Не прође дан а да у вестима не чујемо о ММФ-у. Почетак сваке реченице у економском блоку вести почиње са „ММФ дозволио, ММФ није дозволио“ и сличним. Стиче се утисак да домаћом економијом управља ММФ и да се они за све питају. Како то да једна суверена држава дође у ситуацију да нема сопствену економску политику него да јој стране организације исту кроје по сопственим интересима? Где су наши министри економије и финансија и зашто од њих не добијамо планове и стратегије за напредак већ су њихове функције поодређене слепом испуњавању жеља организација као што је ММФ? На који начин је актуелна власт успела да убеди народ да „то тако треба“ па грађани већ годинама и деценијама сматрају да је нормално да се ММФ пита колике ће бити пензије, колико ће коштати струја итд…
Како смо заправо дошли дотле. ММФ је организација која заступа повериоце. Повериоци су они који су Србији позајмили новац у виду кредита и очекују да се тај новац врати. То је сасвим нормално, јер ако некоме дајете новац, логично је да очекујете да вам се исти врати плус договорена камата. Како у Србији не мањка ентузијазма за узмањем кредита, јер је то једини начин да држава која нема привреду функционише и још ако је у питању слабија држава, повериоци ће посветити велику пажњу на економска дешавања у истој како би били сигурни да ће им кредити бити враћени.
ММФ у целој тој причи има крајње једноставан задатак: да се побрине да у буџету има увек довољно новца за враћање кредита. То је отприлике све што се тиче њихове улоге. Њих апсолутно не занима на који начин ћемо ми „створити“ новац потребан за враћање кредита, већ само да виде план како то постићи и да прате реализацију тог плана. И ту сада наступа главни проблем. Тренутна власт нема апсолутно никакав план који се тиче економске, монетарне, фискалне или било које друге политике и савршено им одговара да се крију иза ММФ-а. Они добровољно препуштају ММФ-у да својим мерама управља нашим финансијама.
А које су то мере које обично нуди ММФ? То су отприлике „продајте то и то државно предузеће“, „повећајте цену струје“, „смањите плате и пензије“, „повећајте порезе“ и слично… То су све мере којима је циљ да се на што је могуће једноставнији и бржи начин дође до новца и немају никакав утицај на прави и суштински развој привреде. И то је потпуно разумљиво јер ММФ није организација која је ту да нама унапреди привреду већ само да штити своје интересе.
Да ли ми треба да сарађујемо са ММФ-ом? Ако узимамо кредите – да, треба. Да ли треба да узимамо кредите? То је доста дискутабилно питање, упрошћено би могло да се одговори: ако планирамо да тај новац улажемо у развој, наравно да да, а ако планирамо да тај новац улажемо у потрошњу и куповину социјалног мира (наш случај), онда наравно да не. Сад тренутно немамо избора, држава која нема привреду не може да функционише без кредита и самим тим ми смо „осуђени“ и на кредите и на ММФ.
Међутим, ММФ нам не брани да имамо сопствену економску, монетарну, фискалну и било коју другу политику. Њих само занима да као држава будемо ликвидни да враћамо кредите и сваки наш план како до тога можемо доћи они ће поздравити.
Шта нам је даље чинити? Морамо да водимо паметну економску политику која се заснива на развоју привреде. Треба реформисати порески систем, треба поједноставити прописе, треба укинути сулуде субвенције које деле привреднике на привилеговане и непривилеговане, треба реформисати правни систем, треба елминисати негативну селекцију… другим речима, треба уредити државу.
То нам неће урадити нити ММФ нити други „спасиоци из иностранства“. Одакле нам новац за све то? Новца има само га треба боље распоредити. Партократија нам поједе милијарду евра годишње, за субвенције које дајемо странцима и покривање губитака неколико јавних предузећа одлази још милијарда. Зашто тај новац не употребимо паметније? Власт нас убеђује како не може боље, како је то једини начин. По њима, Србија је предодређена да буде банана држава, где је комплетна моћ концентрисана у рукама пар људи и њихових пријатеља, где су сви остали јефтина радна снага за „спасиоце из иностранства“ и где сваке године слушамо обећања како ће нам следеће године бити боље а то боље никако да дође.
Покрет ДЈБ нуди бројна конкретна економска решења али прво и основно је да морамо сами са собом да рашчистимо да нам за лошу ситуацију нико није крив до нас самих, тј. до лоше власти. Не постоје никакви мрзиоци Србије због којих нам је онемогућено напредовање, у политици и економији постоје само интереси а на нама је да се бринемо о сопственим. Тренутна власт то нити жели нити зна тако да је једини начин да дође до прогреса њихов одлазак.
Саша Гошовић
члан покрета Доста је било, Палилула – Београд
Ne bih se slozio da ne postoje “mrzioci” Srbije, setite se samo 1999. Za ta desavanja na teritoriji ondasnje SRJ uopste se niko nije trebao uplitati a pogotovo ne NATO. Medjutim, cak sam i ja svestan sa svojih 20 i nesta godina da ne postoji ljudi u politici koji doslovno mrze odredjene zemlje ili narode, vec gledaju samo da sabotiraju te drzave da bi ispunili odredjene ciljeve i potrebe nekih tamo drugih bitnijih ljudi radi njihove i vlastite koristi.
Znam da je ovo sto sam sada ja napisao prakticno promasilo temu ovog clanka ali nisam mogao da se suzdrzim, a da ne ispricam ovo jer me je jedna recenica ovde pomalo uznemirila, a to je “da nam za losu situaciju niko nije kriv do nas samih”(citaj ekonomsku), sto i jeste potpuno tacno ali se bojim da ce “naivnim” citaocima poslati pogresnu poruku a to je da sve sto se nama desilo do sada u svim sferama zivota smo potpuno zasluzili, sto uopste ne podrzavam.
Vidite, ja hocu da kazem da kada je u pitanju sama ekonomija ove drzave mi smo krivi 99,99%, ta jedan stotinka je zbog nepravednih sankcija tokom 90-tih, a kada su u pitanju dosadasnja ratna desavanja i terotirajlni status drzave mi nismo skoro nista krivi.
Ovo je bitno sto ja pricam jer jednoga dana kada resimo status nase ekonomije i drustvenog uredjenja, pitanje je sta cemo onda uraditi povodom svih zlodela koje su nam “prijateljske” drzave iz inostranstva i “pobratimski” narodi priredili radi ostvarenja svojih nekih ciljeva.
I da, bitno je da napomene da se slazem sa dosadasnjim predlozima pokreta DJB za reformiranje/uredjenje ekonomije i samog drustva u Srbiji. Nisam strucnjak za ekonomiju i drustvena pitanja ali deluje mi da ima dosta smisla sto DJB propagira.
Izvinjavam se ako vas oci bole od moje gramatike i pravopisa, nesam se dovoljno skolovo.
Naravno da sve što nam se dešava nismo zaslužili. U svetu se vode razna politička, vojna, ekonomska i druga dešavanja na koja mi ne možemo direktno da utičemo ali to ne znači da treba da budemo nemi posmatrači i slepo prihvatamo sve što nam se dešava kao nešto što je “sudbinski zapisano” i mora tako da bude. Mi možemo i trebamo pametnom politikom da utičemo na dešavanja koja su u vezi sa nama. Zašto je Sloba prespavao pad berlinskog zida? Zašto smo se ubijali ako smo mogli mirno da se raziđemo? Zašto kosovski problem nije rešavan decenijama ranije pre nego što je prigustilo? Ne pitam za konkretne odgovore (da ne ulazimo u istorijske polemike koje kraja nemaju) nego navodim primere na kojima smo mogli da uzmemo aktivno učešće a izabrali smo da budemo pasivni posmatrači sopstvene sudbine i da se sva dešavanja narodu predstavljaju kao “eto, mrze nas”. Isto važi i danas, gore je pomenut MMF koji se petlja u vođenje ekonomske politike države iz potpuno neobjašnjivog razloga – jer mi sami ne želimo time da se bavimo. Dovoljno je ovih dana da čujemo izjave Vulina i Dačića i da nam je jasno da sadašnja vlast nema nikakvu strategiju ni za sadašnjost ni za budućnost.
Bombardovanje 1999 godine je posledica prethodnog bombardovanja (1991, 1992…) Vukovara, Sarajeva , Mostara….
Ognjene, poruku “da smo mi to zasluzili” si ti tako interpretirao, to nije nigde u tekstu navedeno. Dok ne prihvatimo odgovornost za deo desavanja na prostorima SFRJ 90-tih i dalje cemo biti u tom stanju uma “nepravde”, “jadni mi”, “nicim izazvani” itd. Naravno da kao narod nismo zasluzili da lose zivimo, ali isto tako smo mi (kao narod, ne ti i ja) izabrali Milosevica, a on i “kompanija” (mnogi su i sada na vlasti) podsticali rat u BiH i Hrvatskoj, umesto da su ucinili sve da ti ljudi (nasi, SRBI) prodju najbolje sto mogu u uslovima novog svetskog poretka. Da, sto kaze jedan nas kantautor “krivi smo mi sto smo ih pustili”.
Zamislimo hipotetičku situaciju da nismo bombardovani 1999. i da je Kosovo deo Srbije.
1991. Albanci se organizuju i kao nešto jednostrano proglašavaju nezavisnost.
Posle omanjeg građanskog rata u ALB, nebrojano oružja se našlo u posedu ljudi.
Granica nam je bila apsolutno porozna, i gle čuda, eto oružja na Kosovu.
Prvi napadi su počeli 1996.
1998. se već ratovalo dole.
Tek 1999. počinje bombardovanje.
Zamislimo da ga nije bilo.
Na Kosovu ima 1,5 milion Albanaca. I hoće svoje. I imaju oružje. Mi 8 godina (najmanje) nemamo rešanja za njih.
Dobro… 5.oktobra na izborima osvajaju 20% glasova i postaju ekstremno bitni u politici.
Pri tome kako imaju oružje, počinju da se ugladaju na slične terorističke organizacije.
2002. eksplodira autobus 65 na Z.Vencu,
2004. traže promenu ustava, žele da budu konstitutivan narod.
Mi im ne damo, ponovo malo ratujemo, ponovo kao pobedimo (kao 98).
Oni se pritaje do 2010. kada dole počinju da se radiklaizuju u veri.
2014 imamo kosovski kalifat.
Na Vidovdan 2016. uz pomoc Rusije srusimo kalifat.
I dalje imamo milion Albanaca na Kosovu i oko 2 miliona izbeglica pred kojima HUN stavlja ogradu.
Nama Srbima je vecito neka zavera(koja mozda i postoji) savrsen alibi da ne radimo apsolutno nista za nasu drzavu. Toliko toga moze da se uradi, a da nas niko ne sprecava u tome.
Tako je, Sasa! Odlican tekst.
Mi smo ekonomski okupirana zemlja. Niko nas ne mrzi. Samo goli interesi. Naši predstavnici nas samo brukaju. Naprimer izjave Vulina i Dačića. Sta mogu onda da pomisle o nama Srbima, kada su nam takvi predstavnici .
Кратак, одмерен и тачан текст. Мислим да осим партократије и субвенција треба
додати следеће:
1. Народна банка (гувернер) са нереалним курсом евра одлива у иностранство
најмање још 2 милијарде сваке године.
2. Енергетски сектор (гас и нафта) нас коштају још 2 милијарде сваке године.
Ако систематски смањимо у дужем периоду времена горње трошкове барем
за половину ето још 2 милијарде које могу да се уложе у пољопривреду, привреду
(производњу, саобраћај и услуге), инфраструктуру и слично..
Ту би ДЈБ са стручним људима могао да изађе са јасним програмом и начином
да се то оствари.
И наравно увек НАГРАДА за добро спроведен програм и КАЗНА за лоше замишљен
и реализован програм. Ово КАЗНА укључује и кривичну одговорност, не само етичку и
политичку.
Nisu losi predlozi, ali kazna moze da bude i u obliku otpustanja tj. davanja ostavke na funkciju.
Svedok, tvojom logikom da je bombardovanje 1999. posledica onog sto su Srbi cinili tokom ranih 90-ih se moze slobodno i bez imalo trunka mozga i savesti reci da je posledica napada na Hrvatsku i BiH posledica onog sto su nama ti isit narodi cinili tokom I i II svetskog rata.
Kawai Senpai, prvo i pre svega to ja nisam uopste interpretirao tako nego sam pretpostavio da bi mnogi drugi citaoci mogli izvesti takav zakjucak citajuci taj deo teksta sto ih i ne krivim jer sam nekada takav bio, sada sam malo stariji. Pokret DJB nije lud da tako nesta napise, toga sam svestan. Sto se tice ratnog desavanja na prostoru RH i BiH to je bilo prosto neizbezno imajuci u vidu tadasnju situaciju. Nemojte mi samo pomenuti neki tamo Z-4 plan, taj bi prosao kao sto su prosli Srbi 2004. na Kosovu i ko sto danas prolazi Republika Srpska sa svojim zeljama da se otcepi. Svestan sam da je to otcepljenje Republike Srpske samo dimna zavesa koju Dodik i njegovi prijatelji prave kako bi odvratili narod od pravih ekonomskih problema sa kojima sa taj entitet (ne)bori ali nam ova situacija daje uvid u to kako medjunarodna zajednica licemerno nam prikriveno preti svime i svacim dok je precutala sav los tretman Srba na prostoru RH i Kosova tokom pocetka 21. veka pa sve dosada.
Ovim baljezgaranjem zelim da objasnim da nema u praksi sporazuma kojih se sve strane pridrzavaju a pogoto ne ona strana koja je znatno jaca ili je u cvrstom savezu sa jacom stranom od suprotne. Dzaba nama i dobri politicari koji bi imali smelosti da u javnosti kritikuju ophodjenje i nepravednost okolnih, regionalnih i transkontinentalnih prema Srbiji kada mi jednostvano nemamo jaku i dobru ekonomiju, vojsku, institucije itd, tj faktore koji bi mogli da vrse pritisak na te zemlje da popuste i prekinu sa kinjanjem Srbije.
Mani me sa Kosovom, ja pretpostavljam da ti hoces da kazes da kada bi smo mi hipoteticki dobili rat 1999. i da u tom razdoblju nije bilo nikakvog bombardovanja to bi samo odlozilo mnogo naredna ratovanja sa istom tom pokrajinom, tacnije narodom jer se oni nikada ne bi smirili dok ne dobiju ono sto zele? E pa vidis, 1999. smo ih prakticno proterali sve sa Kosova sto i nije bas bilo humano ali veoma potrebno zbog ekestremnih elemenata koji oni podrzavaju bez problema ali se onda NATO ukljucio u “igru” i sve je palo u vodu. Tako da ne vidim bas taj tvoj ishod da se NATO stvarno nije “priduzio” tj. upao u konflikt koji se ih itekako nije ticao.
U slucaju da Sasa Radulovic ovo cita i krsti se, ne verujuci sta se desava u sekciji komentara koji prakticno nisu ni vezani za temu clanka, ja zelim cisto zna on kao i svi ostali citaoci da i iako ja mozda imam iskvaren pogled na svet i situaciju oko nas, ja i dalje podrzavam ekonomsko uredjenje koji pokret DJB predlaze. Ekonomija i civilno uredjenje jedne drzave na prvom mestu, a potom onda sledi bavljenje sa eksternim(bivse zemlje SFRJ u kojima je bio rat) i internim(Kosovo i K.Albanci) problemima druge prirode. I da, ja znam da su po misljenju svih ostalih ljudi konflikti koji su se desavali 90-tih pa nadalje bili iskljucivo zbog lose ekonomske situacije zamskirane etnickom netrpeljivoscu ali ja se ne bih bas potpuno slozio sa tom konstatacijom, ima tu i drugih faktora.
Kada bismo smo se svi usredsredili na usavrsavanje sebe i svojih vestina i gledali da imamo sta iza sebe da ostavimo sto bi pomoglo ili podstaklo drustveno uznapredovanje bilo to neko umetnicko delo, naucne otkrice, tamo neka hipoteza, filozofska/politicka misao ili neki materijalni objekat onda mozda i ne bi doslo ovolikih cestih konflikta na ovom podrucju. Jer stariji i iskusniji ljudi koji su zeljni novca i moci su sposobni da obmanjuju sire mase a pogotove one mlade pripadnike koji u ocajnoj situaciji zele da budu prihvaceni i da cine deo necega tj. da imaju znacaj iliti svrhu da cine losa dela, npr. da idu da ratuju za lazne ideale i tako to.
Moj komentar je trebalo da ima prizvuk toga da tadašnji rukovodioci Srbijom (koji su iznenađujuće slični današnjim), nisu imali nikakvu jasnu predstavu o tome kako da sačuvaju to Kosovo. Niti šta će im tačno. Ni ko treba da živi tamo, ni kako da živi. Kao što ni danas pojma ne bi imali šta da rade sa RS, RSK ili CG.
Da nastivim sa alternativnom istorijom, 2017. se snima Insider o tome kako se iznajmljuju mašine za Trepču po 30 sati dnevno…
Prva stvar: zaustaviti organizoanu, državnu pljačku države
Druga ne mora ni da se definiše, sama će doći na svoje.