Афера „Агрокомбинат“

У петак 19.фебруара ухапшен је стечајни управник Шандор Шомођи због злоупотреба у вођењу стечајног поступка у “Агрокомбинату”. У званичном саопштењу Вишег тужилаштва у Суботици наведено је да се Шомођи терети зато што је за друго лице прибавио корист у износу од око 14,6 милиона динара. Ово хапшење је епилог кривичне пријаве коју су мали акционари “Агрокомбината” поднели још 2009. године. Наизглед би се могло рећи да је правда спора али достижна, али да ли је то стварно тако у овом случају?

Наводимо кратак историјат афере „Агрокомбинат“:

Стечај у “Агрокомбинату” отворен је давне 2004. године и одмах на почетку за стечајног управника постављен је Шандор Шомођи. Две године касније, на предлог стечајног управника, усваја се план реогранизације и тада се стечај обуставља. Реорганизација је трајала до 2011. године када, због неиспуњавања обавеза према повериоцима, Привредни суд у Суботици поново отвара стечајни поступак и поново за стечајног управника именује Шандора Шомођија. Мали акционари су свих тих година указивали и упозоравали да се у том поступку дешавају сумњиве радње, тражили помоћ од Суда, обраћали се тужилаштву, међутим није реаговао нико осим Агенције за лиценцирање стечајних управника која је извршила контролу управо у овом предмету 2014. године. Овлашћена лица испред наведене ангенције су саставила Извештај који овом приликом ексклузивно објављујемо. У извештају је констатовано да постоје бројне неправилности у раду стечајног управника између којих је наведено да је стечајни управник без прописаних сагласности наставио производњу, те да је самовољно, поново без прописаних сагласности, набављао сировине и репроматеријал под неповољним условима, као и да је самостало уговарао компензације и продају залиха насталих пољопривредном производњом на пољопривредном земљишту у власништву “Агрокомбината”. Једноставно речено, неодговорно се понашао и није водио рачуно о имовини која му је предата на чување и управљање у складу са Законом. У овом извештају наведено је и да у тромесечним извештајима које је достављао стечајни управник (што је и његова обавеза по закону) нису приказане производња и продаја залиха, те да не постоји транспарентност података о произведеним и продатим количинама усева. Продаја коју је стечајни управник огранизовао 2012. године и на којој је продата целокупна имовина којом је “Агрокомбинат” у том моменту располагао је такође споменута у овом извештају и ту се стечајном управнику замера да није поступио по Закону, није сачинио продајну документацију, није огласио продају у два дневна листа и није омогућио једнак приступ информацијама везаним за имовину коју продаје свим потенцијалним купцима. Купац имовине је била Индустрија меса “Матијевић”. На крају је констатовано и то да је након извршене јавне продаје стечајни управник накнадним анексима купцу предао и власништво над имовином која није била предмет продаје. У извештају нису констатоване примедбе стечајног управника на наведене чињенице.

Закључак је:

Овај извештај је достављен и тужилаштву и логично се поставља питање – зашто се чекало скоро две године да се реагује? Из извештаја се јасно може закључити коме је стечајни управник прибавио корист. Зашто и та лица нису ухапшена? Питање је да ли тужилаштво жели да озбиљно поцесуира ова случај и обухвати истрагом све актере или и ово хапшење треба да представља предизборни маркетинг актуелне власти, пошто се само хапшењем Шомођија цео случај банализује? Мали акцинари су указивали у јавности да је у овом стечају за 10 година учињена невиђена пљачка и да је у том периоду из њихове фирме на разне начине изнето око 20 милона евра! Извештај Агенције за лиценцирање стечајних управника обухватио је контролу само периода после другог отварања стечајног поступка односно од 2011. до 2014. године. Цео поступак у том периоду је вођен нетранспарентно односно, нема евиденција о томе колико је било рода, нити продајне документације из које би се утврдило шта се конкретно продаје. Информације о имовини која се продаје нису биле доступне свим потенцијално заинтересованим купцима, а имовина је поклањана без накнаде анексима уговора. Зар нису управо на ово указивали мали акционари пуних десет година, а да нико од надлежних није реаговао? Шта би тек могло да се утврди да неко направи озбиљну контролу и у периоду од 2004. до 2011. године? Да ли би се тада стварно дошло до цифре од 20 милиона евра? Зар није то посао тужилаштва и истражних органа?

Покрет “Доста је било” захтева од тужилаштва да спроведе озбиљну истрагу по извештају Агенције за лиценцирање стечајних управника, јер се на основу њиховог извештаја јасно може закључити да је у овом случају било много више злоупотреба од стране стечајног управника од оних које су му стављене на терет (и које се наводе у сопштењу за јавност) као и да је износ стечане противправне користи много већи од 14,6 милиона динара, као и да утврде коме је стечајни управник омогућио имовинску корист. Поред овога тражимо од тужилаштва да спроведе истрагу о целом току стечајног поступка и да поступком буду обухваћени сви актери у овом случају. Инсистирамо на потпуној транспарентности у вођењу поступка. Јавност мора да сазна пуну истину. Доста је било!

Градски одбор покрета

„Доста је било – Саша Радуловућ“

у Суботици

Прилог: Извештај супервизора
Izvestaj supervizora