Влада Србије на челу са Аном Брнабић представља континуитет претходне политике Александра Вучића.
Никакву визију развоја Србије у тој економској политици не можемо да видимо. Визија Владе Србије је да сви радимо за немачке компаније за 20.000 динара. Људи неће да раде за 20.000 динара, људи одлазе. У последњих седам година преко 300.000 је напустило земљу. Они виде да у оваквој визији Владе Србије нема никаквог просперитета ни за њих, ни за њихову децу и унуке.
Србија је економски поробљена земља. Влада Србије нас продаје Немцима. Влада Србије из буџета одваја новце и плаћа немачке компаније да буду нелојална конкуренција домаћим фирмама. Осим што им даје бесповратне субвенције, Влада Србије им обезбеђује и друге разне погодности које домаћим фирмама не стоје на располагању. Домаће фирме, не да немају ове погодности, већ се од њих очекује да плаћају огромне намете и пред њима је свака бирократска препрека велика као Кинески зид.
Од такве економске политике, Србија нема никакве користи, корист има Немачка. Због тих субвенција немамамо пара за здравство, школство и одговорну социјалну политику.
Србији је потребна потпуно другачија политика. Нама у првом плану морају бити домаће фирме. Само тако ћемо обезбедити привредни раст и јаку тржишну економију која ће нам омогућити да пунимо буџет и подигнемо ниво квалитета здравства, школства, као и да водимо одговорну социјалну политику.
Nemce svakih nekoliko decenija hvata ludilo pa se nadam da i danas nije taj slucaj. A ako i jeste nadam se da mi necemo postupiti kao i do sad i ginuti za tudje interese. Ovo kako radi nas drzavni vrh danas ne obecava nista dobro uplicemo se oko nogu velikih sila pa nas mogu nagaziti kad se pokrenu.
Umesto da se svet okrene miru, saradnji , opstem prosperitetu i ekologiji mi moramo da se bavimo udaranjem i eskivazama jer su duhovni primitivci isplivali na povrsine vecine drzava i mi zivimo rezultate njihovog delovanja. Dominantna misao danas u glavama vecine je “zar sve mora bas ovako da bude”. Desavaju se stvari suprotne nasim gledistima, interesima i interesima narednih generacija. Mi ih ne negiramo ne protestvujemo [ sem kad je ugrozen nas licni interes] vec se uklapamo i opredeljujemo kojoj cemo strani prici.
Ova Brankina izjava je upravo glas razuma koji je kritican i nepristrasan i koji prvenstveno i dugorocno gleda nase interese .