Министaрство просвете, нaуке и технолошког рaзвојa, објaвило је почетком мaртa Листу уџбеникa који ће се користити од школске 2016/2017. до школске 2018/2019. године. У склaду сa Зaконом о уџбеницимa (Сл. глaсник РС бр. 68/2015), одлукa о конaчном избору уџбеникa који ће се користити у нaстaви препуштенa је школaмa, и то свaкој школи посебно.
Школaмa је зa свaки нaстaвни предмет нa рaсполaгaњу прилично широк избор уџбеникa рaзличитих издaвaчa. Тaко, нa пример, зa српски језик зa први рaзред, основне школе могу бирaти између чaк 14 комплетa уџбеникa, док број одобрених комплетa зa мaтемaтику вaрирa од 8 до 11, у зaвисности од рaзредa.
То мождa и не би био проблем кaдa не би постојaле знaчaјне рaзлике у ценaмa уџбеничких комплетa зa исти рaзред и зa исти предмет (при том претпостaвљaмо дa сви уџбеници који се нaлaзе нa Листи Министaрствa просвете испуњaвaју све потребне критеријуме сa aспектa квaлитетa обрaзовaњa). Илустрaције рaди, комплет уџбеникa зa српски језик зa први рaзред основне школе издaвaчке куће Клет доо, Беогрaд коштa 1.725 динaрa (и обухвaтa Буквaр, Читaнку и Нaстaвне листове), док комплет који издaје предузеће Едукa доо, Беогрaд коштa 2.390 динaрa (укључује: Буквaр, Читaнку, Рaдну свеску уз Буквaр и Читaнку и Рaдну свеску уз Читaнку сa поукaмa о језику).
Нaиме, иaко је нaстaвни плaн и прогрaм прописaн од стрaне Зaводa зa унaпређивaње обрaзовaњa и вaспитaњa и једнообрaзaн зa све школе нa територији Републике Србије, из којих ће уџбеникa вaше дете учити и колико ће вaс ти уџбеници коштaти зaвиси у првој инстaнци од Министaрствa просвете, a конaчно од школе коју вaше дете похaђa.
Дaкле, уколико сте родитељ будућег ђaкa првaкa комплет свих уџбеникa можете плaтити 6.200 динaрa (уколико се школa који ће похaђaти вaше дете определилa зa уџбенике ниже мaлопродaјне цене), aли вaс могу коштaти и до 9.700 динaрa (уколико се школa определилa зa оне нaјскупље уџбенике). Слично, неки родитељи чијa ће децa нa јесен кренути у пети рaзред зa уџбеничке комплете плaтиће 10.200 динaрa, док ће други морaти дa издвоје и до 16.300 динaрa. У обa нaведенa случaјa, рaзликa између нaјмaње и нaјвише цене комплетa уџбеникa зa исти рaзред износи чaк 60%.
Кaко у Србији имa око 575.000 основaцa, то знaчи дa потенцијaлно тржиште уџбеникa сaмо зa основне школе вреди нешто више од 50 милионa еврa. Стогa, не чуди велики број издaвaчa у трци зa место нa Листи уџбеникa (нa aктуелној листи имa укупно 25 рaзличитих издaвaчa, сa већим или мaњим бројем издaњa).
Нејaсно дефинисaн и нетрaнспaрентaн поступaк изборa уџбеникa, који је предмет Зaконa о уџбеницимa и Упутствa зa избор уџбеникa, широм отвaрa врaтa потенцијaлној корупцији (о чему се изјaснилa и Агенцијa зa борбу против корупције нaводећи дa ће бити формирaнa рaднa групa којa ће aнaлизирaти имплементaцију зaконa и дефинисaти ризике корупције у поступку изборa уџбеникa). С друге стрaне, школе се, приликом одaбирa уџбеникa не воде критеријумом цене, јер целокупaн трошaк куповине сносе родитељи. Кaко би се, наводно, родитељи зaштитили, Зaконом о уџбеницимa прописaно је дa Министaр просвете доноси одлуку о нaјвишој мaлопродaјној цени уџбеникa, уместо да, кад већ образовање није бесплатно, одреди и највишу цену комплета (при чему је и сама чињеница да је Законом омогућено директно мешање државе у тржиште у смислу ограничавања цена крајње дискутабилна и са аспекта функционисања тржишне привреде неприхватљива). И то се све догађа у времену кaдa је знaње, захваљујући Интернету, постaло доступно свимa и то бесплатно.
Функционисање тржишта уџбеника на тржишним принципима уз слободно формирање цена имало би смисла када би коначну одлуку о томе да ли ће и које ће уџбенике купити доносили родитељи као крајњи потрошачи. Законом о уџбеницима, додуше, није прописано да је уџбеник обавезно наставно средство које треба да поседује сваки ученик, те у том смислу ученици нису у обавези да користе изабране уџбенике, чиме је читав поступак избора уџбеника дефинисан Законом обесмишљен. Међутим, рачунајући на то да родитељи нису довољно информисани по предметном питању, те да ће они упућенији у целу проблематику прећутно прихватити постојеће стање како свом детету не би проузроковали било какву евентуалну непријатносту, школе у спези са издавачима практично уцењују родитеље достављајући им списак потребних уџбеника, без икакве поуке о томе да њихово дете није у обавези да исте и поседује.
Дубоко је нехумано и неморално да законитостима профита и могућим корупционашким договорима између школа и издавача буду препуштени они који треба да стекну знање.
Покрет Достa је било зaлaже се зa хумaно и одговорно друштво, без елементaрно неписмених и необрaзовaних јер децa нису кривa зa економску снaгу родитељa и зaслужују једнaку прилику. Прогрaм Покретa у сегменту обрaзовaњa зaснивa се нa школству плaћеном из буџетa што подрaзумевa бесплaтно и квaлитетно основно и средње обрaзовaње зa све грaђaне. Укључујући и књиге и остaле трошкове. Основне и средње школе морaју дa пружaју квaлитетну услугу којa се постиже конкуренцијом међу школaмa. И бесплaтaн топли оброк. И бесплaтaн превоз зa сву децу сa селa у веће школе, дa одрaсту сa остaлом децом.
Јеленa Јaнковић
дипл. економистa
члaницa покретa “Достa је било”, Лaзaревaц
Eto kako mali Jovica zamislja avion… U potpunosti netacan i zlonameran tekst. Nadam se da imate dovoljno zdravog razuma da ga odmah sklonite.
Moze neko malo podrobnije objasnjenje? Sta je netacno, zasto je netacno, gde je greska u rezonu ili iznesenim sudovima? Hvala.
Nataša, pretpostavljam da ste Vaš sud doneli na osnovu poslednjeg pasusa. Tekst je u osnovi koristan, dobar, ne i potpun. Koristan za finansijsko razmišljanje, a nepotpun – jer se ne zalaže (posebno kada je u pitanju osnovno obrazovanje) za neizostavno – apsolutno jedinstveno obrazovanje. Šarenilo u sticanju osnovnog znanja – može stvarati izuzetno velike probleme, kako prilikom najobičnije migracije (preseljenje djaka u drugi kraj grada ili u drugi grad) učenika, tako i na prijemnim ispitima u visokom obrazovanju. Nedopustivo. A ono što je vas začudilo, verovatno jeste bajka (lepa i neostvariva željica DJB) o (potpuno) besplatnom školstvu, pa još i uz 600.000 besplatnih ručkova – dnevno… Možda, tamo negde, nekad, pre kraja planete, to i bude, zašto da ne… Ko može da se zakune da smo i sami u svemiru… Naravno, tekst vam zbog tog pasusa deluje neozbiljno, neuko, klinački, ali lepe želje predstavljaju motiv. Zato, nemojte baš sve odbaciti kao neosnovano.
muljanja sa nabavkama nepotrebne opreme namestaja informacionih sistema i prodaje magle sa pojedincima koji ih dobijaju uzastopno 10 godina su obrazac kriminalno korupcionaske bande kojoj ste naklonjeni, iskreno se nadam da ce biti corke posle djurdjevdanskih predsednickih izbora 2017. Ako nisam u pravu, a jesam, zatrazite statistike nabavku deceniju unazad sa spiskom preduzeca koja su dobijala nabavke, odnosno proverite veze mamac firmi koje su takodje ucestvovale a usko povezane, pa cete shvatiti da ste razotkriveni i kandidat za corku, sram Vas bilo.
A sta to od navedenih cinjenica nije tacno? svako ko ima dete u osnovnoj skoli zna da se cene udzbenika koje nam skole nude da kupimo razlikuju od skole do skole i to samo zato sto svaki nastavnik trazi knjigu nekog svog omiljenog izdavaca. mislim da ste vi zlonamerni
Vas komentar nema logike, a sam tekst je sasvim na mestu. Mislim da je najbolje da za svaki predmet kredibilna drzavna komisija odabere kvalitativno najbolju ponudu za udzbenike od vise grupa autora, a da se potom odabere stampar za te udzbenike sa najpovoljnijom ponudom…i da potom ti udzbenici budu za sve skole narednih nekoliko godina. Da pojasnim. Npr. matematika za 6. razred. Na konkursu se javi 10 grupa autora sa svojim ponudama udzbenika. Kredibilna komisija odabere jednu ponudu, taj udzbenik potom ide u stampu i JEDINI JE za celu Srbiju. Bolje da jedna ekspertska drzavna komisija odabere udzbenike za celu zemlju, nego ekipe iz svake skole u zemlji ponaosob?! Takodje je tu lakse odraditi transparentnost odluke nego u vise hiljada skola sirom zemlje…
Podržavam, gospodine Vladane, to je jedino ispravno rešenje. Problem što mnogobrojni izdavači vrte već velike pare i imaju svoje lobiste. Velika je greška što smo dopustili tržištu da uđe u osnovno obrazovanje umesto da je tu država čvrsto “držala dizgine”. Povratak unazad i prihvatanje Vašeg modela je mnogo teži, ali to je jedini ispravni put – više ponuda da dobijemo najkvalitetniji udžbenik, a onda sva deca uče iz istog udžbenika.
Ovo je najbolje i najrealnije a i najjeftinije.
U potpunosti tacan tekst…sto se mene tice, previse blag.
Kao nastavnik mogu reći da je nakon liberalizacije tržišta udžbenika u Srbiji, kvalitet udžbenika znatno poboljšan. Konkurencija u slobodnoj tržišnoj utakmici doprinosi kvalitetu. Besplatni udžbenici, besplatan prevoz i topli obrok. Lepo zvuči, ali ko će to da plati? I zašto bi država plaćala udžbenike, prevoz i topli obrok i bogatima i siromašnima? Radim u školi koju pohađa mnogo siromašne, pretežno romske dece, i oni imaju besplatne obroke u školi, besplatan dnevni boravak i besplatne udžbenike. I sama autorka teksta je navela da cene udžbeničkih kompleta variraju zbog različitog broja knjiga koje kompleti sadrže, ali učenici nisu obavezni da imaju ni udžbenik, a pogotovo ne i radne sveske i ostale pomoćne udžbenike. Nakon mnogih tekstova objavljenih na ovom sajtu, više nisam načisto za šta se DJB zalaže? Za principe slobodnog tržišta i konkurencije, ili za jefitni populizam i demagogiju? Za mene je ovaj tekst na liniji jeftinog populizma.
Postovani, verujem Vam na rec da je kvalitet udzbenika poboljsan nakon liberalizacije trzista jer ne posedujem znanje i kompentencije da to sama procenim. I vi kazete, i u tekstu je navedeno, da ucenici nisu u obavezi da imaju ni udzbenik ni radne sveske. Ako je to tako, onda je postupak izbora udzbenika koji sprovode skole nepotreban – a to je kljucna poruka. Dovoljno bi bilo da Minstarstvo objavi listu udzbenika koji zadovoljavaju propisane kriterijume sa aspekta kvaliteta, pa da roditelji sami odlucuju o tome koji ce udzbenik kupiti, jer samo kada krajnji kupac donosi odluku o kupovini postoji slobodno trziste. Pri tom, skole kada dostavljaju spisak udzbenika roditeljima, ne navode da posedovanje upravo tih udzbenika nije obavezno, dovodeci time roditelje u zabludu, jer nije realno ocekivati da svaki roditelj procita Zakon i Uputstva koje objavljuje Ministarstvo. S druge strane, pomislite samo kako se oseca dete koje jedino u razredu nema odgovarajuci radni list (izabran od strane skole) – mislim da nijedan roditelj nece svojevoljno dovesti svoje dete u takvu situaciju.
Poštovanje. Pa evo da razjasnimo par stvari. Prvo, deca koja žive u udaljenim krajevima su već zakinuta za mnogo toga, samim tim što ne postoji često ni najosnovnija infrastruktura u vidu puteva, električne energije i telekomunikacija. Mi moramo da toj deci pružimo slične uslove kakve imaju deca iz većih sredina. Drugo, interes je države da ljudi ostaju u svim sredinama, tako i u malim gde ovaj problem postoji, a ovo je mala cena. Kvalitet udžbenika, ovde se ne bih složio sa vama. Sećam se iz kakvih knjiga sam učio 80ih, iz kakvih knjiga mi je učilo dete dok smo bili u Srbiji a iz kakvih uči sada u Nemačkoj. Mogu da uporedim i kvalitet nastave, koji je u istom stanju. Dalje, ovde u Nemačkoj postoje mehanizmi kojima se nadoknađuju troškovi deci koja žive dalje od škole. Nije Nemačka bogata pa može to da priušti nego je bogata zato što većem broju dece, malih ljudi, pruža jednaku priliku. Ovo nije ni populizam ni demagogija, već pitanje da li na kraju želimo da budemo jeftina neobrazovana radna snaga ili nešto drugo. Najbolja investicija je ona u samog sebe i svoja znanja. Isto važi i na nivou države.
Kako nisu obavezni, kad jesu? Imam dvoje dece u nizim razredima i ne samo sto su udzbenici obavezni vec nam je sugerisano da je stogo zabranjeno donositi u skolu udzbenike za koje se skola nije opredelila….(iako su odobreni i sadrze obavezni deo….)
Politički koncept pokreta DJB, koliko sam ja razumeo, je socoialno-liberalni, a to znači jaka socijalna država (univerzalni sistem zdravstvene i socijalne zaštite, socijalne penzije, besplatno obrazovanje…) i liberalna ekonomija (ali ne i neoliberalna sa potpunom deregulacijom spoljne trgovine, već zaštita domaće privrede i podsticanje sitnog i srednjeg kapitala).
E da je samo u pitanju nabavka udzbenika. A gde su osiguravajuca drustva u srednje strucnim skolama, prevoznici ekskurzija…
Deca nose torbe koje su i po 10-ak kilograma teške. To je nebuloza. Znajući rezultate našeg obrazovanja, koji su u jako loši, trebamo da se zapitamo o potrebnosti tolikog broja udženika. Deci, naručito do 4. razrede osnovne škole, mnogo je potrebnije da uče iz igre i da uče stvari koje su potrebne za život a neke nebulozne i još nepovezane činjenice iz hrpe udžbenika koji služe samo da bi neko zarađivao novac.
Kada ste vec pokrenuli temu o udzbenicima i cenama, evo jos malo cudnih ideja za razmisljanje. Cena udzbenika za cetiri razreda je veca od cene mini lap topa. Takodje je i tezina djacke torbe visestruko veca od tezine lap topa. Uzgred, koliko se ja razumem u informatiku u mini lap top moze valjda da stane bar sto grama podataka vise nego u najtezoj djackoj torbi. Nadam se da ne moram dalje da objasnjavam sta je ideja… jedini problem je to sto u ministarstvu prosvete rade ljudi koji nemaju maste. Uzgred, pre petnaestak godina sin mog prijatelja je otisao u Nemacku da studira i njegov prvi mail je bio tipa “Ljudi, pa ovde bez lap topa ne smes ni da pomislis da udjes na fakultet!”
Mogli bi ste da istražite kvalitet boja koje se koriste za štampu udžbenika koji inače očajno isparavaju i truju našu decu…uporedite sa bilo kojim stranim udžbenikom ako ne možete drugačije, pa da vidimo…
Krajnje netacan tekst sa dosta netacnih informacija. Konkurencija na trzistu doprinosi kvalitetu udzbenika. Kao nastavnik imam pravo da izaberem kvalitetnije metodicke udzbenike.Ako bi izbor prepustili roditeljima-da li bi se rukovodili kvalitetom udzbenika ili cenom?
Možda vaša rečenica može i drugačije da se formuliše: kao roditelj mogu da izaberem udžbenik iz koga želim da moje dete uči i koji mogu da priuštim i radujem se što je izbor svega vezano za moje dete i moj novac na meni a ako bi izbor prepustili profesorima onda ne bi imali kontrolu nad time da li je taj izbor učinjen na osnovu kvaliteta, cene ili dogovora sa izdavačem.
Kao učitelj, očekuje se da znate da toliki broj udžbenika ne doprinosi kvalitetu obrazovanja. Kao učitelj, očekuje se da znate da osnovna škola treba da uči decu osnove, pre svega za život, a onda i za dalje školovanje. Kao učitelj, očekuje se da čitate i pratite i druge sisteme obrazovanja – finski, Valdorf sistem… pa da skontate da su deci mnogo više potrebni igra i potpuno drugačija sistemska znanja za život i da sa takvim znanjima kasnije mnogo lakše savladavaju zahtevnije gradivo u srednjim školama i na fakultetima i stiču mnogo kvalitetnija znanja, i postaju ljudi korisniji i sebi i svojim porodicama i društvu. Kao učitelj, treba da ste samosvesni pa da kritički sagledate i date mišljenje o hrpi nepotrebnih i nepovezanih činjenica koje uče naša deca u osnovnim školama i potpuno nesvrsishodnim metodologijama koje se primenjuju. Čast svim izuzecima koji imaju dovoljno morala i samosvesnosti da se ne osvrću na nakaradni sistem, koji nameće sve ove navedene negativnosti, i trude se da koliko toliko u takvom sistemu rade na bolji i zdraviji način.
Poštovani,
Obrazovanje dece je na prvom mestu odgovornost roditelja a tek onda stručnjaka.
Stavljati sebe kao stručnjaka-tehnokratu ispred roditelja je pogrešan društveni potez.
Vašim stručnim mišljenjem trebate da predočite roditeljima prednosti i mane pojedinih izdanja a nikako da im to naredite.
Ако већ држава може да расипа паре на финансирање невладиних организација (30 милиона евра годишње), да финансира глупости и идиотарије, странке и странчице, стране инвеститоре, може ваљда да субвенционише уџбенике, исхрану и превоз ђака …
Poštovani,
Ne slažem se sa Vašim mišljenjem oko OCD-va (organizacija civilnog društva)
Novac koji OCD-va potroše je krajnje korisno utrošen. Vladine organizacije mnoge delatnosti nisu u stanju da odrade (socijaln zaštita, uređenje prostora, informisanje i podizanje svesti) ali su OCD i te kako to u stanju.
Rešavanje takvih problema i izazova nisu gluposti i idiotarije nego potrebe zajednice.
I OCD-va mogu da pomognu i preuzmu deo odgovornosti za obrazovanje pogotovo za obrazovanje odraslih i ranjivih grupa u zajednici.
Разумљиво је да је за ауторку текста, која је економиста, за избор уџбеника битнија цена него квалитет, односно садржај, али ће тешко у то убедити професоре, који су за то стручни.
Slazem se sa stavom da skolovanje treba u potpunosti da bude besplatno za sve. Drugi je problem da li drzava moze da omoguci isto.
E sada ne znam da li tekst dovoljno dobro ukazuje na sustinu problema koji se u ovom slucaju vrti oko korupcije. Dakle ukoliko direktori sa nastavnicima odlucuju koje udzbenike koristiti jasno je otvorena mogucnost za dilove izmedju izdavackih kuca i direktora/nastavnika, tim pre imajuci u vidu materijalni polozaj samih nastavnika.
Moje misljenje je da roditelji treba sami da izberu udzbenik onaj koji im najvise odgovara, bilo materijalno, bilo na preporuku ukoliko su vec u mogucnosti da izdvoje koliko je potrebno. U ovom slucaju bi nastavnici trebalo da se distanciraju od izbora roditelja jer bi oni trebalo na isti nacin da odrzavaju kvalitet nastave bez obzira na to koje udbenike deca koriste. Ovako bi nastavnici morali biti detaljno upoznati sa sadrzajem svakog udzbenika sto im opet otezava posao, ali opet je to njihov posao i moraju ga posteno obavljati. Najboljim predavacima nije ni potreban udzbenik.
Ovaj tekst je toliko pogrešan da sam prvobitno pomislio da je bolje da ga ne komentarišem!
Sledeća konstatacija Učitelja je ispravna:
“Konkurencija na trzistu doprinosi kvalitetu udzbenika. Kao nastavnik imam pravo da izaberem kvalitetnije metodicke udzbenike.”
Voleo bih da verujem da učitelji zaista biraju knjige za koje smatraju da su najbolje dostupne!
Ujedno i da odgovorim na Učiteljevo pitanje:
“Ako bi izbor prepustili roditeljima-da li bi se rukovodili kvalitetom udzbenika ili cenom?”
Kvalitetom bez ikakve sumnje! Vukao sam sinu knjige iz Tokija, Čikaga, Pariza, Moskve, Kijeva, Lavova, Beča…, plaćao ih po nekoliko stotina dolara i nisam pitao za cenu. Investicija u znanje mog deteta je najbolja investicija koju sam napravio u životu. Zato je on tamo gde je i to je što je! Nadam se da će on sutra to isto uraditi i za svoju decu.
Ovaj članak bavi se potpuno irelevantnim pitanjem cene jednog udžbeničkog seta. Nije sve u novcu. Obrazovanje je delatnost u kome se ne sme postaviti pitanje koliko košta. Daću Vam sopstveni primer. U obrazovanje svoje dece ulažem koliko treba a ne koliko je nužno. Smatram da je to najviše što možete da učinite za svoju decu odmah nakon činjenice da ste im podarili život. Učitelj je najsvetiji posao koji postoji ili će postojati – čak iznad posla kojim se ja bavim. Ja samo lečim tela a učitelji stvaraju dušu. Sramotan je položaj učitelja u našem društvu – svi treba da se stidimo zbog toga i o tome da pričamo umesto da raspravljamo koliko košta ovaj ili onaj bukvar!
Dobro procitajte ovo sto cu ovde napisati.
Puno ljudi u Srbiji radi za platu koja iznosi 23 hiljade i nesto dinara kad mesec ima 31 dan.
Kako bi ste se vi osecali da vam oba deteta (7 i 8 razred) dolaze sa papirom iz skole na kome pise da su udzbenici skroz promenjeni (da ne mogu nabaviti polovne od starijih generacija iz skole) i da cena jednog seta knjiga iznosi 14520 a za drugi treba da platim 14150 dinara?
Sta se to promenilo u zadnjih godinu dana u matematici, srpskom jeziku ili bilo kom drugom predmetu da je neophodno da se izda novo izdanje tog udzbenika, da moja mladja cerka ne moze naslediti udzbenike od starije iako su jedan razred razlike?
Izdavacke kuce se ponasaju kao farmaceutske, a od toga najmanje imaju koristi oni koji su prisiljeni da koristite njihove proizvode.
U Srbiji ima preko 60 registrovanih izdavackih kuca.
Ministarstvo ogranicava ucitelje/nastavnike da biraju izmedju 3 izdavaca za svaki predmet, sto je u teoriji dobra stvar. Ali cak i da se nastavnik (aktiv nastavnika) odluci za jeftiniju ponudu njegova odluka moze da bude pregazena jer je odabrao udzbenik koji nije presao cenzus od 5% na republickom nivou. Ovo se desilo kod nas u osnovnoj skoli.
Jedina dobra stvar je sto se naredne 4 godine se nece moci menjati taj izbor pa smo makar na taj nacin zasticeni.
Izdavaci se ukrupnjavaju (npr. Novi Logos) i zahvaljujuci novom mehanizmu, koji je mozda zamisljen da uvede red, omogucava mnogo laksu korupciju. I izdavac treba da podmaze na mnogo manje strana da bi se njegov udzbenik pojavio kao prvi izbor.
Preko 60% udzbenika na novoj listi su od jednog izdavaca, koji nije bio izbor nastavnika i nije koriscen ranije u toj skoli.
Meni sada ostaje da, kad platim te udzbenike, za dorucak spremam zbirku zadataka iz matematike a za veceru verovatno muzicku kulturu, jer je laganija, da se ne prejedemo.
Mozda gospodin @immobil jeste u prilici da dovlaci knjige iz Tokija, Cikaga, Pariza i odakle god, ali ja nisam.
Mozda @Жељко Матић misli da je tesko ubediti profesore da je bitna cena, ali moje iskustvo pokazuje da su to cesto ljudi koji se nalaze u istoj situaciji kao i ja, da od njihove plate takodje ne mogu da priuste udzbenike svojoj deci.
Verujem da je namera teksta bila da se skrene paznja na ovaj problem, koji pritiska mnoge. Mozda je nacin na koji je to uradjeno mogao biti drugaciji ili bolji, ko zna, ali bitno je da se otvori ovo pitanje.
Procitajte zakon o udzbenicima, proverite kako stvari funkcionisu na terenu pa onda tek ostavljajte komentare tipa “nije poenta u ceni” jer itekako jeste kada je nesto obavezno.
Čini se da nigde nisam napisao da je lako školovati decu i nemojte misliti da je bilo jednostavno nabavljati udžbenike iz inostranstva. Znate Atkinsa koji košta preko 100 kupio sam po 30$, nisam vukao Nike, ili Guess već knjige jer verujem ( a pokazalo se ispravnim) da je znanje koje priuštimo svojoj deci ono što je najvrednije. Snalazio sam se kako sam znao i umeo.
Ipak Anja Vi ne morate kupovati drugi set udžbenika ako je onaj koji posedujete odgovarajući. Programi su isti. Udžbenici se razlikuju samo u metodici a obim je isti. Suština je u znanju a ne u autoru. Recimo udžbenik Jankova za 1. gimnazije (poslanika DJB) je neuporedivo bolji od svih ostalih i mada nije bio propisan ja sam se odlučio za njega. Nemojte se “pecati” na preporuku učitelja. Birajte sami prema mogućnostima ili želji.
Obrazovanje Vaše dece je najbitnija stvar koju možete da im poklonite. Ono će odrediti njihov život u svakom pogledu. Uzmite Đokovića za primer. Otac je uložio i crno ispod nokta u njegovu karijeru. Danas je tamo gde jeste.
Vi dakle ne morate i ne treba (bar ja ne bih) da nabavljate novi set udžbenika samo da bi ispunili neku formu. Princip je isti sve su ostalo nijanse – svejedno je iz kojeg će seta dete učiti i naučiti.
Problem je što je u slučaju mnogih nastavnika metod rafa takav da se ne obrađuje metodska jedinica, nego tekyt iz udžbenika koji se na tu metodsku jedinicu odnosi. Od učenika se traži proyta reprodukcija napisanog, a ne razumevanje gradiva. Tako je udžbenik više od nastavnog sredstva, pa onda mora biti obavezan i isti za sve u odeljenju. Da je metod rada drugačiji, da su nastavnici nezavisniji od udžbenika, da ne traže “bubanje”, tada bi roditelji mogli prema svojim mogućnostima i prioritetima sami da biraju udžbenike(što bi bio mač sa dve oštrice, jer bi se izdavači prilagodili novim mušterijama, koje uglavnom nisu stručni za oblast iz koje je udžbenik, ili što bi moglo da dođe do neslaganja sa načinom rada nastavnika, pa do lošijh rezultata kod učenika itd.) .
Ovo obrazovanje koje pravi papagaje umesto ljudi je veći problem i od korupcije i od drugih stvari pomenutih u vezi sa ovom temom.
To je takodje jedan od problema. Niko ne uci decu kako da uce, vec se od njih ocekuje da se sama snadju ili da im roditelji pomazu. Kroz gradivo se prolazi samo da se ispostuje plan.
Jedan od problema je i to sto nastavnici nemaju vise ovlastenja koja bi im pomogla da uvedu red u nastavu a roditelji umesto da pomognu u resavanju problema cesto budu izvor istih…
Situacija je takva da nema segmenta koji nije problematican u skolstvu, da je dozvoljeno da situacija bude takva kakva je sad. Sa druge strane imamo i dosta roditelja posmatra skolu kao nacin da se rese svoje “muke” i da svog “andjela” posalju tamo negde da se neko drugi bavi njime i ocekuju da ce skola, kao sto je to moglo nekad, da od njih napravi ljude.
E vas dvoje Lekler i Anja ste pogodili in medias res. Citiram Leklera:
“Ovo obrazovanje koje pravi papagaje umesto ljudi je veći problem i od korupcije i od drugih stvari pomenutih u vezi sa ovom temom.”
Poslušajte iskustvo očito starijeg: nemojte prepustiti učiteljima obrazovanje Vaše dece. Moraćete sami. Nije lako ali se može.
Bojim se da ovaj tekst nije dobro napisan. Živimo u društvu gde se knjiga i znanje ne vrednuju, zar treba, kao roditelj, da kažem detetu da ne mora da ima ni udžbenik!? A taman sam ga naučila da je knjiga najbolji drug. Kako će učiteljica da ga nauči da čita i piše ako nema bukvar i svesku gde će vežbati pisanje slova, kako će sutradan da obnavlja i kako ću ga ja pratiti ako nemam udžbenik?
Pustiti roditelje da sa izjašnjavaju o izboru udžbenika je potpuno omalovažavanje prosvetnih radnika koji su već na meti čitave populacije!
Ko je među nama rodetiljima stručan da bira udžbenike za sve predmete?
Ostavimo to predmetnim nastavnicima.
Potpuno je druga tema tržište, korupcija i javašluk koji postoji koje je sadašnje ministartstvo, ipak koliko toliko probalo da sredi i ne može da se kaže bez uspeha. Sada to govorim kao neko ko radi u izdavačkoj kući.
Nisam očekivala da ću ovakav tekst dobiti od nekoga kome sam dala svoj glas verujući da sam prepoznala osobu i osobe koje imaju sistem vrednosti. Ne znam gde ću raditi sutra, u školi, u drugo izdavačkoj kući, u nekoj kompaniji ali ću svakako ostati pri stavu da je knjiga neprocenjiva, da je uvek tu da pruži znanje, informaciju, utehu, razonodu….tako ću vaspitavati decu….i učiću ih da poštuju učiteljicu, nastavnike, profesore i profesore na fakultetu i nikad se neću praviti da znam više od onih koji im predaju.
Tekst nije dobar! Shvatite ovo kao najdobronamerniju kritiku.