Најбржи електрични аутомобил на свету, који се са искреним нестрпљењем очекује на сајму у Женеви, настао је у једној гаражи загребачког предграђа. Мала породична фирма Мата Римца, младог Загребчанина, направила је технолошки напредан болид са електричним погоном, који у светским медијима са искреним узбуђењем представљају као конкуренцију аутомобилима произведеним у погонима Paganija, Koenigsegga i McLarena.
Ово је свакако најбоља и једина светска, а позитивна вест из овог региона. Хрватску је лансирала на тржиште произвођача аутомобила, на коме је до сада била потпуно анонимна. Било да се ради о медијима из региона, или оних с дословно другог краја света, сви су једногласни како је “Римац за Женеву најавио бескомпромисни хипер аутомобил коме још није пронађена слаба тачка”.
Поједини амерички медији наглашавају како је најављена производња од осам примерака, сваки кошта око милион евра, премала да задовољи апетите купаца, док немачки Ауто Билд пише да “хрватска еко звер иде врашки брзо”.
Вест је веома важна за цео регион који овим излеће из чувеног клишеа о нестабилном Балкану, у светско изненађење одакле је могуће очекивати иновације на нивоу оних које су потекле из америчких предграђа и гаража и претходиле технолошком буму на интернету.
Некако истовремено је код нас откривен један од тајних уговора српске Владе са кинеском компанијом, која ће у Баричу (Београд) током наредних година запослити 770 радника са минималним примањима од око 200 евра месечно. Испливало је да Влада Србије поклања кинеској компанији субвенције од 22,7 милиона евра, плус 14 хектара земље у власништво заувек. А та компанија је по уговору дужна да ради у Баричу најмање пет година, после могу да селе фабрику даље, у неку другу земљу.
Е сад, зашто су ове две вести значајне за упоређивање? Зато што у Србији ради много породичних фирми које свој успех мере на страном тржишту, производе „болиде“, а не могу да се пробију на домаћем тржишту. Овде их убијају порези, разни доприноси, огромне своте новца које им се узимају да би се коруптивним уговорима Владе Александра Вучића сливале у субвенције за стране “велике” компаније, које нам годинама рекламирају као “велике спасиоце”.
Уместо да производимо болиде, пљачкашка економска политика нас све претвара у “болиде” који посматрају како се новац баца у бунар, на корупцију, на паразитске партије и бесмислену причу о нади у “велике” компаније које ће препородити Србију. И тако већ 16 година.
Покрет Доста је било и Саша Радуловић залажу се за развој домаћих породичних фирми. Оне и данас, иако у неповољном положају, прехрањују Србију.
Најбољи начин да привучете стране инвеститоре јесте да направите здраву државу и добро пословно окружење за домаћу привреду. Најбољи сигнал страним инвеститорима јесу успех и профит домаћих фирми. Да цитирам Радуловића: “Страни инвеститори су нам потребни и они су пожељни. Страни инвеститори су шлаг на торти. Домаћа привреда је торта. Нама је пропала торта.” Покрет Доста је било има рецепт за торту, он је једноставан, али је потребно да променимо власт која, зарад сопствених интереса и богаћења, неће да прави ишта осим магле.
Драгиња Лукин,
чланица покрета “Доста је било – Саша Радуловић”, Београд
Принципијално говорећи то је тачно.
Треба донети законске прописе како то извести.
Инвестирати у пројекте одрживог развоја. Охрабрити мале инвеститоре да се удружију око неког пројекта и да инвестирају у њега сопствени капитал.
Око 8 милијерди евра је код грађана у сламарицама. Мртав капитал. Направити интернет портал за заинтересоване грађане да могу слободно и транспарентно постављати своје идеје и да конкуришу за потстицај.
У свакој општини отворити канцеларију где заинтересован житељ може да се распита, педложи идеју и преда свој пројекат.
Идеје долазе из базе. Људи најбоље знају шта им у њиховој средини треба микро економија има мале ризике и релативно мала улагање.
Све такве пројекте ослободити пореза и намета ако запосле незпослене слично социјалним фирмама на западу.
Зашто се то до сада овде није примењивало заиста збуњује.
Socijalne firme na Zapadu ne postoje. I ne mislim da firme treba da budu oslobodjene poreza i nameta. To znaci meni kao privatniku puni dzepovi para. A ko ce da plati skolstvo, zdravstvo, puteve, administraciju? Porezi treba samo da budu razumni i manji pa ce ih svako placati. A drzava mora da postane Pravna, inace nece uspeti nikakva reforma.
Za Živaka Belića – Socijalna preduzeća mogu biti različita po organizaciji i strukturi, ali sva imaju vrlo jasnu socijalnu i javnu svrhu – ostvareni profit reinvestiraju i neprofitna su, a koriste se preduzetništvom radi ostvarivanja svog socijalnog cilja. U okviru globalne prakse socijalnog preduzetništva postoji mnogo različitih shvatanja, iskustava i struja. Socijalna preduzeća mogu pružati socijalne usluge ugroženim kategorijama stanovništva ili usluge od javnog interesa. Često su socijalna preduzeća usmerena na radnu integraciju i inkluziju neke od ugroženih društvenih grupa, pri čemu ta preduzeća kombinuju poslovni pristup sa obavljanjem funkcije od šireg društvenog značaja. Time savremena socijalna preduzeća predstavljaju odgovor na društvene probleme na koje država nije odgovorila. Socijalna preduzeća, takođe mogu raditi u oblastima netradicionalnim za socijalnu ekonomiju kao što su npr. lokalni razvoj, kulturne usluge, zaštita životne sredine, reciklaža i ekološki menadžment. Trenutno, socijalna preduzeća na nivou Evropske Unije čine skoro 10% malih i srednjih preduzeća. U mnogim evropskim zemljama socijalna preduzeća zbog koristi koju ostvaruju i vrednosti koje stvaraju u društvu imaju određene fiskalne beneficije.
Pa recite nam Ivan N. gde ste videli jedno takvo preduzece u kojoj drzavi sveta? Takva preduzeca ne postoje u normalnim drzavama koje gaje trisnu ekonomiju. Takva *socijalna* preduzeca ce te naci mozda u nekim diktaturama ili totalitarnim sistemima. Sa kojim epilogom? Najlosiji moguci zivot gradjana.
Kompanije nikako ne smeju da se vode socijalnim pitanjima prvenstveno. Prvenstveni cilj mora biti stvaranje profita. Kada se profit ostvari, postoji mogucnost kolac socijalnije podeliti ili manje socijalno. Tu podrazumevam 13. platu, posebne nagrade radnika za ostvareni cilj ili u vidu veceg odmora, ili u vidu smanjenju radnog vremena u vidu pojacane satnice i plate i.o. Medjutim svako preduzece sa vise od 20 zaposlenih moze osnovati svoj sindikat, gde ce onda zajednicki zastupati prava radnika. Sve je to ok, ali kompanija nikako i nikada ne sme biti zasnovana iz socijalnih pobuda, jer je takvo preduzece osudjeno na propast. Privatnik ne ulaze u takvo preduzece jer ne vidi vlastiti interes, pa u preduzece mora ulagati drzava (iz budzeta gradjana). Takva propala firma opet lezi na dzepu gradjana.
Znaci kompanije treba da se bave onim sta je njima od interesa. To je profit. Drzava je ta koja treba da organizuje okvir u kome takva preduzeca treba da posluju. Drzava/institucije treba da odrede, koliko poslodavac treba da uplacuje u socijalu, zdravstvo, penziju i poreze, za svakog radnika.
Ovo je topla vode. Funktionise dobro u najmocnijim ekonomijama sveta kao EU i USA. Tamo ne postoje socijalna preduzeca. Pa radnici zive pristojni uzijavaju najvecu socijalnu sigurnost (EU, Kanada Australija).
Drzava je ta koja treba da se brine o socijali, nije preduzece. Ako iz socijalnih pobuda otvorite vrtic, koji se sam ne moze finacijski odrzati jer je cena po detetu subventionisana od drzave, onda tu nisku cenu placa ne samo dete socijalno ugrozenih, vec i roditelji onih koji svoju decu dovode u dzipovima. Pravedno nije! Cena po detetu mora da bude rentabilna, a roditeljima dece sa malim primanjima pmora biti od drzave omoguceno da salju decu u vrtice. Jer na kraju tu subvenciju placaju svi gradjani Srbije.
Ili cena struje, gasa ili slicno. Ne moze preduzece da se bavi time, da je Srbija nesredjena drzava, gde gradjani tavore na minimumu, pa da im se kao alibi namesta cena struje da je mogu platiti. Tu subventionisanu cenu struje, gasa, grejanja placaju i najbogatiji i oni koji bi imali dovoljno novca da plate trzisnu cenu struje. Pravedno? Nije! Zato cena energenata mora biti trzisna, a drzava treba da pomogne najranjivijim u drustvu, da imaju struju i da mogu da se greju.