“Уобичајена скупштинска пракса” је назив под којим се крију неформални, нерегулисани поступци годинама неговани, од којих неке ми неуобичајени политичари никако не можемо да прихватимо. Старији скупштински “лисци” нам држе добронамерне обуке како је ту све у реду, само ето ми пошто немамо искуства дижемо буку ни око чега. “Сви су се сложили, још сте само ви остали да пристанете. Нико није правио проблеме.” – кажу како би нам истакли да је нужно да се уклопимо. А, ми дошли неуклопиви да будемо још неуклопљивији и да останемо неуклопљени. Ми дошли у политику све да мењамо, а нарочито неке ствари које су се уобичајиле у политичкој пракси, па смо тако и стигли у стање друштва у каквом се тренутно налазимо.
У Србији је сасвим уобичајена политичка пракса да се људи запошљавају и постављају на основу партијске књижице и доказане лојалности страначком лидеру. Уобичајено је да не морају пуно да знају о задужењима које преузимају. Затим је уобичајена пракса да се праве свакакве труле коалиције између странака, имамо случајеве потпуно неспојивих спојева само да би се дошло до власти. Па је уобичајена пракса да у предизборној кампањи причате једно, а после радите шта вам је воља. Уобичајено је да политичкој странци основа наступа ка грађанима буде принцип на тему којег нема ни један резултат 25 година. Могли бисмо до сутра ређати шта је све уобичајено, а нема смисла. Поента је – уобичајено не значи и исправно.
Пре пар дана смо, на чуђење вероватно свих посланика и скупштинског особља одбили да прихватимо неколико плаћених функција. Крајње неуобичајено за Србију, сложићете се. Нама сасвим логично да нећемо ни за паре да седимо у одборима за које се нисмо кандидовали, а нисмо се кандидовали зато што се не сматрамо компетентним за рад у њима.
Први пут смо о теми одбора контактирани од стране шефа посланичке групе СНС-а који је скројио листу по којој нам припадају одбори које он сматра да треба да добијемо. Понуда је била “узми или остави” и стигла је на мејл нашег посланика који није шеф наше посланичке групе. Ово је имало низ тактичких грешака.
1. Није надлежност шефа посланичке групе било које странке да дефинише одборе, већ је то надлежност председника Скупштине
2. Пословник каже да се одбори попуњавају кроз договоре, а не ултиматуме
3. Преговори се врше са председницима посланичких група, а не коме са ким падне на памет.
Троструки фаул!
А, уз то је врло очигледно да биографије наших посланика у опште нису узете у обзир у том бахатом одлучивању. Биографије – оно што је нама најважније! Наше квалификације да се бавимо одређеним темама нису ни анализиране.
Политика покрета “Доста је било” каже – за све јавне функције је потребно одабрати најбоље људе, за сваку функцију израдити опис квалификација и радног искуства најадекватнијих за њено извршавање. Држати се логичких критеријума при одабиру извршилаца, заснованих на захтевима посла који се пред будућег извршиоца постављају. Сматрамо да је један од разлога што нам у Србији иде овако лоше баш тај што се преко страначких линија врши негативна селекција избором лојалних, без уске везе са њиховим квалификацијама и способностима. Због чињенице да су партије појеле државу оваквим кадрирањем, из Србије се исељава ко год може, јер су шансе за посао за оног ко искључиво квалификацијама и радним искуством жели до њега да дође скоро никакве. Е, то би ми да мењамо, баш ту уобичајену политичку праксу. Зато смо кренули од себе и свог најужег окружења – Скупштине Војводине.
Кандидовали смо наших 7 посланика за рад у одборима уско у складу са њиховим знањем, образовањем, радним искуством. Након што смо добили СНС-ов ултиматум, Генералном секретару скупштине смо упутили прецизан документ нашег предлога чланова одбора из наше посланичке групе на којем смо написали образложење зашто те људе кандидујемо (зато што су за тему стручни и у области имају искуства), а зашто за поједине одборе не кандидујемо никог (зато што немамо такве стручњаке у посланичкој групи). Хтели смо да наши најбољи људи иду у одборе за које су најбољи. Речено нам је да није битно то што наши посланици не познају тему којом треба да се баве, они ће полако ући у проблематику. Питам се да ли би се возили обичном аутобусом чији возач полако улази у проблематику на ауто путу!? Да ли бисте прихватили да вас лечи неко ко само жели једног дана да буде лекар!? Зашто је онда уобичајена политичка пракса да политичари улазе у проблематику тако што узму полуге у руке и доносе одлуке од утицаја на животе грађана!?
Веровали или не, нису веровали својим очима да ћемо ми у ствари рећи НЕ! Рекли смо им управо то.
Исход је следећи: Прихватили смо само места у одборима за које смо се кандидовали, а која су се случајно паралелно нашла и на СНС-овом ултиматуму. Одбили смо места у одборима у којима бисмо били бескорасни финансијски терет за грађане, зато што уобичајена скупштинска пракса да се функције грабе по сваку цену није прихватљива за нас. Покушаћемо да се изборимо да наш политички принцип једном постане уобичајена политичка пракса, не само за одборе, већ и све остале функције и радна места у јавном сектору. Ово ћемо учинити зато што знамо да смо у праву и знамо зашто се бавимо политиком. Доста је било партијског паразитског система!
Светлана Козић
председница посланичке групе
Доста је било – Саша Радуловић
у Скупштини АПВ
volela bih da objavite koliko mesta u odborima ste prihvatili od ponudjenih sedam?
Ponuđeno je 12, prihvatili smo 7 koji su se poklopili na našem i SNS-ovom spisku i za koje smo se kandidovali zato što smo za njih stručni. Znači, ukupno smo odbili 5 odbora.
Odlično, stav koji daje nadu.. moje mišljenje je da mesto u odboru treba da bude zasluženo kvalifikacijom i rezultatima i neplaćeno.
Citiram “зато што немамо такве стручњаке у посланичкој групи”. A gde je tu provesionalan ne stranacki javni sektor?
Samo poslanik može da bude član skupštinskog odbora. Postoje neka od mesta za stručnjake, ali o tome nećemo mi odlučivati kao pokret DJB, već vladajuća većina. Poslanička mesta nisu nestranački javni sektor, ona su političke funkcije. To nije nešto za šta može da se raspiše konkurs.
Bravo !Potpuno ispravno ste postupili . Neznam na koga su mislili nepismenjakovici da obuce nase poslanike oni koji i sami ne poznaju sustinu materije o kojoj treba da donose odluke . Ali oni su navikli tako jer ispravno i posteno neznaju . Toliko od mene i ako nemam tri blage o polotici .
Generalno,ova prica zvuci ok,ali u sebi krije i jedan ozbiljno pogresan stav Radulovica koji Skupstinu pretvara u preduzece?? Naravno,ne mislim da je dosadasnja politicka praksa u toj Skupstini donela ista dobrog,odurne su mi te i takve kombinacije kako ih je posteno opisala gdja Kozic,ali misljenja sam da narodni predstavnik,dakle poslanik ili odbornik,treba valjda prvenstveno da poseduje vestinu politickog zastupanja narodne volje,koja ga je i delegirala na to mesto i uz to,najbitniju osobinu: integritet! Podrazumeva se da za taj posao budu i adekvatno obrazovani,ali pre svega da su u mogucnosti da na pravi nacin razumeju zakonske predloge iz mnogobrojnih oblasti,koji im dolaze na razmatranje odnosno usvajanje. Ocekivati da ce u Skupstini sedeti iskljucivo eksperti iz pojedinacnih oblasti je cisto zamagljivanje,kako sopstvene tako i slike koju javnost treba da stvori o ulozi poslanika. U sustini,na taj nacin se promovise navodno najbitniji kriterijum kod pravljenja listi-diploma nekog fakulteta,(to u javnosti stvara sliku o nekakvoj pozitivnoj selekciji) dok u stvarnom radu sa clanstvom i kandidatima nema pravog i iskrenog odnosa,vec se takvim pausalnim kriterijima preskace temeljan rad i priprema kandidata,gde diploma i navodna “strucnost” postaju zgodan alibi. Ako je u ranijim saopstenjima DJB i Radulovica receno da je odvajanje procenta od poslanickih primanja (30%?)namenjeno finansiranju nekakvih odbora (klubova?) koji bi kao trebalo da pripreme poslanike upravo za strucne teme,onda je ovo “biranje skupstinskih odbora prema strucnosti ili nestrucnosti” potpuni apsurd i cisto “politicarenje” sa idejom da se posalje poruka: eto,mi smo drugaciji! No,ok,verovatno legitimno je i takvo ponasanje u borbi za svoje “mesto pod reflektorima”,ali u toj ideji pogresno predstavlja stvarnu ulogu narodnih predstavnika. Na kraju,primer gospodje iz Novog Sada,nove Palmine drugarice,upravo pokazuje koliko je integritet osobe bitan,a da su diplome(pretpostavljam da je doticna takodje dospela visoko na listi zahvaljujuci “strucnosti” propustenoj kroz softverski alat) tek dopuna licnosti,(da naglasim:apsolutno pozeljna,to je van diskusije!) Toliko,pa sad…udrite! 🙂
Umalo glasah ovaj put….. srecom umalo…. godinama se podsmevam prijatelju sto je na nekim izborima glasao za Sekija pa bih i sebe morao da sam u ovom slucaju glasao. Biografije su tema slicna cenovnicima, jelovnicima i drugim glupostima. Neko je glasao za Vas i sad nas zamlacujete nicim, ubedjujuci me po ko zna koji put da se politikom niko ne bavi zarad opsteg dobra….. nemojte…..
Za uspeh i rezultate u svakoj delatnosti u društvu skoro da je najvažnija kadrovska politika. Ona mora da se vodi stručno, odgovorno i precizno. Elementi i kriterijumi za njeno uspešno vođene su mnogobrojni i kompleksni. Za to je potrebna dobra organizacija. Pokret DJB ima organizaciju u rudimentarnom obliku. Nema potrebnu organizaciju, pravila delovanja, samiim tim ni osposobljene kadrove za sprovodjenje programskih i političkih stavova za koje se zalaže. To će tek sada doći do izražaja u vršenju odgovornih odborničkih i poslaničkih funkcija. Zato čudi neaktivnost u formiranju stranke ( organizacione i kadrovske strukture) i sada i u prethodnom periodu. Već ima malicioznih komentara da nemamo kapacitete za sprovođenje ostvarenog uspeha na izborima.