У четвртак, 24. јула, покрет „Доста је било – Саша Радуловић“ организовао је конференцију са независним стручњацима посвећену проблемима и реформама науке и просвете.
На конференцији су говорили проф. др Душан Павловић, проф. др Србијанка Турајлић, проф. др Војин Шенк, проф. др Фуада Станковић, др Иван Анић, Игор Попов, проф. др Душан Теодоровић, проф. др Мирослав Прокопијевић и Саша Радуловић.
Конференцију је отворио проф. Душан Павловић, председник Савета за образовање и потпредседник покрета „Доста је било“. „Када кренете са поклањањем оцена у основној школи, не можете да завршите ни са чим другим него са лажним дипломама, лажним мастер тезама и лажним докторатима“, нагласио је Павловић у уводном излагању.
Проф. Србијанка Турајлић је своје излагање посветила квалитету образовања и акредитацију у Србији, али и стању академске заједнице: „Кључ неспоразума у овој земљи у погледу високог образовања је погрешно поимање аутономије која не подразумева одговорност. Свест академске заједнице и власти је заробљена у педесетим и шездесетим годинама прошлог века и одонда није еволуирала. И данас постоји кохабитација између власти и универзитета, у којој универзитет прећутно подржава власт, а власт пушта универзитет да ради шта му падне на памет“.
„Када вам сва ова тела кажу да нису надлежна, она су свим младим људима рекла ’купите докторате’, а ако се неко у свету и сети да их прочита, биће вас срамота можда два дана, а пошто нико није надлежан, ви ћете бити доктор целога живота“, истакла је проф. Турајлић.
Војин Шенк, професор Факултета техничких наука у Новом Саду и члан савета за иновације покрета „Доста је било“, рекао је да акредитација у Србији треба да се врши као рангирање универзитета, а не само издавање дозвола. Он је додао да би на таквој ранг листи морали да постоје јасни критеријуми који морају да буду транспарентни и где би се, између осталог, навео број радова, укљученост студената у праксу и сл.
Професорка Фуада Станковић подсетила је да у Закону о високом образовању нема ни речи о одговорности универзитета и академске заједнице, већ само о њиховим правима. Она сматра да и универзитет и лично чланови академске заједнице имају одговорност и према својој матичној институцији, према колегама, али и према држави и пореским обвезницима.
На основу резултата ПИСА тестова, др Иван Анић истакао је нужност развоја критичког размишљања ученика, уместо сервирања чињеница. „Решење је да акценат у образовању буде на компетентности ученика, оријентисати се ка исходима, а не ка садржајима. Сада се сви школују као да треба да постану научници“, закључио је он.
Игор Попов замерио је Министарству просвете на нетранспарентности и недоступности података на основу којих би могле да се изврше озбиљне анализе и сачине предлози решења за проблеме у просвети и науци. Он је у свом обраћању указао које то могуће проблеме открива мала матура, као што је поклањање оцена, али и недовољна посвећеност наставника ученицима, чији потенцијали остају занемарени.
Професор Теодоровић сматра да је интеграција универзитета кључна у његовој реформи. „Универзитет представља функционалну организациону целину која је заснована на принципима академског сениоритета, а не на принципима самоуправљања“, поручио је проф. Теодоровић.
Проф. Мирослав Прокопијевић сматра да би ваучеризација, као оптимално решење, могла да донесе добре резултате. „Верујем да је ваучеризација оствариво решење. Тада ће и факултети почети да се интересују ко су им професори и шта су они написали и објавили“, нагласио је.
Радуловић је у свом обраћању поновио захтев да министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, градоначелник Београда Синиша Мали и председник Градске општине Нови Београд Александар Шапић поднесу оставке или буду смењени због аргументованих сумњи наших стручњака да су њихови докторати плагијати. „Захтевамо оставке због оваквих доктората, који нису само питање плагијата, који је очигледно доказан, него и питање суштине и научног доприноса и вредности“, изјавио је Радуловић.
„Ово је срамота за образовање у Србији“, закључио је он и додао да последице за то треба да сносе и ректори универзитета на којима су стечена ова три доктората, као и чланови комисија и ментори.
Конференцији су присуствовали и други стручњаци, попут Дејана Мијача, Предрага Ј. Марковића, Славише Тасића и представника невладиног сектора.
Podrzavam vas, samo napred u rasciscavanjea!
Svaka čast za ovu konferenciju. Tužno je što mediji ovo nisu ispratili, jer je ovo srž problema Srbije. Divim se vašoj energiji i borbi da gradjanima Srbije otvorite oči.
Puna podrška vašem pokretu!
Ne razumem poentu konferencije, slazete se da se slazete, niko nije preneo od medija, sseruju ljudi po internetu koji se takodje slazu i …
Kad bi bilo tako lako rešiti ovo, kao što mislite, ne bi bila ni potrebna ovakva konferencija… Nagomilana štroka i prljavština mora da se skida u slojevima i u više koraka, a najteži je prvi korak – odlučiti se i započeti. A puno je onih koji sprečavaju čišćenje jer u čistom i urednom neće da se snađu…
Kada bi tako gledali onda ne bi trebalo ništa raditi jer mediji ne prenose.
Ova konferencija pokazuje da akademska svest&odgovornost ipak postoji u Srbiji.Ohrabrujuce!
Smatram da je Djindjic najvise bio u pravu kad je pokrenuo temeljnu reformu obrazovanja. U ustajalu prosvetu uneto je tada toliko energije i zedji za novim idejama da su narocito mladi prosvetari bili srecni sto nijednog vikenda nemaju slobodan dan. Takodje je bio u pravu DSS sto je prvo pred streljacki stroj stavio reformu obrazovanja. Tako je nastavljen lov u mutnom i sasvim zakonomerno, obrazovanje je izneto na buvljak. A s njim i sve ostalo.
Наш благопочивши за мајку отаџбину Србију Зоран Ђинђић је хтео да изврши реформу ОБРАЗОВАЊА али је налетео на јак отпор ,неписмене докторе наука и самопроглашене академике -стоку која је уништила образовање да би друштво из кафане имало др,мр,дипл инж,и остало и да би могли да краду новац буџета Србије.Зоран је знао да без образованих људи нема напретка ни у једном сегменту.Са степеном образовања иде и свест.Лоповлук пре и после његове смрти који влада у Високом образовању нема тај апарат који може да измери јачину.Овај несретник сада МПТР незна ни кад је гладан а камо ли да нешто паметно уради за науку.Ону чувену Петницу и њене потенцијале може да свати само дебил човек.Петница не скупља ђака пешака,већ децу хоштаплера са универзитете који раде неки рад и дају део њиховој деци и ти дебилчићи добијају субвенције од државе као научници-има изузетака али су у промилима.Зоранова визија да је спроведена у ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊЕУ где би нам сада био крај.Сада мора да се мења нешто из нуле и ако премијер српски Вучић не покрене -наука оде у још већу дубиозу.Погледајте у МПТР и сада све лопов до лопова-јер сви ћуте а занају да се паре перу како из домаћих пројеката тако и из ЕУ и преко фамозних лоповских института -а јадни студенти -деца сиротиње не смеју ни питају за д-од динара да им дају ови чувени проф.др.погледајте само ко добија пројекте-лопови и тајкуни и нерадници.Вучићу солне неаучнике који имају пројекте пошаљи по Србију да помогну и да едукују становништво из свих области.Пројекте имају,паре сте им дали ,не тражите им извештаје где су и на који начин потрошили новац из МПТР и не тражите им резултате и извештаје па докле ћемо ми Србио да финансирамо багру универзитетску.
Odlična konferencija. Jedina zamerka za komentar za ocene – ocene u osnovnoj školi ne da ne treba da se poklanjaju, nego ne treba uopšte davati ocene do osmog razreda. Evo isečka iz teksta http://mojafinska.blogspot.com/2013/10/inovativne-metode-u-pracenju.html, a na youtube-u postoje 4 odlična klipa o finskom školstvu.
“…Iz tog razloga se, isključivo numeričko ocenjivanje u Finskoj doživljava kao nepoželjno sredstvo jer ono najčešće pokazuje samo trenutno reprodukovanje nekog nastavnog sadržaja, a ne stvarno usvojeno znanje. Kako bi sproveli individualizaciju u ocenjivanju, finski nastavnici su morali i sam nastavni process da individualizuju i diferenciraju, a to su uspeli raznovrsnošću metoda i nastavnih sredstava, fleksibilnošću nastavnog plana ali i usavršavanjem svojih znanja i veština.
U Finskoj se učenici do 5. razreda uopšte ne ocenjuju numerički, a od 5. do 9. razreda ili ne postoje numerička ocenjivanja, ili postoje kao kombinovana uz pismeni izveštaj o napredovanju učenika, koji se daju dva – tri puta u toku školske godine i obavezno na kraju školske godine. Standardno ocenjivanje faktički ne postoji do 16, godine. Napredak se procenjuje u odnosu na ciljeve nastavnog programa. Izveštaji u toku školske godine imaju ulogu da usmeravaju i podstiču učenje i smernice nastavnika su tu od velikog značaja.Te smernice podstiču učenike da postanu svesni svojih razmišljanja i kako da uče sa razumevanjem…itd, dok je završni izveštaj na kraju školske godine povratna informacija o uspehu i napredovanju. Zadatak ovakve procene je da pomogne učeniku da formira realnu sliku o svom učenju i razvoju i na taj način podrži razvoj ličnosti. Principi procene su da procena mora biti istinita i realna, podkrepljena raznim dokazima….”
To sto mediji ne izvestavaju o ovom i slicnim desavanjima govori o” slobodi”istih ne mogu da se setim kada sam u dnevnoj stampi ili na nekoj od tv_a video/procitao nesto slicno ,sem kada satanizuju “opoziciju”. Da li je bar jedan od tih medija izvestio potpisivanju peticije nedamo zemlju ispod zita
Prvi problem je borba protiv medijskog mraka.
Dr. Fuadu STnakovic se presekli u pola govora! Ona govori jos mnogo o Bolonji i doktorskim studijama sto ovde ne moze da se cuje, ali se cuje na http://www.mc.rs/mc-web-televizija.1498.html
Molim da ovo promenite pod hitno.
Konferencija je bila dobra. Kao njen odjek očekujem da grupe oko prisutnih izlagača predloge koje su spomenuli razrade i ponude ih kao polazne elemente rasprave o obrazovanju. Od pokreta “Dosta je bilo” očekujem da ove rasprave organizuje i od njihovih zaključaka počne da priprema dokument koji bi bio “deaft” za Strategiju. Mišljenja sam da ovaj posao treba ubrzati jer se partokratski režim urušava većom brzinom nego što smo na njegovom početku pretpostavljali.