које се у опште не баве пољопривредом) су купиле земљу из шпекулативних разлога, како би је касније препродале кад се услови створе да буде скупља, а вероватно логиком улагања у хартије од вредности и друге себи уобичајене методе инвестирања ради увећања капитала.

Који су фактори директно утицали на експанзију отимања замље у Румунији?

Ради се, на жалост, о факторима који су присутни и у Србији, а то су:

  • Политичка подршка (Влада активно подржава развој агро гиганата)
  • Регулатива која не пружа отпор овој појави
  • Плодно земљиште
  • Цена земље нижа него у ЕУ
  • Европске субвенције њиховим компанијама

И, шта ако се не заштитимо од надирућих страних компанија?

Ништа, баш ништа…. За пар година баш ништа нам неће остати чиме ћемо моћи да “убедимо” неке породице да остану на селу, или у малим од пољопривреде зависним војвођанским градовима. Могућност да они купе додатно парче земље на селу им је једини мотив за то. Настаће румунски сценарио.

Светлана Козић
Председница Покрајинског одбора
Доста је било
Посланица у Скупштини Војводине

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Zasto jos uvek nema nikakve reakcije na poziv na sastanak kod stranog ambasadora, i sta ce Sasa tamo, ako je verovati medijima? Na sta to lici da lideri stranaka jedne zemlje idu na poklon kod ambasadora? Kao glasac DJB, zahtevam da se pokret precizno odredi u odnosu na ovo pitanje.

    • Шта то значи “на поклон”?
      Мислите ли да се иде на састанак само да би се клањао?
      “Клањати се” је категорија из религијског домена живота, па зар мислите да неко иде на састанак да искаже поштовање према амбасадору као према божанству или да се клања његовој држави као божанству?
      Ако сте пратили изјаве Таличног, онда би Ви лако схватили да он то никада није радио нити ће радити. Он уопште није тај тип личности. Поготово што се заузима за вредносни систем где се сви људи једнако поштују (али не као што су то заговарали идеолози комунизма, већ је утемељен у хуманизму и социјалној бризи државе према друштву, као што је то нпр. данас у Канади, Аустралији,…)
      Гледајте мало оптимистичније. Нису сви људи лоши као ови на власти или они бивши.
      Срдачан поздрав

    • Da, upravo sam to hteo da kazem. Izjava je premalo(na tv-u) da bi se ista moglo zakljuciti. Osim toga, alata za pritisak je pregrst, pa nije za ocekivati da se ostane apsolutno principijelan. Istorija govori drugacije. Ali, da ne verujemo u cudo beskompromisnosti, ne bismo ni glasali sa Saleta.

    • Ako Radulović ide na sastanak sa Mekalisterom, onda zato ima dobre razloge. Pretpostavljam da ljudi koji glasaju za DJB nemaju i ne bi trebalo da imaju sumnju u to.

  • Ova vlada tj. AV je za ovih nekoliko godina unazadio poljoprivredu za 20 g. Subvencije koje su dobijali MALI poljoprivrednici preusmerio je na svoje partijske istomisljenike, dodelom subvencija i bespovratnih srestava za mehanizaciju, traktore i zalivne sisteme, mi obicni paori sa 10 h zemlje to nismo mogli dobiti, sada najavljuje besplatnu podelu drzavne zemlje do 20 h mladim poljoprivrednicima /citaj SNS aktivistima/. Kod nas ne funcionise trzisna ekonomija jer cenu nasih proizvoda odredjuju tajkuni nakupci.

  • Prvo, slažem se da poljoprivredno i šumsko zemljište mora da bude pod patronatom domaće zajednice- srpske.
    Zašto? Zato što je ono garant stabilnosti socio-ekonomije. Zajednica koja svoje osnovne resurse, a hrana je broj 1 i neprikosnoveno je na prvom mestu u svim zajednicama na svetu, poveri nekom drugom ozbiljno ugrožava svoju stabilnost a moguže i opstanak.
    Drugo, kontrola zajednice nad ovim resursom mora da se pooštri zbog ekoloških potreba zajednice. Nastupajuće klimatske promene pre svega.
    Treće, Rumunija uopšte nije dobar primer za upoređenje sa stanjem u Srbiji.
    Zašto?
    – Kada je država Rumunija vratila zemlju seljacima oni osim lopata i ašova i poneke grabulje nisu imali čime da obrađuju desetine hektara koje su dobili. Ako pogledate rumunska sela tamo nećete videti ni jedan jedini ambar, niti staju za više od dva grla stoke. U Srbiji poljoprivrednici su prilično dobro snabdeveni sredstvima za proizvodnju, imaju tradiciju proizvodnje (koju ni socijalistička vlast nije okrnjila) i imaju na raspolaganju komercijalno-organizacione-tehničke sisteme koji je podržavaju
    – U Rumuniji u vreme vraćanja zemlje seljacima ništa od toga nije postojalo. To znači da nije bilo načina da seljak kupi tehniku, seme, đubrivo, sredstva za zaštizu, da zatraži od nekoga savet, da zna kome će prodati proizvod jer tržište nije postojalo.
    – Srpski poljoprivrednik samo u izuzeznim slučajevima prodaje zemlju a rumunski je bio prinuđen da je zbog gorepomenutih razloga proda pošto-poto.
    Upoređujmo se sa Hrvatskom koja nam je u pogledu poljoprivrede najsličnija
    Četvrto, poljoprivredno zemljište na koje “pucaju” strane kompanije gotovo se isključivo nalazi u Vojvodini.

  • Rumunija ima nesto vise od 16 puta obradive prvoklasne zemlje nego Vojvodina.Ono sto se desilo pre otimacine tog zemljista, koje nije vredno samo kao poljoprivredno vec kao zemljiste sa velikim naslagama nafte i gasa ispod nje, je samo cudo gluposti i korupcije rumunskih vlasti i lazi koje su plasirali svojim gradjanima.Prvo su napravljeni par sitnih stranih investicija u i sada uspesne male farme ,vocnjake.Onda se krenulo u ono katastrofalno ,prodata je suma.Na Karpatima van par Nacionalnih parkova nema vise drveca.Uzela ih je Nemacka kompanija koja je u periodu od 15 godina posekla 60% rumunskih suma.Dok ih je vlada podrzavala a lokalni sumari slavil,i niko u trenutku nije ni pomislio sta ce se desiti vrlo brzo.Suma vise nema ,cak nisu ni obnovljenje.A 80% sumara sada radi po Evropi kao gradjevinski radnici .Cak su i planinski izvori vlasnistvo Nemaca.Stocari koji su vekovima tamo napasali stoku sada moraju da placaju koriscenje pojila po grlu privatnim vlasnicima izvora a samim tim i potoka.
    To se desilo sa sumama i vodom u Karpatima. Sto se obradive zemlje tice ona je mnogo vrednija zbog onog sto je ispod nje nego kao oranica.Rumunija je energetski samo odrziva , nije do smene Causeska nikada uvozila energente. Verovali ili ne to je prva zemlja na svetu koja je pocela sa koriscenjem naftnog gasa , i to za javni prevoz jos daleke 1947 do dan danas.

  • Odavno znamo da su se bivse vlade pa i sadasnja zaduzivale kod ztranih investicionih fondova nudeci imsve sto je drzavno vlaznistvo kao garanciju . Koliko vidim drzava je svorc,para jedino ima u centralnom dnevniku i na pinku. Pa ja vas pitam koja ce to buduca vlada I sa kim na celu da zadrzi i pare i jare bez posledica. Taj se jos nije rodio.

    DOSTA JE BILO laznih nada.

  • Draga Svetlana hvala za pokretanje ove važne teme. Pitanje broj jedan kako ovu temu nametnuti kao temu broj jedan u Srbiji.
    Novine koje bi trebale o tome da pišu u vlasništvu su onih kojima naša vlast treba i da pokloni tu istu zemlju.
    Tako da će nas ova korumpirana vlast prodati i uništiti našu domaću poljoprivrednu a i milion – dva stanovnika koji žive na selu, što ni Hitleru nije uspelo da nas uništi ali ovim naprednim hoće.