Неопходно је ограничити употребу слободне нарације у обраћању политичара и ово је стварно хитно. Деценије пролазе док ми слушамо обећања непоткрепљена било каквим цифрама. У овој површној форми могуће је изрећи било шта, у позитивном или негативном светлу. У овој површној форми могуће је никад не одговарати за изречену реч. У овој површној форми грађани не могу да израчунају и сами процене колико је реално оно што им се обећава, нити колико су утемељене реченице којима опозиција критикује.
Тако смо стигли у екстремну ситуацију у којој се сада налазимо. У медијима “тече мед и млеко” из уста политичара. У реалном животу све је теже склопити крај са крајем. У предизборним кампањама слушамо о прогресу, а након сваке промене власти радимо за све мање плате које прима све мањи број нас. Основа проблема је у томе што политичарима толеришемо да све што говоре говоре отприлике. После немамо за шта да их прозовемо, јер тако отприлике како су обећали увек отприлике могу да нађу и изговор за неуспех. Насупрот томе, ако је уз обећање изнета и мало озбиљнија студија, маневарски простор за бежање од одговорности се значајно смањује.
Неспорна је тренутно пасивна улога медија и шире јадности у овој спирали. Новинари и организације грађана би могли да поставе подпитања “Колико кошта реализација овога што сте сада обећали? Из којих извора планирате да покријете то улагање? Да ли ће ово улагање изазвати додатна финансијска одрицања и оптерећења на некој другој страни? Које друштвене сфере ће евентуално бити ускраћене како би се реализовало ово о чему говорите? Чега се због овога морамо одрећи? Како се ово ваше обећање одражава на раније дата обећања? Који су рокови остварења вашег обећања и ко ће бити лично одговоран за извршење? Коју врсту одговорности ћете ви и особе које буду извршавале сносити уколико до реализације у планираним оквирима не дође? У којој је фази реализације оно што сте обећали прошле године?”
Запањујуће је да медији скоро никад не улазе у расправу са политичарима у вези њихових обећања. Још занимљивије је да у овако детаљну расправу не улазе ни странке опозиције. Данас су на власти једни, сутра други… Коме од њих одговара да се уведе одговорност и мерење резултата политичара? Никоме…
Покрет Доста је било је једина политичка организација у Србији која инсистира на увођењу одговорног политичког обећавања. Овога смо се чврсто придржавали и у нашој предизборној кампањи. Сећате се сигурно наших 20 тачака програма које можемо да остваримо у години дана (линк је испод текста). Јуче смо у Скупштини Војводине покушали да “начнемо” тему одговорности и мерења резултата у дискусији о увођењу још једног Секретаријата. Затражили смо да се финансијски и кадровски образложи овакав предлог скупштинске већине. Одговор је био да не знамо процедуру, јер се то ради тако како су они замислили. Прво се смисли да постоји још један секретаријат и наративно му се опише делатност, а после да ли ће бити новца за њега, да ли ће он оптеретити буџет новим обимним кадровима, да ли ће се увођењем те новине вршити одрицања на некој другој страни, које резултате треба да постигне, да ли ће бити ефикасан и да ли ће му резултати бити мерљиви, то ћемо да видимо… Проблем је у томе што смо пуно пута видели, па већ знамо да овакво политичко поступање не води нигде другде него у амбис.
Исто је поновљено и у експозеу, изнетом од стране новог покрајинског премијера Мировића. Гомила лепих жеља и великих планова таксативно наведених по цртицама. Читање је трајало 15-ак минута. Километри путева и пруга су се ширили као лепезе фине хеклане од чистих снова. Нигде бројева да прекину нит, нигде рокова, извора финансирања, одговорних лица, дефинисања евентуалних уштеда на другим странама нужних за реализацију обећаног…. Не знамо како бисмо назвали таква излагања осим једначинама са пуно непознатих. Имате само знак једнако и после њега план. Како израчунати има ли план смисла?
А, шта планирамо ми у покрету Доста је било? Ми планирамо да створимо државу у којој се резултати политичара мере, где за лош резулат лоше пролазе. За то је потребно да се о обећаном резултату зна пуно више од пусте приче. Зато уводимо нов појам у српску политику. Нека се зове ОДГОВОРНО ПОЛИТИЧКО ОБЕЋАВАЊЕ, нека има реч, број, рок, надлежна лица, мерење резултата и мере одговорности. Овај потез не изискује никаква финансијска улагања, овај потез зависи само од политичке воље. И поново подвлачимо, не занима нас какве су политичке праксе биле до сада, не желимо то да учимо, нити томе да се прилагођавамо. Последњи је воз да се неко не прилагоди. Уведимо ред.
Избори 2016 – план у 20 тачака
Светлана Козић
председница посланичке групе
покрета “Доста је било”
у Скупштини АПВ
Коментариши