Свако ко се у Србији одлучио на посао да у малом граду помери границе демократије и учини грађанима доступну разноврсну политичку понуду, зна да је то скоро немогућа мисија. Поготово, у градовима какав је Шабац, a таквих у унутрашњости Србије има на претек. ж
Kада локалну власт држи уска интересна група, названа “демократска коалиција”, а у том истом граду републичке интересе брани супростављена им сила, онда, по њима, малим и неуиграним пешацима, какви смо ми, ту место није. Али да кренемо од самог почетка.
Ситуација је, дакле, оваква: судска писарница је у републичкој надлежности а општинска у рукама њима противничке групе. Нама, групи грађана “Доста је било”, не преостаје ништа друго него да будемо стрпљиви. Сви судски оверивачи оверавају СНС-у и његовим сателитима, а сви општински градској владајућој већини или њиховим помоћницима. Тих сателита и тих помоћника има на десетине. Притом, једни другима поништавају листе, па изнова и изнова, бесконачно потписују и оверавају, док стрпљење и снага оно мало преосталих бирача из дана у дан јењава и јењава.
И једна и друга “велика” страна, има своје правилнике, одлуке и закључке који само њима одговарају, док између наковња и чекића није нико други него ми, противници непринципијелних коалиција и тврдокорници и зато што смо такви, то јест, нисмо “њихови”, морамо да испаштамо и трпимо, попут Калимера, вичући на сав глас: “неправда, неправда…”
О коришћењу јавниих ресурса не треба ни говорити. Локална власт почиње предизборну кампању у простору Библиотеке шабачке, наравно неплативши ни динара за закуп исте, а послушници Александра Вучића, у инат њима, на јавним површинама које су изграђене парама свих грађана нашег града. И они за коришћење истих нису платили ни динара.
На другој страни, “Доста је било” мора да плати све: и салу за трибину и заузимање тротоара и комуналну таксу, па чак и оглашавање у медијима. Службеним аутомобилима, са плаћеним шоферима, са аутобусима препуним плаћених букача и гомилом неплаћених новинара из сопствених редакција, говоре нам у лице како, ето, имамо демократију, фер изборе, чисту кампању, право да бирамо и будемо бирани од стране преплашених и уцењених грађана, од стране незапослене армије чија је будућност у рукама политичке и политикантске мафије, било оне од “горе” или ове од “доле”, свеједно!
Локални недељник, познат по “објективности”, шаље нам ценовник својих шеснестина, осмина или половина страница, кобајаги професионалан, док на другој страни, удворички, половину својих шеснаест страна поклања „грађанима“ тако што преноси све, па и најбезначајније ситнице и радње које чини градска владајућа коалиција скупљена од крпа и закрпа, правдајући себе изговором да то што се баш у предизборној кампањи појачала активног свих партократских чиновника нема никакве везе са политиком и изборима.
Са друге стране, републичка власт, преко националних фреквенција и високо тиражних таблоида улаже сву своју енергију како би облатила оно што се облатити још може, понајвише нас, јер нисмо ни “њихови” ни “њини”.
У таквим условима, када свакодневно стижу претње и уцене нашим члановима, када сваки наш симпатизер страхује за своје радно место или радно место свог члана породице, ми постојимо, без намере да одустанемо. Под таквим условима смо пристали да се боримо, не као Давид против Голијата, не као Јона у утроби кита, већ као неколико стотина Спартанаца под вођством Леониде у брдима Термопила. Дакле, постојимо само зато што другачије не може! Само зато што нам је догорело до свих десет ноката и што заиста једино ми видимо светло на крају тунела. А то светло се зове РЕСТАРТ!
ДОСТА ЈЕ БИЛО!
Владан Ћосић,
члан градског одбора покрета Доста је било, Шабац
Коментариши