Након што је незапамћеном медијском линчу изложио опозицију, угледне грађане и остале неистомишљенике, мандатар у јучерашњем обраћању медијима наставља да обмањује грађане Србије.
Tо што уређује готово све медије у Србији мандатару није довољно, па тако обмане које пласира путем Пинка, Информера, Студија Б и осталих својих гласила овога пута и лично износи у етар. Лицитирајући бројевима људи који су изашли на протесте, Вучић је оптужио независне медије да “повећавају” број изашлих грађана, па је обећао да ће следећег пута и сам “додати још мало како би медији додатно повећали број”. Мандатар је овим признао да стоји иза измишљених и озбиљно умањених бројки којима блатоиди манипулишу грађане Србије.
Говорећи о сигурности и безбедности улагања у нашу земљу, мандатар у позитивне примере убраја сарадњу са Русијом и Кином, нигде на наводећи спорни случај Савамале, где је противзаконито порушена приватна имовина. Хвалећи се новинарима како је све рокове које је поставио и испунио, мандатар је вероватно мислио на 30. јун, као рок који су му арапски партнери наметнули за “чишћење” Савамале. С обзиром да је недавно и сам затражио багер, мандатар вероватно и овај рок планира да дода на листу реализованих.
Даље, одговарајући на питања новинара, Вучић је изјавио да је разговор са представницима ЕУ и САД био учтив и да није размењена ниједна ружна реч, па је потпуно јасно да мандатар увреде и ружне речи резервише искључиво за опозицију и неистомишљенике. Недопустиво и узнермиравајуће било је бахато понашање мандатара приликом сусрета са ДЈБ поводом консултација о формирању Владе. Псовке и увреде које је упутио Саши Радуловићу доказују да се мандатар у јавности приказује на један, а иза затворених врата на потпуно други начин.
Мандатаров предлог да председник владе АП Војводина буде Игор Мировић скандалозан је пре свега због његове улоге у спорној приватизацији АТП “Војводина”, на чијој ревизији инсистира Европска комисија, а која је пореске обвезнике, по правоснажној пресуди, коштала 14 милиона евра.
Обмањивање грађана мора да се заустави.
Попуштање одговорнима за незаконито, ноћно рушење приватне својине у Савамали мора престати и они се морају привести правди. Тужилaштво и полиција морају деловати ка рaсветљавању целог догaђaја, што пре утврдити ко је рушио ноћу без дозволе и ко је тaчно из полицијског врхa нaредио полицији дa остaне по стрaни и да не рaди свој посaо зaштите грaђaнa.
Хана Адровић
Чланица покрета Доста је било – Чукарица
Premijer je poceo da spinuje nekakvim prebacivanjem fokusa na Rusija-Amerika teren, izdajnici, pritisci zapada itd…nije to samo do Savamale, to je zato sto mora da makne fokus sa programa DJB-a gde nema nacin da se suprotstavi principima i zahtevima modernog, otvorenog i uredjenog drustva koje je za svog smrtnog neprijatelja lociralo partokratiju. Ovako pokusava da natovari narodu vecite istok-zapad nategnute dileme kako bi sprecio razum da se budi i zahajaho na infantilne emocije. Ubedjen sam da ako mu zapad da dovoljno prostora igrace na tu kartu nemilosrdno. Treba ukazati ljudima iza cega partokratija sve pokusava da se sakrije. Ne dozvolimo!
Просто је невероватно и крајње дегутантно како први човек Владе комуницира са новинарима, настојећи да их понизи, дајући при том одговоре који немају никаквог смисла са постављеним питањем. Костантно се покушава са поређењем шта је било раније, и избегавање децидног одговора. Ако већ неће да крене од себе и СРС у време док је био министар, можда је најцелисходније да отпочне од Милоша Обреновића.
Што се тиче његовог отказивања пута у Брисел и САД, можда је најбољи коментар из данашњих Вечењих Новости – НАШ ПРЕМИЈЕР ОТКАЗАО ЈЕ ПОСЕТЕ АМЕРИЦИ И ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ, САОПШТЕНО МУ ЈЕ ИЗ ВАШИНГТОНА И БРИСЕЛА.
Свака част на генијалном запажању г. Бојану Љубеновићу!
Мени је само криво што нисам записивао све његове лажи! Већ би књига била исписана!
Хана, добар је текст и драго ми је што си обрадила јучерашњу конференцију за штампу, заиста је била скандалозна по много чему!
Ma ne laže Vučić narod, čini Vam se! Pošto on nama priča bajke hajde da mu citiramo Zmaja
Stari patak ukraj bare
Držao je slovo.
Slušale ga žabe
Velike i male,
Slatke su mu reči
Jedva dočekale.
Govorio patak
O vrlini mira,
I da niko nikog
Ne treba da dira.
svako ima prava
Da slobodno živi,
Niko ne sme tlačit one
Što mu nisu krivi.
Sloga, mir i ljubav
Blagoslov je pravi,
zato neka niko
Nikoga ne gnjavi.
Slušale su žabe
Ovo krasno slovo …
Kad patak ućuta,
Desilo se ovo:
Jedan žabac mali
Pobliže je stao –
A patak ga zgrabi,
Pa ga progutao.
Iz ovog se nešto
I naučit dade:
Hulje lepo zbore,
Al’ nitkovski rade.
Lepo ga je vizionarski opisao.
Svaka čast! Baš me je nasmejala ova pesmica. 🙂
Hulje lepo zbore,
Al’ nitkovski rade.
Pravo u centar, cika Jova davno srocio, a vazi i danas pravo poredjenje…
svakog dana se uvek iznova pitam: kako je moguće da je skandal sa susreta mandatara i Saše Radulovića tako sramno prećutan u srpskoj javnosti. neverovatno je kako su se mnoge javne “moralne veličine”, koje svakog dana vade trnje iz očiju opozicije, ovde jednostavno “napravile lude”. niko ni da pisne. a radi se o besprizornom prostaštvu i nevaspitanju. ne, svi se prave blesavi. niko da pita, npr. onog … hm, “savetnika” … Nebošu Krstića, šta on misli o tome, ili one politikine mudrijaše, koji onolike novinske čaršave ispunjavaju svojim traktatima o crnom ispod noktiju Saše Radulovića, Bojana Pajtića i svih ostalih ljudi iz opozicije. ima li ovde javnih ličnosti, intelektualaca, koji misle o moralu?
Sa žaljenjem Vas obaveštavamo da je moral i poštenje preminulo u srpskom establišmentu 1991. Službeno ga je sahranio S.Milošević uz fanfare i pleh muziku. Bračni par Milošević je tada promovisao glavni modni hit – drpi koliko možeš, satri sve. Ova moda potrajala je do današnjih dana.
@ albert – niko da pita, npr. onog … hm, „savetnika“ … Nebošu Krstića, šta on misli o tome,
Gospodine, Nebojša Katić je jedan trenutno najmudriji, i najodgovorniji mislilac koi duboko promišlja našu makroekonomsku politiku i surovu stvarnost.
on se drži odgovornosti javno napisane i iskazane reči.
Uđite i njegov blog i videćete sjana opservacije teških kako naših teko i svetskih pitanja.
Katić se usuđuje gotovo proročanski izreći i ovo:
“Bojim se da smo potonuli ispod tačke gde se nešto može poboljšati. Sve više verujem da će ovo stanje ostati dugo dugo, decenijama ako ne i više”
Ovo navodim po sećanju, ali suština je tačna. Zaključak je lako uzvući.
Nebojša Katić kad ćuti najviše kaže, onome ko ume da čita između redova.
Idol dr Nebojša Krstić je čovek koji je svojom mudrošću u duetu sa Tadićem zakuvao naprednjake.
@ albert
Oprostite,
u brzini sam zamenio likove.
Umesto Krstića komentarisao sam Katića.
Krstića ne pratim tako da ovaj moj odgovor na Vaš komentar ne stoji.
Pozdrav
@ albert
Rekao bih da nema, barem ne onih kojima nije zabranjen pristup medijima.
Pošto ste me povukli za jezik, mišljenja sam da Vučićevo neuljudno ponašanje prema delegaciji DJB je dečija igra spram selektivne humanitarne katastrofe koja se sprovodi nad građanima Srbije već 25 godina. Milošević+ baba Jula, Šešelj, Đinđić, Koštunica, Tadić sa satrapima, i na kraju Vučić i tekila-gerila sprovode genocidne radnje nad građanima Srbije uzrokujući SELEKTIVNU HUMANITARNU KATASTROFU EPSKIH RAZMERA.
Svi elementi su tu – i destrukcija, razaranje moralno i materijalno, i egzodus veći od onog pod Čarnojevićem, i odloženi genocid zbog negativnog priraštaja i egzodusa…
Srbija jeste u “ratu” koji nažalost gubi svakoga sekunda. Mediokriteti sa kupljenim diplomama i doktoratima nažalost pobeđuju svojom nametljivošću. Srbija se budi na protestima ustajući u odbranu golog života. Sve drugo je izgubila i ugled, i obraz, i poštenje, i hrabrost, i ekonomiju, i nauku, i zdravstvo i sudstvo i školstvo.
Stanje u kome je prirodni priraštaj negativan a egzodus mladih obrazovanih na prvom mestu u svetu ja ne mogu okarakterisati drugačije do h u m a n i t a r n a k a t a s t r o f a sasvim komparabilna sa ratnim stanjem.
Komentar kome se nema šta dodati. Kratka i odlična analiza naše stvarnosti. Nažalost. Što bi u žargonu rekli istinit do bola! Htedoh da napišem nešto slično ali odustadoh. Bolje napisati od ovoga nije moguće. A da situacija u Srbiji može biti i gora ove, moguće je.
Dajte, da razmišljamo kako zausaviti kretanje ka apokalipsi. Ova banda lažova, lopova, mediokriteta koja je zajašila Srbiju četvrt veka, da bi sačuvala svoje pozicije spremna je da Srbiju gurne u građanski rat. Radi ubrzano na polarizaciji stanovništva po više osnova. Počinje podela na evropejce i orjentalce. Na patriote i izdajnike. Na naše i njihove. Suprotnosti se zaoštravaju i potpiruju u medijima. Imamo loše iskustvo kako se to završava., ko tu najviše postrada ko najviše profitira.
Treba sprečiti svaki takav razvoj situacije koji će pokrenuti nova ćeranja. Treba prekinuti sva ćeranja ali kako?????!!!
Bojim se da ONI to ne žele. Znaju da stečene pozicije mogu sačuvati samo u opštem haosu koji će izazvati i u doziranoj, programiranoj permanentnoj napetosti i podelama.
Dajte ideje. Pišite i predlažite, kako razrešiti GORDIJEV ČVOR KOJI SE ZOVE SRBIJA!
@ Mića
Ako sam vas dobro razumeo, smatrate problematičnim stvaranje podela u Srbiji? (patriote i izdajnici, evropejci i orijentalci i sl.)
Dragi Mićo, ako ponovo pročitate ovo što ste napisali, možda ćete uvideti da je i vaš tekst upravo takav, iako niste imali nameru 🙁
Sa jedne strane je “banda lažova, lopova, medikriteta…” a sa druge smo verovatno neki MI koji smo potpuno drugačiji.
Jasno mi je da smatrate da je ova podela na kojoj insistirate opravdana, da su to činjenice i sl.
Ali ako malo razmislite i oni koji insistiraju na podeli na patriote i izdajnike imaju svoje opravdanje za to, jake argumente i svoju istinu.
Isto tako i “evropejci” vide sebe kao moderne i razumne za razliku od prezrenih “orijentalaca” za koje imaju sočne (argumentovane) uvrede.
Svaka podela na “nas” i “njih” se uvek veoma lako pravda.
Polarizacija u društvu je veoma loša, jer dovodi do toga da se onaj drugi posmatra isključivo u najgorem svetlu, bez ikakvih vrednosti, da se nema razumevanja za njega ni u kojoj situaciji, da se ne sluša i da se kao posledica prekida komunikacija, kao nemoguća.
Ako se budemo tako delili na nas i njih, desiće se da se međusobno blokiramo i “nosimo letnji dan do podne” kao Kraljević Marko i Musa Kesadžija. Znači duga, icrpljujuća borba bez pobednika i razrešenja.
Da bi se situacija razrešila neko mora da bude pametniji i da povede konstruktivan dijalog, hladne glave, bez strasti, optuživanja i negativnih predrasuda.
Za promenu stanja neophodno je da se za ideju promene privuče što veći broj ljudi.
Deo tih ljudi je trenutno na onoj drugoj strani. Po meni, vredi se boriti i za “njihove duše”.
I oni su naši, kakvi su da su, nemamo druge čiji bi nam glasovi mogli zatrebati na odlučujućim izborima.
Immobil je juće napisao nešto veoma značajno – NIJE NAROD GLUP, NAROD NE ZNA.
To je jedna od najboljih rečenica koje sam pročitao u svim našim komentarima.
Ja bi tu dodao da za upoznavanje naroda sa istinom moramo da mu pristupimo onako kako narod to može da prihvati.
Moramo da mu pristupimo tako da i nas narod može da prihvati, da nam veruje. Tek tako će ljudi moći da uvide svoje zablude i krenu zajedno s nama drugačijim putem.
A to se neće postići oštrom konfrontacijom.
Poštovani Makarije
Govorite li Ruski? Iako su me ovde optuživali da sam Amerofil i Evrofanatik evo malo da demantujem ove naše lokal-Rusofile.
Ovo je ono što Srbija mora dostići da bi sama sebi a i drugi njoj mogli reći da je civilizovana zemlja!
https://www.youtube.com/watch?v=-5cjn0KHGeM
Sa ponosom Romanovi, Lenjin i Staljin…
Ipak uslov za to je da zemlja ekonomski krene napred! To se nije još dogodilo, i neće dok god se ne ostvari tačka 1 programa DJB – rasterećenje privrede.
@Otac Makarije
Уз сво поштовање, чини ми се да ипак нисте добро разумели Мићу, односно immobil-a. Односно бар их ја нисам тако разумео. Обојица су само констатовали чињенично стање. Текст који је написао immobil је реалност ове земље сажета у четири реченице. Мића је само истакао своје страховање по питању даљег развоја догађаја.
Поделе нису типа ”ми и они”. Подела је следећа: Група која већ деценијама уништава ову земљу (неки већ са генерације на генерацију) и са друге стране народ. Чињеница је да добар део тог народа још увек не може то да види, јер или нема довољан приступ информацијама (ово је највећи део) или нема довољан ”ниво перцепције”.
Ова прва група није тако бројна као што можда мислите. Није то милион и осам стотина хиљада гласача (ако их је толико стварно било). Знам старије људе који су гласали ”јер неће бити пензије ако не гласам за Вучића”, да не причам о осталим начинима ”прибављања гласача”.
У првој групи је по мојој процени неколико хиљада ”чланова банде” како то неко рече, а ја ћу у тексту даље користити тај израз, коју прати још неколико десетина хиљада бескарактерних особа, из чисто ситносопственичких побуда. Све остало до оних 1,8 милиона (ако је толико) је онај да тако кажем ”наивни део народа” на који нарочито треба обратити пажњу јер ”чланови банде” са њим лако манипулишу иако тај део често на својој кожи осећа погубне резултате пословања ”чланова банде”.
Наравно да се треба борити, како сте лепо рекли и за њихове душе, али мислим да чак и Ви са својим изузетно благим ставом (који иначе јако ценим) схватате да је немогуће борити се за душе ”чланова банде”.
Ako smatrate sa se sa njima može na fini način. Ako smatrate da se oni mogu ubediti da ne čine više loše stvri. Ako smatrate da se loš može popraviti tako što će te Vi biti dobri prema njemu. Onda ste Vi na religioznom a ne na političkom terenu. Neće se oni odreći stečenog, bez velike nužde.
Podelu su napravili oni . Nije naša želja da se ide u sukobe i podele već njihova. U mutnoj vodi šljam pliva na površini. Kada se voda izbistri, talog je na dnu.
Odavno su se oni odvojili od naroda. Odavno su Srbiju načinili eldoradom za kriminalce svih vrsta i boja. Popraviti njih nije moguće. Jer da imaju i malo ljdskosti ne bi činili to što su činili četvrt veka. U jednom mometu mora doći do odvajanja žita od kukolja. Naša je želja da to bude na što mirniji način. Bez dodatnih postradanja i nesreća jer ih je previše bilo. Ali na žalost ne pitamo se mi, niti o tome odlučujemo.
Nerealno je očekivati da će se oni odreći svega što su stekli (čitaj oteli) za 25 g. bez borbe da to sačuvaju. Kava sredstva i načine će upotrebiti uskoro ćemo saznati. Ali se to nazire. Njihovom retorikom. Ponašanjem. Hiškanjem na linč pojedinih ljudi kroz njihove blatoide.
Nema druge reči za štampu koja je svesno i sračunato na strani loših ljudi.
@ Mića, @ Stojan
Dragi moji sagovornici-diskutanti, moram i ja malo vas da demantujem, odnosno da kažem da ni vi mene niste dobro razumeli 🙂
Sve ovo što pišem nije posledica nikakvih religioznih ili naivnih moralističkih pobuda, već je EKSTREMNO PRAGMATIČNO.
Zapravo MAKIJAVELISTIČKI pragmatično.
Ja naprosto smatram da je put koji predlažem efikasniji. Ništa više.
Dozvolite mi dakle da vam objasnim šta mislim (bez očekivanja da se složite sa mnom).
Mislim da ne postoji jedna jasno definisana grupa ljudi koji spadaju u tu “bandu” za razliku od ostalih koji tu ne pripadaju. To nije tako jasno crno-belo, već je prilično razmrljano. Mnogo ljudi je u sve to uključen, nako baš mnogo, a neko sasvim malo. Svako od nas ima i crnog i belog i plavog i žutog u sebi, nemojmo se zavaravati. Zavaravanje dovodi do toga da slabo sagledavamo realnu situaciju i donosimo pogrešne odluke.
Svakako postoje ljudi o kojima pišete, koji beskrupulozno rade neke stvari. To bi dakle bili “banditi”. Međutim oni nisu sami, ne žive u izdvojenom svetu. Oni imaju članove porodice koji recimo ne rade takve stvari, ali opet imaju neke koristi od toga. Da li su i oni banda? Dalje, oni imaju prijatelje, koji možda ne rade ništa loše, a opet ne raskidaju staro prijateljstvo sa “bandom”. Da li su i oni time zaprljani jer se ne odriču starih prijatelja? “Banditi” imaju i neke poslovne partnere koji takođe ne rade ništa loše, ali kad “banditi” svojim “prljavim” novcem hoće nešto da kupe od njih, ovi im prodaju bez griže savesti. Znači ne odbijaju da prodaju neku robu ili pruže uslugu iako znaju s kim imaju posla. Da li je to moralno?
Broj ljudi koji je povezan s “banditom” se kad ovako posmatramo eksponencijalno povećava.
Sa druge strane, imate čoveka koji živi u malom mestu i pre par godina je ostao bez posla jer je fabrika propala. Drugi posao ne može da nađe, jer u tom mestu sve živo zavisi od partijskog zapošljavanja. Pokušavao je ali posla nema. On ima porodicu koju izdržava, decu koju školuje. Radio je čak i teške fizičke poslove, iako je završio fakultet na jednom državnom univerzitetu.
Onda se ukazuje mogućnost za jedno jedino radno mesto, i to takvo za koje JEDINI on ima kvalifikaciju u celoj opštini. Znači idealno za njega i samo za njega. On se tome nada, ali saznaje da se to mesto namešta jednoj ženi koja je sasvim druge struke, potpuno nekvalifikovana, ali je članica stranke na vlasti.
I on u očajanju popusti i učlani se u stranku da bi dobio taj posao. Zna i on da nije u redu tako se zapošljavati, loše se oseća zbog toga, ali drugi izlaz za svoju situaciju nije video. Da li da ga svrstamo u bandu? (ovog čoveka inače lično poznajem)
Ono što sam svojim prethodnim komentarom hteo da kažem je da je teško napraviti oštru podelu na nas i njih, jer je to jako teško učiniti pravilno, a veliki broj ljudi bi se mogao naći na pogrešnoj strani. Da je u pitanju samo mala grupa kako sugeriše Stojan, to ne bi bio problem. U realnom životu je međutim sve mnogo složenije, isprepletano, u sve je na neki način, neposredno ili posredno uključen znatno veći broj ljudi. Ako ih sve budemo osuđivali i svrstavali na onu drugu stranu imaćemo problem sa biračima.
Ovaj čovek koji se učlanio zbog posla, sa sobom ima još petoro članova uže porodice koji su glasači. A još veći broj rođaka. Ako ga olako osudimo i zapretimo da će ostati bez tog posla koji preko partije dobio, svi oni će biti verovatno da glasaju za “bandite” da bi mu pomogli. A verovatno će i njegovi prijatelji da se solidarišu. Naše moralisanje o partokratiji neće naići na njihove simpatije.
I zato smatram da ih ne treba olako otpisivati ni odbacivati. Ja to vidim kao kontraproduktivno.
Nadam se da sam kroz ovih par primera uspeo da vam ilustrujem zašto JA smatram da ne treba praviti podele u društvu. Time se iz najbolje namere nehotice nanosi šteta jer se tako mobilišu protivnici, a ne stvaraju saveznici. Na taj način nastaju ozbiljne prepreke realizaciji ciljeva za koji se svi zalažemo.
Ne morate da s složite s ovim mišljenjem, ali se nadam da ćete makar bolje razumeti i ovakve stavove.
Srdačan pozdrav!
Činjenica je da je SNS udruga određenog profila ljudi skupljena s konca i konopca oko jednog zajedničkog interesa. Profil tih ljudi u moralnom smislu je svirep, alav, brutalan, kleptomanski i zato socijalno neprihvatljiv. Ipak svojom nametljivošću i samoproklamovanjem oni su uspeli da naetnu svoje zakone celoj naciji dovodeći je u stanje borbe za goli opstanak.
Zato vlastodršci i otvaraju robovske fabrike sa željom da ničim ne doprinesu razvoju društva i ekonomskoj a samim tim i umnoj nezavisnosti građana. Držeći ih u lancima u stalnoj borbi za goli opstanak svode ih na animalne zakone koji dozvoljavaju ono što je socijalno nedozvoljeno. To ima za posledicu socijalnu indiferentnost, nedostatak empatije i egzodus stanovnika koji ne žele da prihvate da budu svedeni na zakone preživljavanja.
Hteli ne hteli, ljudi su različiti i društvo je oštro podeljeno na više grupa. Jedni su oni koji odlaze, drugi su oni koji ostaju i u meri svojih mogućnosti nastoje da se suprotstave sistemu koji kreira Vučić i njegova napredna kamarila. Treći su naravno kreatori haosa.
Mi građani, pa i DJB ima pred sobom tri puta
1. Konkord sa svim posledicama uključujući vatromet, što je veoma , veoma opasana avantura
2.zamlaćivanje kako će se SNS sam od sebe urušiti. Nijedna mafija se nikada sama od sebe nije raspala! Ne u ovoj galaksiji,
3. Gandijevskim metodama udariti na samu suštinu njihove vlasti. Suština je dranje! Dakle udariti mirno, istrpeti nužno i srušiti barabe. Gandi je uspeo! Dakle građanska neposlušnost je najbezbolniji način da se uzurpatori sklone. Milošević je pao kada se suočio sa građanskom neposlušnošću. Elektrane su stale, putevi su zabijeni automobilima koji su hrlili na protest.
Čak i da nije bilo sukoba sa policijom i upada u Skupštinu i NBS…pao bi ko zrela kruška jer poluge vlasti su prestale da funkcionišu. Ljudi su postali svesni da bez njihove kooperativnosti ni jedna pa ni Miloševićeva vlast ne može funkcionisati.
Građanska neposlušnost zahteva svest! To je ono što raste i što je možda najveća tekovina ovih izbora. Ne tih 16 poslanika, već 166 novih imena na ovom sajtu, 166 novih (i hvala bogu različitih) mišljenja, i još 1666 onih koji prate ali se ne uključuju.
Dakle pričajmo, posvađajmo se ako treba, upoznajmo ljude sa svojim viđenjem – tako ćemo izbeći potrebu za toljagama.
Mandatar van politike nema dana radnog staža. Zato bira druga sredstva.
Aman ljudi, nemojte ih zvati blatoidi. Takvom retorikom zaista niste ništa bolji od njih. A i zvuči nekako jednoumno, ne priliči vam. Bar se nadam da vam ne priliči.
Pošeo je dijalog SNS i DJB. Doduše na distanci i sa obostranim monolozima.
SNS prednjači u tome jer u prethodne 4 godine to je bio njihov način delovanja
DJB za svoje doprinose raspravi preko monologa uspeva da pokrene i neke medije
Ravnopravnost još nije na vidiku ali se na njoj ubrzano radi i daje početne rezultate.
Sadržaj izlaganja učesnika u raspravi:
SNS svoje stavove isključivo iznosi preko saopštenja Aleksandra Vučića. Stavovi nisu potkrepljeni argumentovanim činjenicama. U nedostatku toga skoro isključivo se koristi “šta je bivša vlast uradila” uporno izbegavajući činjenice šta je SNS pod vođstvom Aleksandra Vučića uradila. I ovako šture i nepotpune izjave daju inicijativu SNS-u (mi smo nešto uradili) i obećanjima da će u nekom neimenovanom budućem periodu biti bolje.
DJB je u defanzivi. Uglavnom odgovara na saopštenja SNS-a napadajući iznete stavove. U maju i junu skoro da nije bilo izjava DJB šta i kako će nešto u budućnosti uraditi. U medijima i građanima DJB je prepoznat kao organizacija koja se drži načela. Sledeće đto treba da pokaže je da je to nova snaga koja može da političku krizu (koja se ogleda u socio-ekonomskoj i ekološkoj krizi) uspešno razreši ili da je razreši na bolji i kvalitetniji način od SNS-a. Treba izbegavati rečnik, metode i način komunikacija koji koristi SNS.
Potvrda nove medijske pažnje: U “Blic”-u se redovno prenose saopštenja obe strane. Prvo saopštenje jedne a u drugoj polovini članka viđenje druge strane. To je poprilična novost.
SNS neće još dugo moći da izbegava direktne dijaloge o raznim pitanjima. Da bi preuzeli inicijativu DJB mora da ih pokrene ali na potpuno drugojačiji način od SNS-a; argumentovano, načelno, dobrim, jednostavnim i razumljivim rečnikom.
To je dijalog gluvih. SNS nikada ne može po svom karakteru da iskorači iz svog rova. Sledi nam dugotrajan rovovski rat. Što jačom artiljerijom DJB tukao, poželjno merzerima, to će pre rat biti dobijen. Praćkama se rovovski rat ne dobija.
Šta je to što spaja dr Nebojšu iz Beograda na vodi, dr Jorgovanku , malog dr, velikog ne dr pravnika, Udovičku, Vesića, Kneževića, dv Šešelja i ostalu bulumentu? Koji to super lepak tako jako vezuje ove ljude? Altruizam sigurno!
Oce Makarije, immobil, Mica, Borislav… Prvo nešto Ocu Makariju, dragi Makarije, lepo je videti nastojanje da se stalnim savetodavnim postovima drugim učesnicima diskusija skrene pažnja na profil njihovog “postovanja”. Drugo je pitanje da li je to svrsishodno, opravdano,traženo i da li je to Vaša stalna tema i Vaš vid bitisanja na ovom forumu… Lično, lik Makarija mi je omiljen, Bata Živojinović je maestralno odigrao tu priču u filmu (Čudo nevidjeno) sa prelepom Savinom Geršak, koja je , usput, prestala da se bavi glumom, završila psihologiju, i sada živi i radi u Italiji – kao psihoterapeut… Moj ječerašnji post, na prethodni tekst – uopšte nije pisan pod posebnom “emocijom”. Pisan je brzo, onoliko brzo koliko sekundi ili minuta posvetim nekom “zadatom” tekstu na sajtu. Uostalom, tekstovi DJB su objektivno takvi, da se i čitaju – u par sekundi. Pitanje za sve vas – da li ste primetili iole sadržaj, suštinski značajan tekst na ovom sajtu ? Tekst koji se bavi pravim, za državu i narod – suštinskim privrednim, političkim, pravnim, spoljnopolitičkim, monetarnim ili fiskalnim temama? NIJEDAN ! Stalno, stalno, stalno upozoravam na svu ispraznost i teksta, bojim se u konačnom , i samog pokreta. DJB je ovim svojim tekstovima, ali i nastupom u Skupštini – zabrinuo. Potpuno. To je, zaista, poražavajuće. Broislav je maestralno opisao ono na šta sam od samog starta ovde počeo da ukazujem. Drago mi je da se to uočava i da ljudi dobrih namera – pritiskom na ovaj način i na ovom dostupnom mestu, pokušavaju da vrate DJB (ako je ikada i bio) na put – suštinski sadržajnih i značajnih problema kojima se treba baviti. Sjajan post Borislava. To je jedan od onih retkih postova kojima – ne možeš ništa niti da oduzmeš, ali ni da dodaš. Drago mi je ako sam tome i ja doprineo. Pljuvačina (obilata) na koju ukazujem kada govorim o ispraznim DJB tekstovima, mora da prestane. Pa to je upravo “polje” vladajućih, u koje je uleteo i uvaljao se i DJB. Ili nije uleteo? Možda je oduvek i bio tu, u tom polju, samo u drugoj odori? Videćemo. Zapravo, ništa drugo dosad nismo ni čuli ni videli od DJB. Sašina nedavna (potpuno deplasirana, nasvrsishodna, stvarnim razlozima neobrazložena) odluka da ode “mečki na rupu”, kod “mandatara” na razgovor, da se malo medjusobno isprovociraju i popljuju, svako na svoj “način”, jedan psovanjem, drugi provociranjem – sve više počinje da “zbunjuje” – šta Saša zapravo radi? Za šta je stručan, osim o “ulasku” u naše PC? Šta je njegova razvojna politika, kojim putem ide? Zar ovim koji se može nazreti iz svih ovih dosadašnjih tekstova?
Igore iako nisam prozvan u Vašem postu ipak ću sebi dati slobodu da Vam odgovorim. Razumem Vašu nestrpljivost. Ipak rekao bih da je ideja DJB da predloži program koji je razuman i onda evolucijom polako pridobija ljude za svoju ideju. To je sasvim OK i demokratski pod uslovom da živimo u Nemačkoj.
Kako to nije slučaj DJB je svestan neophodnosti bržih promena ali nema mehanizam za to. Zato je i lansirana ideja da će se SNS sam od sebe urušiti. Čini se da se nijedna mafija sama od sebe nije urušila do sada.
Realnost je međutim da DJB nema harizmatičnog lidera tipa Gandija koji bi svojim autoritetom mogao da povede masu da mirno skloni ove razmetljive, alavce na vlasti. Radulović nije taj tip. Ostali iz vrha su još manje. Uostalom Radulović i proklamuje kako nama ne treba lider već sistem. Iako nejasno ostaje kako taj sistem može da se nametne i ko će da ga instalira. Neko mora! Sam se instalirati neće.
Ipak Vučić to ne zna ili se plaši da Radulović ne mutira u Gandija pa je osuo drvlje i kamenje po njemu. Da ima imalo mozga Vučić se ne bi uzrujavao jer na način kako to Radullović zamišlja biće potrebno bar 10-20 godina da se nakupi kritična masa da skloni barabe.
Zato ste Vi Igore nezadovoljni – ne vidite u tekstovima a i u postupcima Gandija a svesni ste da bez toga tiha će voda dugo roniti breg.
Ne bi valjalo međutim da se u DJB pojave Lenjini i slični revolucionari koji bi nasilno da menjaju stvari. Čini se da Srbija danas treba Gandija koji bi razumom pobedilo ovog “vraga koji je zaseo za prag zemlje Srbije”.
@ Igor
Igore, izvinjavam se što sam vam nepozvan davao savete.
Radio sam to iz najbolje namere, mada znam da je bilo bolje da sam gledao svoja posla.
Naprosto bilo mi je glupo da vam ne kažem nešto što bi možda moglo da vam bude korisno.
Dakle još jednom – izvinjenje.
Što se tiče sadržaja vašeg komentara – podržavam.
Zaista počinje da zabrinjava sklonost ka perifernim temama.
Od glavnih tema, sve ostaje na opštim mestima, sa vrlo malo ili nimalo konkretnog. I to ne bilo kako konkretnog, već zasnovanog na realnim podacima kojima može da se identifikuje izvor.
Postaje već tužno da se vidi kako Borislav daje mnogo konkretnije predloge za delovanje od ljudi iz stranke.
@Otac Makarije
Ja se u dosta toga slazem sa Vama, pogotovo za politiku iskljucivosti. To je nesto sto jako dugo vidjamo na ovim prostorima. Dokle god je zastupljen takav stav nema mesta bilo kakvom progresu. Automatska podela ,,Ako nisi sa nama protiv nas si” je i dovela sve ove partokrate na vlast. Mozda se oni i koriste zavadi pa vladaj ali gledajuci razvoj politicke misli ili demokratije na ovim prostorima videcemo da iskljucivost nicemu ne vodi.
Sto se tice Vase price o nekom ko je imao super predispozicije ali nije mogao dobiti posao jer nije clan SNS pa onda cim se uclanio dobio taj posao jednostavno ne prihvata, Ja sam se uclanio u jednu stranku da bi dobio posao pa nisam uspeo 🙂 Doduse ne znam da li je bio problem do mene ali mislim da nije to bas tako lako. Meni je bilo lakse da odem iz Srbije, nadjemo posao u struci u drugoj zemlji i naucim jos jedan strani jezik nego da u Srbiji radim u struci uz pomoc partije 🙂
@ Zokiruma
Već sam nekoliko puta vodio raspravu sa vatrenim pristalicama DJB koje su bile ogorčene zbog mojih stavova da olako ne osuđujem ljude u čijoj koži nisam bio.
Razumem i njihovo ogorčenje, jer partijsko zapošljavanje kad je masovno rašireno dovodi do devijacija u društvu protiv kojih se borimo. Pa onda kad (pogrešno) zaključe da ja takve pojave podržavam, sasvim razumljivo im skoči pritisak.
A opet razumem i ovog čoveka. On nije bio u mogućnosti da ode iz zemlje, a bio je toliko očajan zbog uslova u kojima mora da izdržava porodicu da je to već počelo veoma negativno da se odražava na njegovo zdravlje. Njega politika uopšte i ne zanima, ali pritisak je bio toliki da mu je podlegao.
Ako sve to malo šire posmatramo, on je popustio na svoj, a vi koji ste otišli iz zemlje na svoj način. Verujem da ni jednima ni drugima nije bilo lako da se odlučite.
Ja nisam bio u takvoj situaciji, pa neću ni “kamenovati” one koji jesu, pa su popustili.
Nekad se možda treba vratiti Desanki Maksimović i zbirci “Tražim pomilovanje”…
Ja sam pokusao da dodjem do posla preko part. knjizice 🙂 nisam uspeo pa sam otisao iz zemlje. Kada se vratim u te godine mislim da sam imao srece. Doduse tada mi je bilo krivo gledajuci kolege koje su imali posao sa knjizicom ili vezicom a meni iskljucili struju zbog 4000 din duga, koje stvarno nisam imao. Mada i tada sam nasao posao preko veze, kopao sam kanale iako sam imao diplomu gradjevinskog inzinjera, jos sam posto sam bio placen po satu radio sam vise od svih ostalih pa nije bilo dovoljno. Tada sam otisao jer nisam mogao da prezivim u Srbiji, mozda da su mi roditelji bili imucniji ne bi odlazio, ali cale radi u firmi gde nema plate, pokojna majka penzioner sa minimalnom penzijom tako da nisam mogao ocekivati pomoc od njih. Sada kada razmislim o toj odluci ni malo ne zalim. Mislim da svako treba da ode iz Srbije da bi video i naucio nesto novo. Ja sam ziveo u Rusiji par godina, naucio jezik, upoznao ljude i kulturu pa sam onda presao u Norvesku, gde sam sada, naucio jezik, upoznao ljude i kulturu. Nista nisam izgubio. Zeleo bi da samo mogu da se vratim u Srbiju nekada. Ne osudjujem ljude koji su nasli posao preko stranke. Stavise koleginici, zagrizenom simpatizeru stranke koja je bila na vlasti, sam bio referanca, osoba koja za nju garantuje strucnost. Ona je i bila jedina osoba kojoj sam dao referancu. Norvezani su poprilicno cudni, sanse da dobijes posao bez referance su ravne nuli, i kod njih vazi samo referanca od Norvezanina ili nekog ko zivi i radi u Norveskoj, ostalo je prazno slovo na papiru za njih.
Nema ljutnje, niti po jednom osnovu. Mislim da ovo mesto (kao i brojna slična) nije ono na kojem neko može biti uvredjen, jer nema ličnog odnosa. Medjusobno se ne poznajemo, samo mogu da nam se više ili manje dopadnu postovi, korišćeni pseudonimi, a i mesto našeg “susreta” je svojevrstan imaginarni svet svega (ne)postojećeg. Sva pobrojana “imena” u prethodnom postu jesu “prozvana”, ali u smislu da zajedno zaključimo (naravno, ukoliko delimo stavove po ovom pitanju) bespredmetnost značajne većine tekstova koje plasira DJB, a koji ne ulivaju poverenje. Ili guše nadu, kako god hoćete. I ovaj najsvežije “okačen”, kada sam video naslov, oh, ne, opet… Nisam ga ni pročitao. I neću.
Relativiziranja su uopšte opasna, a u politici mogu biti i pogubna. Za razliku od prirodnih, sve društvene zakone/vrednosti možete relativizirati. I onda je sve moguće i sve izvodljivo u društvu i naravno, nema dobrih, ali ni BAD GAYS.
I zato su savremena civilizovana demokratska društva kada je reč o vrednostima u politici vrlo jasna. Nema baš tu mnogo priča o šurnjajama i maloj pudlici Lizi, koja cvili kada pada kiša. Dakle, crno –belo.(Behu i to lepa vremena sa zmazavcima).
Pa da vidimo kako bi se deo jednog ovde reagovanja oblikovao u jasnoj crno beloj formi, jer je to jedina forma koja odvaja ispravnu od pogrešne politike.
„Dozvolite mi dakle da vam objasnim šta mislim ( SA OČEKIVANJEM da se složite sa mnom).
Mislim da POSTOJI jedna jasno definisana grupa ljudi koji spadaju u tu „bandu“ za razliku od ostalih koji tu ne pripadaju. To JE tako jasno crno-belo, već je i prilično ČISTO . Mnogo ljudi je u sve to uključen, nako baš mnogo, a neko sasvim malo. SVAKO od nas ima i crnog i belog u sebi, nemojmo se zavaravati. Zavaravanje dovodi do toga da slabo sagledavamo realnu situaciju i donosimo pogrešne odluke.
Svakako postoje ljudi o kojima pišete, koji beskrupulozno rade neke stvari. To bi dakle bili „banditi“ (u daljem textu„FAŠISTI“/znate, to su oni koji su na osnovu svog „beskrupuloznog rada“ ubili, zaklali, zapalili, mučili, otrovali, ugušili, streljali, UNIŠTILI nekoliko desetina miliona dece, žena, staraca, beba, muškaraca/. Međutim FAŠISTI nisu sami, ne žive u izdvojenom svetu. Oni imaju članove porodice koji recimo ne rade takve stvari, ali opet imaju neke koristi od FAŠIZMA. Da li su i oni FAŠISTI? Dalje, oni imaju prijatelje, koji možda ne rade ništa loše, a opet ne raskidaju staro prijateljstvo sa FAŠISTIMA. Da li su i oni time zaprljani jer se ne odriču FAŠISTA? FAŠISTI imaju i neke poslovne partnere koji takođe ne rade ništa loše, ali kad FAŠISTI svojim OTETIM, UKRADENIM, ZAPLENJENIM novcem hoće nešto da kupe od njih, ovi im prodaju bez griže savesti. Znači ne odbijaju da prodaju neku robu ili pruže uslugu iako znaju da SA FAŠISTIMA imaju posla. Da li je to moralno?
Broj ljudi koji je povezan s FAŠISTOM se kad ovako posmatramo eksponencijalno povećava.
Sa druge strane, imate čoveka koji živi u malom mestu i pre par godina je ostao bez posla jer je fabrika propala. Drugi posao ne može da nađe, jer u tom mestu sve živo zavisi od FAŠISTIČKE PARTIJE. Pokušavao je ali posla nema. On ima porodicu koju izdržava, decu koju školuje. Radio je čak i teške fizičke poslove, iako je završio fakultet na jednom državnom univerzitetu.
Onda se ukazuje mogućnost za jedno jedino radno mesto, i to takvo za koje JEDINI on ima kvalifikaciju u celoj opštini. Znači idealno za njega i samo za njega. On se tome nada, ali saznaje da se to mesto namešta jednoj ženi koja je sasvim druge struke, potpuno nekvalifikovana, ali je članica FAŠISTIČKE PARTIJE.
I on u očajanju popusti i učlani se u FAŠISTIČKU PARTIJU da bi dobio taj posao/DA UBIJA; KOLJE; PALI; TRUJE; GUŠI; SILUJE! –DA, TO JE POSAO FAŠISTA!/. Zna i on da nije u redu tako se zapošljavati, loše se oseća zbog toga, ali drugi izlaz za svoju situaciju nije video. Da li da ga svrstamo u FAŠISTE? / DAKLE U ONE KOJI UBIJAJU , KOLJU, PALE, TRUJU, GUŠE, SILUJU!/ (ovog čoveka inače lično NE poznajem)
Ono što sam svojim prethodnim komentarom hteo da kažem je da je LAKO napraviti oštru podelu na ANTIFAŠISTE i FAŠISTE, jer je to LAKO učiniti pravilno, a veliki broj ljudi NEBI se mogao naći na pogrešnoj strani. Da je u pitanju samo mala grupa kako sugeriše Stojan, to ne bi bio problem. U realnom životu je međutim sve mnogo JEDNOSTAVNIJE, u sve je na neki način, neposredno ili posredno uključen znatno veći broj ljudi. Ako ih sve budemo osuđivali i svrstavali na onu drugu stranu NEĆEMO IMATI problem sa biračima.
Ovaj čovek koji se učlanio u NACISTIČKU PARTIJU zbog posla, sa sobom ima još petoro članova uže porodice koji su glasači. A još veći broj rođaka. Ako ga LAKO osudimo i zapretimo da će ostati bez tog posla koji je preko NACISTIČKE PARTIJE dobio, svi oni verovatno NEĆE da glasaju za FAŠISTE da bi mu pomogli. A verovatno će i njegovi prijatelji da se solidarišu. Naše moralisanje o ANTIFAŠIZMU ĆE naići na njihove simpatije.
I zato smatram da ih TREBA olako otpisivati i odbacivati. Ja to vidim kao PRODUKTIVNO.
Nadam se da sam kroz ovih par primera uspeo da vam ilustrujem zašto JA smatram da SE TREBAJU praviti podele u društvu. Time se iz najbolje namere POSTIŽE BOLJITAK, jer se tako mobilišu SAVEZNICI, a ne stvaraju NOVI FAŠISTI. Na taj način nastaju ozbiljne MOGUĆNOSTI u realizaciji ciljeva za koji se svi zalažemo.
MORATE da se složite s ovim mišljenjem, i nadam da ćete makar BOLJE RAZUMETI ovakve stavove.
SMRT FAŠIZMU – SLOBODA NARODU!“
Čovečanstvo se oko ovih vrednost, složilo i razumelo još 1945 godine.
Kako? Tako što su uništili sve propagatore, izvršioce, ideologe, naredbodavce streljanjem, vešanjem, robijom. Po zakonu, naravno. Uništilo je, legalno i legitimno, i čitavu tu fašističku državu, ali i fašističko društvo.
I krenulo da od takvog staraog, stvara novo društvo na drugačijim, suprotno dotadašnjim, novim civilizacijskim vrednostima. Društvo u kome su se vratili i baš i ti osuđeni, i njihove porodice, i njihovi prijatelji, i njihovi poslovni partneri.
I više se niko od njih ne učlanjuje u FAŠISTIČKU partiju, da bi dobio neki posao.
Vrednosti savremene cvilizacije se relativizuju samo sa pozicija kvazi vrednosti. U politici to se zove – populizam. Koji, kao po definiciji završava u – FAŠIZMU.
@ aspalathos
Dragi aspalathos,
Mislio sam da je rasprava na ovu temu završena i nisam imao bog zna šta da dodam, kad se vi javiste sa svojim inspirativnim karikiranjem mog komentara. Pošto mislim da je to što ste napisali važno, smatram da treba i odgovoriti.
Na početku, ponovio bi ono što sam napisao u prvom komentaru – SVAKU PODELU NA NAS I NJIH JE VEOMA LAKO OPRAVDATI.
A to se radi upravo na način koji ste vi ovde demonstrirali – TRETIRANJEM PROTIVNIČKE STRANE MNOGO GOROM NEGO ŠTO JESTE.
U tom slučaju najcrnja mržnja prema njima je opravdana, tolerancija se svodi na nulu, njima se ne priznaju nikakve ljudske vrednosti.
Takav stav je pogrešan, ne samo moralno, već i taktički, jer nepotrebno radikalizuje situaciju, odbija veoma veliki broj ljudi a motiviše protivnike da se grčevito i ogorčeno bore.
U svom komentaru potegli ste ono najgore što je čovečanstvo iskusilo u 20. veku – fašizam/nacizam.
Ove pojave su nešto najekstremnije i ŠTO SE TIČE NJIHOVOG TOLERISANJA – VI STE POPTUNO U PRAVU.
FAŠIZAM SE NE SME TOLERISATI!
Ali treba i biti svestan šta jeste a šta nije fašizam.
To jesu vrednosti oko kojih se slažemo (mada je prilično diskutabilno da li je fašizam uništen 1945.)
Ono što međutim gubite iz vida, a što je bila poenta mojih komentara, jeste da je osnovni mehanizam na kome je fašizam zasnovan – OŠTRA PODELA NA NAS I NJIH, odnosno CRNO-BELO posmatranje. Niko to nije toliko prilježno radio kao fašisti.
Uz sve to, oni sve te najgore stvari NISU RADILI BEZ RAZLOGA, tek tako iz čista mira.
Naprotiv – UVEK SU IMALI “JAK RAZLOG”, ODNOSNO OPRAVDANJE U KOJE SU VATRENO VEROVALI.
Analizirajući tešku situaciju u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata, Hitler je našao krivca u Jevrejima. Potom je naveo milione Nemaca da u to poveruju. Nakon toga su neki od njih radili najstrašnije stvari SAVRŠENO UBEĐENI U OPRAVDANOST TOGA ŠTO RADE.
Smatrali su da nema mesta toleranciji, da treba imati čistu situaciju, oslobođenu od Jevreja, socijlista, homoseksualaca i drugih kojakakvih “smutljivaca”. Granica je bila jasna, podela oštra, stvari crne ili bele.
Upravo tako funkcioniše fašizam, to je generalna ideološka osnova.
Kao što rekoh, opravdanje za podelu na “nas” i “njih” se uvek lako nađe.
FAŠTISTI SU SVOJE OPRAVDANJE NAŠLI.
Sebe su videli kao savršeno ispravne i dobronamerne patriote, dok su one druge videli potpuno dehumanizovane, pa samim tim nisu ni imali obzira.
U to vreme nije postojala istorijska distanca koju mi danas imamo prema fašizmu i nacizmu. To je nama danas najgora kvalifikacija koju možemo nekome da prilepimo, ali tada nije bila.
Ali da jeste, verujem da bi Jevreje već tada proglasili fašistima i nosiocima svega negativnog. Samo da se napravi jasna podela i oni stave izvan zakona.
Što se tiče rasprave koju vodimo u ovim komentarima, vi dobro znate da sam pisao o SNS-u.
Ma kako se to vama možda čini nedoličnim, JA SNS NE SMATRAM FAŠISTIMA.
Oni svojom politikom rade stvari koje su veoma štetne za Srbiju i zato ih treba skloniti s vlasti, ali fašisti po mom mišljenju nisu.
Takođe za mene nisu fašisti ni oni koji se partijski zapošljavaju. Neki od njih su ekonomske štetočine, ali nisu fašisti.
I pouzdano znam da čovek o kome sam pisao nije fašista, iako ste mu vi svojim karikiranjem imputirali ubistva, klanja, silovanja i sve drugo, za šta ste mašti pustili na volju.
Vi možete ako želite tako da ih posmatrate, ja vas neću ubeđivati u suprotno.
Pozdrav!
First, don”t coll mi –“Dragi”
Ja se ni na koji način nikome konkretno nisam obraćao, niti takođe, na bilo kakav način, ikoga pominjao u svom komentaru.
Ja sam se referirao na način/pristup na koji se određene društvene vrednosti relativizuju.
Zašto? Zbog toga što smatram da takva relativizacija skoro nigde, a posebno u domenu politike, nije pristup koji će realno doprineti rešavanju bilo kakvog značajnijeg društvenog problema/situacije.
Da bih ogolio takav pristup, koristio sam ortodoksno extremnu crno belu paletu, za koju smatram da jasnije može oslikati vrednosni domen društva..
I naravno, to je ( po mom mišljenju) trebalo biti jasno iz teksta, da ni na koji način nisam (jer ne mislim tako!) građane simpatizere, članove SNS okrarakterisao kao – FAŠISTE..
Naravno, da oni (apropo SNS politike!) to nisu.
O njima nije ni bilo reči u mom tekstu. Kao ni o bilo kojim drugim ljudima.
Reč je o društvenim vrednostima
Ovde se radi o tome, da se kao suptilnom relativizacijom NE-vrednosti, anulira kvalitet i značaj –vrednosti.
( Ostalo je – ono često što takav relativizirajući pristup omogućava i proizvodi – zamena teza.)
@ aspalathos
Potpuno se slažem sa Vašim stavovima.
Ključne reči ” Relativizirajući pristup omogućava i proizvodi zamenu teza.”
Ja bih dodao da je takav pristup veoma opasan i da su njegovi rezultati često pogubni.
@ Makarije
Dragi Oče.Srdačno Vaša A.P
@ Slobodan
Dragi Slobodane,
Važno je da ste pročitali i jedne i druge argumente.
Sasvim je u redu da se opredelite za one koji vam se više sviđaju.
Poslednji deo upućen meni nisam razumeo, pa vas molim da mi pojasnite.
Malo sam se našalio na račun komunikacije izmedju Vas i jedne Vaše obožavateljke (pomislio sam da se udvarate jedno drugom),no mislim da ste to odmah razumeli.Inače kad sam već kod načina komunikacije (jasno svako ima pravo na svoj način i stil) mnogo više mi smeta što se mnogi komentatori skrivaju iza raznih nadimaka i bog zna kakvih,verovatno izmišljenih imena.Možda bi ono napisano bilo malo drugačije i imalo veću težinu kad bi se potpisali svojim imenom i prezimenom.Ćovek stoji iza reči.Verovatno je to obrazac ponašanja na društvenim mrežama, a ja sam pomalo staromodan.
Izmedju ostalog, rado čitam Vaše komentare koji su zanimljivi bez obzira da li se podudaraju sa mojim stavovima ili ne.Pozdrav.
@ Slobodan Milašinović
Sad razumem.
Ne ne udvaramo se 🙂
Ali ako niste uočili, naša komunikacija koja vam je bila zabavna, se uglavnom vodi povodom nečega u vezi čega se ne slažemo.
Amelija (pretpostavljam da na nju mislite) ume izuzetno lepo da vam saopšti da se ne slaže s vama, a da vam pritom ne padne na pamet da se ljutite. Obratite pažnju na to kako se izražava kad se nekom suprotstavlja.
Zbog toga i mislim da bi je trebalo angažovati da piše saopštenja za DJB.
Poštovana g.Hana, dosta nam je analiza Vučića. Ne bi biloo loše da malo analizirate recimo…Čukaricu i predložite neka rešenja, za početak, da OBAVESTITE narod o nečemu. Da pojasnim : dobili ste neku šansu da bar malo utičete na neke stvari i molim da se to ne završi na analizi suparničkih političara, imitiranju radikala, ismevanju i slično. Da su oni loši – jesu. Da imalu loše kadrove-imaju. Sve je to ok, to znamo. Ali … dajte da vidimo nečeg novog i konkretnog. Polet inicijativu i stručnost.