Градоначелник Београда Синиша Мали званично је саопштио да је покушај продаје ПКБ пропао и да ће са Министарством привреде дефинисати нове рокове и потражити даље решење.
Да подсетимо, ПКБ је, упркос противљењу стручне јавности и мноштву потенцијално заинтересованих купаца одређених функционалних целина ове респектабилне компаније, ипак понуђен на продају као „целина капитала“.
Свима онима који су пратили „одисеју“ о покушајима пљачкашке приватизације „Вршачких винограда“ ( тренутно је у поступку стечаја), а коју је спречио тадашњи министар привреде Саша Радуловић, кристално је јасно шта је намерила ова Влада у случају ПКБ.
Синиша Мали је већ најавио будуће „решење“, смањење почетне процењене цене са 51% на 30%. Дакле, идентичан „сценаријо“ као приликом продаје „Вршачких винограда“, наводном купцу из Кине.
Први наредни корак будућег власника у управљању ПКБ, као и недавно у ПИК Бечеју, биће отпуштање највећег дела радника, уз отпремнине, и накнадно запошљавање, мањег броја радника на минималац, уз субвенције државе.
Дакле, иста шема пљачке, по Динкићевом шаблону: Продавати велику компанију искључиво као целину, и као такву определити је за познатог купца. „Пропалом“ продајом снизити јој цену на 30% процењене вредности (битно мање од стварне) и тада, поновном, продајом присвојити огромну имовину свих грађана Србије у бесцење.
Време је да се на овим изборима коначно каже: Доста је било !
мр.Арсен Курјачки, ПКБ
Poštovani gospodine Kurjački, iako nisam pravnik, pretpostavljam da je nameravana pljačkaška privatizacija postojećim zakonima i pravno omogućena. Jedini lek vidim u tome da zaposlene u PKB-u animirate, da im ukažete na verovatne pogubne posledice i da ih podstaknete da se štrajkovima i na sve moguće druge legalne načine odupru ovoj otimačini. A uspeh bi vam bio daleko veći ukoliko bi zaposleni prikupili potrebnu dokumentaciju i sami našli kupca – bolje strateškog partmera – preko evropskih poljoprivrednih udruženja. Zašto tako nešto ne pokušate?
Siniša,
svaka Vam čast na predlogu.
Radnici treba da uzmu svoju sudbinu u svoje ruke.
Znači preuzeti rizik, odgovornost i dobit.
To je jedini narmalan put izbavljanja od propasti.
P.S.
Nužda menja zakone
Neka kupe zajedno sa strateškim partnerom, a možda i bez njega.
Neka pozovu građane Srbije da učestvuju u kupovini, zajedno sa njima. Ja želim da učestvujem . Nemam mnogo ali par hiljada dinara da.
Da probate ?
Odlično,
Kombinate i društvena preduzeća je pre ovako katastrofalne privatizacije trebalo osloboditi političkog tutorstva uspostaviti princip profitabilnosti zadržati tržista, a radnicima podeliti vaučere.
Radnicima predati firme i neka oni odrađuju budućnost istih.
Nešto nalik srpskim zadrugama ili još bolje izraelskim kibucima to bi bio najblaži prelazak od socijalističkog samoupravljanja ka kolektivnoj odgovornisti učesnika koji imaju osnovni motiv zarade.
Normalno sve to upakovati u jasne zakonske norme koje definišu poslovne principe.
Da ima malo pameti kod ljudi u vlasti, u slučaju PKB-a treba imati samo jedan stav – NIJE ZA PRODAJU. Mogli bi pojedini delovi da se u vidu koncesije ustupe zainteresovanim investitorima, ali zemljište mora ostati državno. PKB je u zoni širenja grada. Eventualni problemi oko potrebe novih površina za izgradnju lakše se rešavaju ako je zemljište u državnom vlasništvu. Osim toga, zašto ne bi ostao kompletno u državnom vlasništvu ili postao akcionarsko društvo sa državnim većinskim vlasništvom. i kao državno dobro pretvorio u nastavno-naučnu bazu za Poljoprivredni i Veterinarski fakulte i da, pored proizvodne, ima i naučno-istraživačku funkciju. U svakom slučaju trebalo bi po ovom pitanju pokrenuti ozbiljnu javnu raspravu. Ovi gore se ponašaju kao da nije u toku predizborni proces i gledaju da što pre završe posao, kao da će pobeći voz (njima bih to i poželeo da ih više ne gledamo).
Širenje naselja je malo verovatno.
Prvo cene nekratnina padaju, iz razloga da oko 180 hiljada stanova u Beogradu je u ponudi.
Drugo društveni prirast stanovništva opada.
Treće veliki broj mladih odlazi tako da tražnja opada.
Hrana će u budućnosti imati veću cenu tako da će i cena kvalitetnog obradivog zamljišta rasti.
Šta je moglo da se uradi sa polj.kombinatima, na početku tranzicije 2001.god pa nadalje , da je bilo pameti i odgovornosti a ne pohlepe i kriminala, pisao sam u prethodnom tekstu u vezi PKB ( 23. February 2016.Autorski tekst, Priprema pljačkaške privatizacije PKB).
Sada, kako se predlaže u jednom od prethodnih komentara, da bi se zaposleni organizovali i sami našli “strateškog partnera”, potrebno je jako puno znanja, energije i podrške organa vlasti, od Grada do Republike. Izmučeni i izmrcvareni radnici, koji su preplašeni za golu egzistenciju, a pri tome prepušteni sami sebi, od svih nivoa vlasti, niti znaju niti mogu to sada u kratkom vremensko periodu poraditi. Radnici su razjedinjeni u 3-4 sindikata, dezinformisani i dezorjentisani.
Jedino što se u ovom momentu može realno uraditi, to je da se konačno shvati sva pogubnost i štetočinstvo postojanja ove vlasti i uskratiti im svaku podršku na predstojećim izborima.
Podrškom Pokretu “Dosta je Bilo-Saša Radulović”, radnici PKB i svi mi ostali građani ove zemlje, mogu da pruže sebi i svojim porodicama jedinu šansu za pristojnim životom.
Pokret DJB će na prvoj sednici Narodne skupštine RS tražiti da se stave van snage svi propisi, pljačkaške prodaje kao i svi štetni i tajni ugovori, koje je ova vlast sačinila, a posebno onih iz naše najvažnije privredne grane – POLJOPRIVREDE !!
Dragi g. Kurjacki,
da li, bismo, molim Vas, mogli stupiti u kontakt i porazgovarati? Mozda americki Srbi kao celina (tzn. onaj manji ali angazovaniji deo koji vec razmislja u terminima crowd-funding-a) mogli pomoci? No za takvu akciju su mi neophodne detaljne informacije. Javite mi se, molim Vas, na mejl.
Pozdravljam,
Djordje