Хвала вам што нам одмажете

Почетком октобра кренуло је редовно, јесење заседање Скупштине Републике Србије. Још посланици нису ни загрејали своје столице а једна тема нагло је подигла температуру у сали. Наиме, Влада је предложила народним представницима на усвајање “Измену Закона о локалној самоуправи”.

Иза овако лаконски формулисаног наслова крила се тема расподеле новца између локалних самоуправа и Републике. Овим предлогом начињен је “тежак али мудар потез” да се општинама и градовима практично одузме део сопствених прихода и пребаци на Републику. Дакле, и овако мршави трансфери локалу ће од сада бити још тањи.

Овакав предлог, који додатно осиромашује девастирану унутрашњост Србије, гура владајућа коалиција, која се притом из петних жила труди да нас убеди да је проевропски оријентисана.

Међутим, ако је у уједињеној Европи, у многим земљама, однос при расподели пара између локала и центра отприлике пола-пола или повољнији за локалну средину, питање је куда нас стварно воде наши мудри “Европејци“ из СНС-а. Јер, учлањење у ЕУ није само по себи циљ, већ фактор који би требало да од Србије направи уређену земљу. Међутим, оваквим законима СНС показује да воли ЕУ само на речима, али не и делима.

С друге стране, зашто је уопште потребан овакав закон када живимо у земљи која је, захваљујући нашем вођи, стабилизовала своје јавне финансије и има суфиците на све стране? Ако пара има, чему онда додатна захватања са локала? А можда је ово питање беспредметно будући да је формулисано на бази информација са државне и пинк телевизије, на којима је увек све у Србији сјајно и бајно.

Треће, опет реторичко питање, јесте како то да градоначелници из владајуце коалиције громогласно, хорски поздрављају то што се њиховим самоуправама узимају паре? Вероватно су већ разрадили планове како да надоместе тај новац. То ће се сигурно на овај или онај начин прелити на обичне грађане – повећавањем фирмарина, локалних такси и сличних намета, што ће на крају поскупети производе и услуге.

У вези с тим, правдајући оваква отимања један посланик владајуће већине је недавно рекао да ће се “тако стати на пут нерадницима из јавних служби” чиме је јавно признао да никако нису задовољни својим кадровима које су добро удомили. То се решава систематизацијом радних места, увођењем реда и оцењивањем учинка људи, а не смањењем пара за њихово финансирање.

“ММФ нам је наредио. Шта ћемо, ни нама се не свиђа, али морамо то да испоштујемо, а све то због оних пре нас, који су се задуживали!” – вероватно најомиљенији аргумент садашње власти када је у питању узимање новца грађанима. Јесте тачно да је ММФ тражио да се смањи дефицит републичког буџета, али не и како.

Оно што већина грађана не зна је да је на Влади Србије да сама одлучи како ће надоместити минус у државној каси. А могућности су огромне, јер нема где све опасно не цури. Државна предузећа у дуговима, опстају само субвенцијама, огроман вишак радника, са јако високим платама. Сјајни примери – Железнице Србије, ЕПС и наравно, топлане. Даље, субвенције страним инвеститорима широм Србије, док радници у тим фабрикама раде за минималац и једва добијају паузу за тоалет.

Све је то могло да се реши, смањи, субвенције укину и то би могло да буде решење за дефицит. Али зашто укидати главне начине тајног финансирања странака, кад може да се отме од локала, а на тај начин и од грађана?

Централизација, тако добро устројена у владајућој странци, пресликава се све брже на функционисање државе. Локалне самоуправе су у све већим проблемима. Ако је за икакву утеху, ваља се присетити краја Милошевића: све је управо почело на локалу!