Најпознатија “поштанска службеница” у Србији Ивона Јевтић постала је нова секретарка за културу града Београда и тако доказала да принцип спојених судова или преливања опскурних кадрова из једне у другу институцију непогрешиво и без блама функционише у напредњачкој културној политици.
Након што је Владан Вукосављевић, са места беградског секретара за културу унапређен на место министра за културу и медије, на његово место прелила се Ивона Јевтић са места директорке Културног центра Београда. Њу је управо Вукосављевић поставио на место в.д. директорке Културног центра Београда, извукавши је из Пошта Србије, где је ваљда траћила свој “културни” таленат и менаџерске способности.
По струци професорка српског језика и књижевности, нова београдска секретарка за културу радила је у струци у Музичкој гимназији „Даворин Јенко”, затим Основној школи „Јосиф Панчић” и Петнаестој београдској гимназији. На пољу маркетинга била је ангажована у неколико фирми, а у КЦБ је дошла са места руководиоца Одељења за трговину и услуге ЈП „Поште Србије”, где је запослена од јула 2010.
Ако је остало нејасно шта је једног правника и члана Крунског савета препоручило за место секретара културе Београда и сада министра, или једну шефицу Одељења за трговину и услуге ЈП „Поште Србије” за директорку Културног центра Београда, ваљда је сад потпуно јасно шта их је препоручило да доследно заузимају више позиције и напредују, вукући једно друго, на лествици на којој се креира културна политика града и Републике. Заједнички именитељ је у најмању руку то да су у питању кадрови послушни за сваку акцију – без блама.
У најзначајније резултате директорке Културног центра Београда Ивоне Јевтић, спадају свакако једна цензурисана изложба и изнајмљивање кафића Културног центра Београда ресторану Саванова са чувене променаде Београда на води. У напредњачкој култури у Београду много се шта окреће око пројекта Београд на води, па није неважно да је наш нови министар за културу и медије Владан Вукосављевић сменио Миу Давид са места директорке КЦБ након што је организовала неколико критичких расправа управо о Београду на води. Критичке расправе, наравно, нису подобне у напредњачком поимању културе и медија, јер се промовишу искључиво “концептуалне а ла Марина Абрамовић” изложбе, како је Маја Хиџаб Гојковић окарактерисала “Незензурисане лажи” из Галерије Прогрес.
Осим уступања простора у центру града Саванови и цензурисања изложбе фотографија “Dirty Season – Нецензурисано” у галерији “Артгет”, Ивона Јевтић се ничим другим није истакла за претходне две године. Најавила је, додуше, да ће Октобарски салон од међународне манифестације која се етаблирала као значајна и референтна тачка регионалне културне сцене – настати Српски салон, али у то ћемо тек да се уверимо ове године кад једна од заштитних културних манифестација Београда стартује као бијенале.
Ротирање лоших кадрова и њихова доследна замена још горим, још послушнијим и безначајнијим највидљивија је управо у култури. Владан Вукосављевић заменио је једног од најгорих министара културе Србије до сада Ивана Тасовца, а сам је био вероватно најгори секретар за културу града Београда. Последично, заменила га је још гора варијанта, послушна бивша поштанска службеница прослављена цензуром.
Драгиња Лукин
чланица покрета “Доста је било”, Београд
Profesorka srpskog jezika i književnosti.
Od naprednjaka sam očekivao neku keramičarku ili pečenjarku, ali ovo se može nazvati prijatnim iznenađenjem.
I sad jeto u redu jer je ona profesorka? Prestanite da vređate zanatlije i radnike! To je pošten i radan narod koji vas služi! Ako je neko loš onda je loš i nema veze koju školu ima ili nema! Da nema majstora keramičara nebi imali gde nuždu da vršite,gde da se kupate i ruke daperete posle izvršene nužde! Nema ništa loše u tome da čovek bude majstor-radnik! Loše je lagati,krasti i otimati a ne biti fizički prljav zbog prirode posla!
Aleksandre, covek je hteo da kaze da ne moze zanatlija, iako je vredan i posten, da bude na poziciji ministra. Nije ni spomenuo da ti ljudi nisu dobri u svom poslu.
Ko je vređao zanatlije?Niko nije rekao da su oni lošiji ili manje neophodni od fakultetski obrazovanih. Samo jedan zanatlija treba da se bavi svojim zanatom i nikako mu nije mesto na rukovodećim mestima ni u jednom preduzeću a kamoli u državi. Svakako je jedna profesorka kvalifikovanija (sa odgovarajućim radnim iskustvom,svakako ne ovakvim kakvo dama iz teksta ima) da bude na mestu sekretarke kulture nego jedan keramičar.Poenta je da svako treba da radi ono za šta je kvalifikovan a ne da svako bez obzira šta je radio celog života partijski preuzima funkcije za koje nema ni znanja ni iskustva da ih obavlja. Ako znamo da nam je predsednik države grobar,onda jeste pozitivno iznenađenja da je na mestu sekretarke kulture profesorka.Ako je zanatlija hteo da bude direktor,trebao je da sedi malo duže u školi.I to nije uvreda zanatlije,nego je uvreda npr.za jednog diplomiranog inženjera elektrotehnike da mu direktor bude električar sa tri razreda srednje škole i objašnjava mu njegov posao o kom nema pojma.
Nikada mi neće biti jasno kako je moguće da je ova vlada osvojila 65+% na izborima.
Kao da nikome ne smeta ovo bahaćenje.
Mozda tako što su izbori pokradeni …
Nisu pokradeni, realnost je mnogo losija od toga. Gomila needukovanih, osoba bez radnog i zivotnog iskustva glasa za SNS. Pokusajte da vodite dijalog sa bilo kojim SNS glasacem i videcete o cemu ovde pisem. Nema tu pameti, mudrosti, odgovornosti… Nema niceg!
65% od jedne trecine od glasackog tela. Sto rece jedan prijatelj njih mrzi 75% Srbije.
Osvojila je uz pomoć moćnika izvan zemlje. I biće tu dok im bude odgovarala, baš kao i prethodne. Jasno je kao dan da je ovu vlast izabrao, onaj u čije ime sad uništava zemlju.
Iskreno, prvi put čujem za dotičnu i ne znam ništa o njenom radu. Ono što mi je zasmetalo u ovom tekstu je to što profesorku srpskog jezika i književnosti nazivate „poštanskom službenicom“. Dalje u tekstu se takođe kaže: „…ili jednu šeficu Odeljenja za trgovinu i usluge JP Pošte Srbije za direktorku Kulturnog centra Beograda…“.
Ne sumnjam da je gospođa tipičan kadar SNS-a, ali od pokreta „Dosta je bilo“ očekujem drugačiji način izveštavanja i pisanja, a ne spuštanje na SNS nivo. Zbog toga sam, između ostalog, i glasala za vas.
Nažalost, Ivona Jeftič je po obrazovanju kvalifikovana za mesto sekretara za kultutu grada Beograda, i zato nema potrebe nazivati je “poštanskom službenicom”. Ta ironija ničemu ne služi, samo pomera fokus sa onog što je najvažnije – a to je da dotičnu gospođu ništa, ama baš ništa drugo ne kvalifikuje da se nađe na tom izuzetno važnom mestu. Oper moram reći nažalost, ni sekretare koji su bili na toj poziciji u poslednjih desetak godina takođe ništa nije kvalifikovalo za to mesto jer nijedna vlast do sada ne razume (ili je baš briga) da na to mesto mora da bude postavljena ličnost od integriteta i sa vizijom.
Što se tiče Ivana Tasovca, on nije bio ni bolji niti gori od ostalih ministara za kulturu u poslednje dve decenije. Uradio je nekoliko dobrih poteza koji su prošli nezapaženo jer široku javnost to ne zanima a političari smatraju da im ne donosi poene ako se time bave. Među tim potezima je uspostavljanje konkursa za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti (što je na dobar način, premda i taj konkurs ima tehničkih manjkavosti, obogatilo zbirke mnogih muzeja u Srbiji), uvođenje principa transparentnosti u proceduru svih konkursa (svakome je bilo omogućeno da prisustvuje samom činu odlučivanja svih komisija koje je osnovalo ministarstvo). Osim toga, imao je sluha za stručnu javnost tokom izrade dopuna i izmena Zakona o kulturi (iako je omanuo sa nacionalnim penzijama, ubacio stručne prevodioce u umetnike i propustio da uvrsti u zakon nekoliko veoma logičnih i smislenih izmena koje bi bolje uredile oblast kulture). Sve ove dobre stvari su, naravno, pale u vodu zbog toga što je otvaranje muzeja stavio u prvi plan svojih aktivnosti, a u tome nije uspeo, što je napravio nekoliko kikseva u vezi sa finansiranjem određenih manifestacija sa tradicijom i što se zamerio i jednoj i drugoj strani (SNS i DS) jer nijedni ni drugi nisu dobili ono što su od njega očekivali ili ono što su deceniju unazad (DS) navikli da dobijaju. Nijedan ministar pre Tasovca nije ostvario neki bog zna kakav rezultat, štaviše, bili su znatno više nego Tasovac nezainteresovani za svoj posao, osim u delu koji se odnosio na to da potrpaju novac u džepove onih koji su im bili partijski bliski.
Ana, izvanredan komentar. Veliki sam simpatizer pokreta, ali treba imati mjeru u kritici i ne forsirati je kad za to nema nekog prostora. Pozdrav svima
Slazem se .To je moja komsinica znam je od malih nogu,divna devojka.Nije studirala razne sega megatrend fakultete,vec drzavni.Radila u mnogim skolama,davala privatne casove i.t.d.Iz dobre porodice(otac kapetan JRBa.
Ministar Tasovac ce ostati zabelezen u istoriji i po tome sto je zatvorio ili privatizovao sve lokalne medije i na taj nacin zavio citavu Srbiju u medijski mrak. Takodje, ugasio je kratkotalasnu drzavnu radio stanicu Medjunarodni radio Srbija, koja je izvestavala stranu javnost na 12 svetskih jezika punih 8 decenija, cime je uskratio drzavi da pokusa da stvori u inostranstvu pozitivan imidz. Od drzavne novinske agencije Tanjug je napravio naprednjacku agenciju, ostvaljajuci nejasno kako uposte funkcionise ova kuca kada joj je zvanicno ukinuto finansiranje pre skoro godinu dana…
Dovoljno?
Istina, Tamara, uvek zaboravim da je ministar za kulturu istovremeno i ministar za informisanje. U pravu ste što se toga tiče.
Gucci, ja sam završio Megatrend visoku školu i ne smatram se manje vrednim, niti pismenim. Završio sam je uz posao koji radim da bih se bolje ostvario u karijeri. To oko škole, državne ili ne, može biti samo jedna od predrasuda koje mogu etiketirati pojedinca na loš način ili smatrati nekog apsolutno prihvatljivim jer je završio državni. Ko je u poslu ili u organizaciji nekog sistema dobro zna da pravi kvaliteti individue dolaze iz njega samog i najčešće su uokvirene dobrom osnovnom školom, kućnim vaspitanjem i dobro postavljenim sistemom vrednosti. Naravno, na stranu visoka struka. Sam sam zagovornik da visoko školovani ljudi prirodno moraju imati visok status u društvu, ali da sama škola ne sme biti garancija statusa. Pozdrav
Zašto sebe diskrediujete ovakvim tekstovima? Toliko naprednjačkih mahinacija i bizarnosti, sustižu jedna drugu svakodnevno, a vi se uhvatili za to da je profesorka srpskog jezika postala gradski sekretar za kulturu!? A koja je kvalifikacija za to potrebna, ne razumem? Eventualno ako studira po novom programu, pa da kažemo da bi mogla/morala da ima i master…
Možda je trebalo da bude bolje obrazloženo zašto gospođa nije prihvatljiv kandidat. A nije prihvatljiv kandidat jer na to mesto treba da dođe neko ko ima značajne rezultate u upravljanju nekom od važnijih ustanova kulture u Beogradu (učinak gospođe I. Jevtić na mestu direktorke Kulturnog centra je više nego mizeran, kao što je objašnjeno u tekstu) ili pak neko ko ima bilo kakve prepoznatljive rezultate u oblasti kulture ili umetnosti. Tako da je ovaj tekst veoma važan jer, kao i drugi tekstovi, uostalom, pokazuje kakve nestručne kadrove na važna mesta postavlja trenutna vlast i na koji ih nedopustivo proizvoljan način postavlja, relativizujući sve vrednosti. Kultura je jednako važna kao i ekonomija, pravosuđe… itd., i zato zaslužuje da glavni ljudi na ključnim mestima u ovoj sferi takođe budu najbolji, a ne najgori ili, kao u ovom slučaju, totalni anonimusi.
Dotična gospođa nije ni u pošti zaslužila mesto na kome je radila, a ovo sada je vrhunac bezobrazluka !
Sve je ok, osim sto se neko ko je profesor srpskog jezika i knjizevnosti uporno naziva postanskom sluzbenicom. Ima profesora koji zbog nemanja posla rade po trafikama i kasama i taxi-sluzbama. Da li cete nekoga ko je zavrsio Prirofno-matematicki fakultet nazvati trafikantom, jer je radio u trafici? Nije lepo, i jako smeta u tekstu. Bas ruzna retorika, iznenadjena sam neprijatno.
Na zalost mi se krecemo kroz zivot kao guske u magli oslonjeni na utemeljene predrasude.Nije lekar onaj ko je zavrsio med. fakultet vec je lekar onaj ko na polju lecenja daje pozitivne rezultate pa ma i nemao faks.Nije skola dovoljan uslov za mesto ministra vec potreban uslov ..itd.Da budem jasniji sposobnost je glavna preporuka za bilo koje mesto a ne formalne okolnosti [zao mi je onih koji zavrsavaju faks i misle da je to dovoljno sto je pogresan pristup jer svako mora gledati da se osposobi [objektivno]za neku delatnost jer se nadam da u buducnosti nece biti ” strika ” koji ce nam naci “dobro mesto” jer smo ispunili formalne uslove]Na zalost danas svrseni studenti realno imaju diplomu koja je tuzni dokaz da su onesposobljeni za bilo kakvu delatnost .Naime posao koji ce raditi ce uciti kad se zaposle [ cemu onda faks?] a njihova tela su onesposobljena [ili nisu utrenirana ] za poslove zanatske prirode ili poljoprivrede. Ljuti visina sa koje “intelektualci” gledaju na seljake , zanatlije i sl. a objektivno su daleko ispod njih po znanjima , vestinama [ iz realnog zivota ] i mogu da opstanu samo u “friziranim” okolnostima koje kad se izmaknu oni strmoglavce padaju na nos dok jedan seljak nastavlja stabilno da zivi [ predrasude stacete].
Impresioniran sam kako predrasude nastaju i bivaju prihvacene iz cistog koristoljublja i svaku vrednost pretvaraju u njegovu ljusturu ili besadrzajnu formu.Vazno je diskutovati a o cemu nema veze.On govori pet jezika a dali ume da razmislja konstruktivno nebitno.On je bogat a kako je stekao to bogatstvo koga briga.
Drugi aspekt “gusaka i magle “je sto mi kao drustvo [ a i kao pojedinci ] nemamo racionalno definisane ciljev ka kojima tezimo.Nasi ciljevi su formirani na emocionalnoj bazi [ sto bi i ja ‘nako ] pa nije ni cudo sto je pojedinac danas zrtva potrosackog drustva i usvaja tudja pravila igre jer nema svoja.
Progresivnost jednog drustva se moze meriti odnosom realnih vrednosti i predrasuda ,sta u stvari dominira.Napredovacemo i biti stabilni samo ako visoko vrednujemo sve sto doprinosi objektivnom dobru naseg drustva i pojedinca .
Pa ovo je za njih uspeh.Zavrsila drzavni fakultet.A od one demokratske gora ne moze biti!