У земљи у којој систем не функционише, држaва површно или уопште не обавља послове и услуге због којих постоји, грађани су неретко приморани да се самоорганизују и да прискоче једни другима у помоћ, али и да активним учешћем допринесу решавању проблема у својој средини. Волонтери су незаобилазни чинилац свих великих манифестација, попут спортских, музичких и културних догађаја, без чијег посвећеног рада њихово одржавање не би било могуће.
Такође, треба одати признање свим оним медијски слабије присутним људима, који свакодневно одвајају своје време како би се нашли на услузи појединцима којима је помоћ потребна у обављању свакодневних активности, онима који се баве хуманитарним радом или који помажу у чишћењу животне средине… Поносни смо и што је читав рад покрета Доста је било у претходне две године постојања заснован на волонтерском раду и залагању грађана широм Србије који верују у идеје и вредности нашег покрета. Овакав вид ангажовања у правном систему Републике Србије регулисан је Законом о волонтирању, усвојен 2010. године.
Закон о волонтирању у ставу 2, члан 2, волонтирање дефинише као “организовано добровољно пружање услуге или обављање активности од општег интереса, за опште добро или за добро другог лица, без исплате новчане накнаде или потраживања друге имовинске користи”. Кључне одредбе овог појма се могу сматрати да је волонтирање засновано на добровољној бази и да се за волонтирање не добијају новчане надокнаде, нити било које друге имовинске користи. Оваквим видом ангажовања појединци или група ивестирају своје време, способности и енергију радећи послове који су усмерени на решавање специфичних проблема заједница у којима живе и раде.
Овај Закон није дао одржив правни оквир, на шта је указивала стручна јавност, грађанске иницијативе и струковне организације цивилног друштва, с крајњом последицом дестимулисања волонтерског рада. Самим тим, Закон и његова примена долази у колезију са одредбама члана 5. којим се волонтерски рад промовише као активност од интереса за Републику Србију. Будући да је волонтирање одређено као активност од јавног интереса којим се доприноси активном партиципацијом грађана у друштвене процесе, као и развоју хуманијег и равноправнијег демократског друштва једнаких могућности, као и побољшању квалитета живота, предлози измена постојећег Закона морају ићу у смеру релаксације услова за волонтирање. Волонтирање треба да прати светске трендове у овој области што значи нужно дерегулисање ове области како би олакшао приступ како волонтерима тако и онима који овакве акције желе да организују. Предлози измена постојећег закона морају ићи у смеру промовисања волонтеризма, односно ка олакшању услова за волонтирање свих оних који имају добру вољу да се ангажују, као и на смањењу бирократије и непотребних препрека оних који желе да овакве акције организују.
Једна од замерки постојећем закону је сам његов дух, односно то што волонтирање третира као облик радно-правног односа, а не иницијативу грађана окупљених на добровољној основи. Његова пренормираност се огледа и у томе што лица између 15 и 18 година, како би закључила уговор о волонтирању, морају прибавити сагласност родитеља, што са друге стране није услов за закључивање уговора о раду, који сва лица могу самостално закључити са навршених 15 година и без сагласности родитеља.
Увођењем опште обавезе организаторима волонтирања да воде евиденцију о краткорочном и дугорочном волонтирању, повећава трансакционе трошкове примене овог закона, а увођењем казне од 100.000,00 до 500.000,00 динара за прекршај организатору волонтирања са својством правног лица које не води евиденцију о волонтирању у складу са овим законом (члан 28.), ако не пријави организовање волонтирања у складу са овим законом (члан 29.) или ако не достави извештај министарству у складу са овим законом (члан 30.) додатно дестимулише развој културе волонтирања.
Закон не препознаје корпоративно волонтирање, што је једна од главних замерки компанија које желе да организују волонтирање у склопу својих акција. Закон је и према њима постављен рестриктивно и наглашено се бави спречавањем могућих злоупотреба, а не подршком друштвено одговорног пословања компанија, које представља значајну одлику савремених успешних компанија које су свесне да зависе од стања радне снаге, стабилности и просперитета заједнице у којој послују и које воде рачуна о угледу предузећа као произвођача и послодавца. Корпоративно волонтирање као део друштвено одговорног пословања где постоји простор за запослене да на добровољној основи донирају своје време и знање друштву, морају бити препознати од стране Закона о волонтирању, а са друге стране остати у правним оквирима који већ постоје између компанија и њихових запослених. То значи да свака компанија мора бити слободна да за себе, са својим запосленима, у складу са својим потенцијалима и потребама уреди ову област и дефинише начин који би био најефикаснији за овај вид волонтеритзма.
Пошто је волонтирање од великог значаја младим људима, јер волонтирањем стичу нова искуства и вештине, као и осећај корисности за заједницу које оваквим ангажовањем постижу, потребно је изградити и ефикасан начин евидентирања волонтерског рада, који им може користити за унапређење своје биографије или их издвојити од других кандидата када конкуришу за посао. На појединим факултетима, стручне службе бодују пријављено волонтерско искуство студената током студијске године у виду ЕСП бодова, али бодови зарађени на овај начин се не могу искористити као замена за ЕСП бодове зарађене полагањем испита или на било који други начин капитализовати, те се поставља питање чему оваква евиденција служи.
Пошто је Министарство за рад, запошљавања и социјалне политике најавило да ће ове године на дневном реду бити измена Закона о волонтирању, надамо се да ће у овом процесу укључити и цивилно друштво из којег овакве конструктивне критике долазе, а посланичка група Доста је било ће се у разговорима са грађанима у Парламенту и заступањем ових ставова када до скупштинске расправе дође побринути да сви волонтери и организатори волонтирања добију признање, подршку и достојанство које им припада.
Немања Радојевић
Председник младих Доста је било
Zdravo , iako mozda ne podrzavam politiku pokreta DJB , smatram da su mnoge stvari iz vaseg programa neodrzive u buducnosti , zelim da odam priznanje za sjajan tekst o volontiranju vaseg predsednika mladih . Kao neko ko vec deset godina radi u organizacijama civilnog drustva , kancelariji za mlade , pa ponovo u organizacijama civilnog drustva video sam kakve probleme pravi ovaj zakon o volontiranju . Smatram da blizu , vec u R.Srpskoj imamo mnogo bolji model Zakona o volontiranju koji bi bio primenjiv u Srbiji . Srdacan pozdrav
Odlličan tekst i inicijativa i ideja. Po meni, nedostaje samo konkretan predlog tog “efiksanog načina evidentiranja volonterskog rada” i to je to.
Vrlo dobro. Ovo je dobar početak za raspravu o volontiranju i pripremu javnosti i poslanika o izmenama zakona za koji se slažem da je prilično neprimenljiv.
DJB treba da ovaj autorski tekst postavi kao početak rasprave na nekom web site-u zajedno sa sadašnjim tekstom zakona i eventualnim već urađenim predlozima za njegovu izmenu i poboljšanje.
Potom treba da organizuje otvorene rasprave u gradovima i opštinama gde se za to pokaže interesovanje. Ove rasprave treba da vode moderatori i facilitatori ko osobe sposobne da formulišu zajključak ili zaključke koji bi se potom objavljivali na web site-u. To bi služilo da se svi upoznaju i daju svoje primdbe, komentare i sugestije. Na osnovu toga moderator bi sačinio zajednički zaključak. Ovaj zaključak bi bio obavezno štivo za poslanike u pripremi za skupštinsku raspravu (poslanici bi svojim učešćem u javnim raspravama i na web site-u uticali na oblikovanje zaključaka. Na taj način bi poslanici DJB mogli kvalitetno da utiču na izglasavanje novog zakona.
Ukoliko Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalne politike ne pokrene izmene ovog zakona to na osnovu ovih rasprava može da pokrene poslanička grupa DJB.
О, Исусе! Евидентирање волонтерског рада!
Дакле код нас стварно закони не постоје да би регулисали било шта него само за рекетирање. Не можеш ништа док не добијеш неку дозволу и испуниш неке “норме” и свугде неки печат и могућност да ти се неко натовари на врат и малтретира те. Уместо да буде дозвољено све што експлицитно није забрањено код нас је изгледа све у старту забрањено док не испуниш неке мутне услове и не испоштујеш неки закон. Код нас би и Интернет забранили да је ту настао јер како то да неко ради нешто што није законом дозвољено? Да ли могу станари да се организују и посећују старије и угрожене комшије или да чисте ђубре око зграде? Не дај Боже да није у неко тефтерче написано ко је колико сати био активан и да се зна тачно шта су грађани радили… а и да је то неки печатар одобрио!
Тачно да пожелиш да нека нова власт стави СВЕ законе ван снаге и почне све из почетка по принципу само оно неопходно и минимум минимума. Никога овај хаос од закона не штити, а понајмање обичан народ, раднике, пољопривреднике, и пензионере.
ПС Погледати само сву грађевинску регулативу и провозати се ониме што се некада звало Звездарска шума а сада личи на Фалуџу или Киншасу.
Poštovani,
Moje insistiranje na raspravi o svim društvenim pitanjima nije slučajno.
Evidentiranje volonterskog rada ima svoje i negativne i pozitivne aspekte
Pozitivan aspekt je da volonter može da prikaže kasnije gde i koliko je volontirao što mumože biti vrlo korisno u budućoj karijeri.
Tako je, samo su jako bitni razlozi evidentiranja, način evidentiranja i posledice neevidentiranja.
Ko evdentira ove sto organizuju,kobasijade,kupusijade,teferice,kosidbe,prela,koji god sajt da otvoris sijaset manifestacija,muzika,kolo,jagnjetnina,satre,narod se veseli a vi samo kukate kraj kompjutera.
Imlek organizuje,”moja krvica dani porodice”nesto se odvija,ovi DJB-ovci ni jedan dorucak sa Sasom u prirodi nisu u stanju da organizuju,sitisnuli se,scholdi moraju da se obrcu.
Koliko su kukali na ovaj kontra mitigng,sta se desilo,nista.Potrosili su koju crkavicu,profitirali su sitni trgovci.
Secam se nekih mitinga onomad,jedino su profitirale cure iz Beograda,kacile su neke znacke(iz podruma) mitigasima,ovi su onako spontano njih cascavali.Cure se vrate u prestonicu punih dzepova ,kupe virsle sa jogurtom bez fiskalnog racuna,zlo za budzet.
Danas kosidba u nekoj Busiji,dosao Maldenovic,janjci se okrecu,Dacic nije mogao doci zbog nekih Kineza.
Poštovana(ni) nn,
Volontiranje je normalna stvar u svakom društvu. I organizovanje etno muzičkih festivala hrane, muzike i ukrasnih predmeta odvija se uz mnogo volonterskog rada. To pomaže lokalnoj turističkoj ponudi i stvara mogućnost za povećanje prihoda. Ovaj deo vašeg komentara razumem.
Međutim ostatak nisam. Molim Vas mi ga pojasnite kako bih mogao da eventualno dalje učestvujem u raspravi o volonterskom radu.
Наравно, али ко год је волонтирао може то лепо да наведе у биографији са пар референци особа које то могу да потврде. У нормалном, слободном друштву би то било довољно, а да се држава бави оним што треба да се бави, рецимо какви су нам путеви, школе, судови…
Ocigledan dokaz da SNS drzava Srbija ne funkcionise je i nemocna vlast koja umesto da resava probleme, zamajava narod i organizuje KONTRAMITING, u pokusaju da probleme “zatrpa”.
Sto se tice volonterskog rada, i pored svih mana koje su imale mesne zajednice u proslosti, bile su i mesto na kome su se okupljali volonteri cesto veoma strucni u raznim oblastima.
Saradjivali su sa centrima za socijalni rad i Crvenim krstom, pa i sa skolama, pre svega oko pomoci Romskoj deci, pa u protivpozarnoj zastiti, uredjenju naselja, setimo se NATO bombardovanja i organizacije sklanjanja, civilne zastite…
Kad je DS preuzela vlast u Beogradu /verovatno je slicno bilo i u drugim sredinama/ “strucnjaci” DS su umesto ZAJEDNICE GRADJANA, kako su mesne zajednice bile definisane zakonom, mesne zajednice pretvorile u produzenu ruku opstina, da bi ih lakse kontrolisala.
Tako su nestale i mesne zajednice i ogroman volonterski rad u mnogim oblastima.
Najlepse sada, u ovim protestima gradjana su mladi ljudi, toliko mladih nije bilo ranije.
Evo i jedne pohvale za tekst. Iako tema nije udarna, niti približno bitna poput sijaset važnijih, nije i nevažna. Medjuitm, pored neophodnosti kojim se tekst bavi, a vezano za sticanje iskustva (mladih) volontera, treba imati na umu i činjenicu (od koje je “strahovao” i postojeći zakon) stvaranje ogromnog polja zloupotreba – crnog tržišta radne snage (neuplaćivanjem doprinosa). Zbog toga, postojećem zakonu treba pristupiti – sveobuhvatno. Uvesti jasna pravila igre, ograničenja, i odgovarajuću kaznenu politiku za zloupotrebu. Naša država je šampion u donošenju zakona koji gledaju samo na jedno “oko”. Samo da ne bude kao dosad – novozaposlenom koji pojma nema i kome trebaš da se posvetiš, da ga obučavaš, gubiš vreme na njega – plata i doprinosi – shodno postojećem zakonu – idu odmah. Gomilaš gubitak na školovanoj, ali neupotrebljivoj neznalici. S druge strane, ako se otvori široko polje volonterskom radu, bez striktnih determinanti, cvetaće rad na crno. Zato – sveobuhvatan i promišljen pristup.
NIje ovo inicijativa DJB, al lepo sto prepoznaju znacaj i sto ce poddrzati. Argumentacija za ista kao i sa kojom smo isli prema MInistarstvu kad smo lobirali za izmene. OCD su dakle vec pokrenule inicijativu i izdjestvovale formiranje radne grupe sacinjene od predstavnika OCD inicijatora i predstavnika zainteresovanih strana (MInistarstava, Kancelarija za OCD…). Odrzan je i prvi sastanak radne grupe, ali naisli izbori pa sve stalo i ceka se formiranje Vlade pa cemo inicirati nastavak rada.
Srdjan Vlaskalic
predstavnik NAPOR-a i SEC-a u radnoj grupi
Tema je prilično interesantna, ali moram ukazati na neke koncepcijske greške u tekstu.
Pre svega Zakon o volontiranju ni u kom pogledu ne reguliše volontiranje kao radnopravni odnos. Radnopravni odnos se uspostavlja isključivo ugovorom o radu, što ovde nije slučaj. Takodje, postoje bitni elementi radnog odnosa koji takodje nisu ispunjeni. Na primer, oneroznost.
Drugo, i za maloletnike od 15 do 18 godina koji žele da zasnuju radni odnos je potrebna saglasnost roditelja i nalaz lekara.
Zakon o volontiranju Član 11
Volontiranje može da obavlja lice koje ima najmanje 15 godina života.
Lice mlađe od 18 godina života može da volontira uz pismenu saglasnost roditelja ili staratelja.
Lice mlađe od 15 godina života može biti uključeno u obavljanje vaspitno-obrazovnih volonterskih aktivnosti, u skladu sa propisima o obrazovanju i vaspitanju i ratifikovanim međunarodnim konvencijama.
Volonteri ne mogu raditi na poslovima koji su opasni za život i zdravlje ili se obavljaju u uslovima opasnim za život i zdravlje.
Zakon o radu Član 25
Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.
Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.
Kada uporedite ova dva člana suštinski se ne razlikuju. Postavlja se pitanje čemu treba dati prednost. Moje lično mišljenje je da treba tražiti saglasnost, posebno u današnjim uslovima kada ne živimo u tako harmoničnom i poštenom društvu. Ono što bih možda bilo dobro jeste mogućnost da u slučaju ne davanja saglasnosti za volontiranje ili povlačenja iste uvede posredovanje Centra za socijalni rad. Kao vid procene i savetovanja da maloletniku u posebnim situacijama ipak treba dozvoliti da volontira.(isto se odnosi i na zasnivanje i prestanak radnog odnosa)
No, osim ovih napomena na tekst ima i dosta dobrih ideja. U potpunosti se slažem da se u ovom zakonu previše insistira na formalnostima. Može se na dosta bolji i slobodniji način regulisati. Pozdrav i nadam se da autor neće zameriti na kritici. 🙂
Pa naravno, ovo je strategija kojom ce da prikupe liste ljudi koji volontiraju za politicke partije koje su protiv rezima
Мало изван теме, али само да јавим:
Управо су три аутобуса пуна путника у организацији СНС-а кренула из Параћина на дочек председника Кине у железари у Смедереву. Три пуна аутобуса чланова СНС-а из Параћина – из града у којем убедљиво побеђује Демократска странка још од септембра 2000 (!) Ово су СНС-ове моторизоване политичке бригаде које шаљу свуда где год затреба. А, онда Вучићеви медији говоре како грађанске протесте у Београду и Новом Саду наводно допуњују људи из других градова који су организовано дошли аутобусима. Вучићу, ниси достојан власти у Србији. Иди у неку другу државу, па тамо владај! Иди у своју омиљену земљу “Др. Лаза Лазаревић”!
http://rs.n1info.com/a169994/Biznis/Vucic-Zelezara-je-prica-o-neodustajanju.html