Ово је држава у којој је све мање активних лекара са искуством и у којој студенти медицине упоредо са испитима из интерне медицине и хирургије полажу и за Б2 или Ц1 ниво знања немачког језика да би се одмах након стицања дипломе отиснули негде где ће наћи посао и бити вредновани. Они који су још увек овде живе и раде у условима недостатка кадрова, материјала, запуштених установа и под сталним притисцима захтева на послу који су све већи и притисцима јавности.
Јавно мњење је одавно усмерено на беле мантиле као згодну мету за каналисање општег незадовољства јер се ради о најосетљивијој области и где су грешке и пропусти најскупљи јер могу значити нечији живот. Здравствени радници деле судбину свих осталих грађана Србије.
У врху ове земље седе људи који су својим одлукама смањили у последњих пар година плате здравствених радника за до 18%! Сада је плата лекара специјалисте једнака плати шалтерског радника у ЕПС-у на пример а да ли је то допустиво? Да, сада ће се плате повећати за 5% али то је 5% на преосталих 80-85% почетне…математика је егзактна.
Када премијер у свом експозеу каже да се годишње из буџета здравства у непознато губи 1.000.000.000 (милијарду) евра и нико за то није одговоран тешко је узети за озбиљно пуко смењивање директора здравствених институција у унутрашњости (примећујем да нема примедби на београдско здравство и гиганте као што је КЦС).
Инвестиције у здравство на папиру нису мале али су у пракси слабо видљиве, ваљда зато што цури на све стране. Уштеде на платама јасно немају никакав економски значај већ су чиста демагогија као и неуставно смањење пензија.
Покренути штрајк Синдиката лекара и фармацеута, ако га буду активно подржали сви локални огранци у здравственим установама и ако буде успешно синхронизован може изазвати јак одазив здравствених радника јер се дешава у 5 до 12. Уколико се у здравственом систему Србије што пре не укине забрана запошљавања лекара и мед. техничара и не обезбеде дефицитарне специјализације (од дипломе лекара до самосталног хирурга треба преко 10 година нпр.), уколико се што пре не поправи статус лекара и испрате токови новца у здравству, врло брзо нећемо имати школоване и искусне људе у белим мантилима.
Све чешће ћемо читати потресне приче о евентуалним медицинским грешкама јер постоји логичан број пацијената које треба да прегледа дневно један лекар и преоптерећења неминовно воде у грешке које нико не жели. СЛФС је указао на пожар, министарство га полива кантицом а потребан је канадер. Грађани ће разумети корист од неопходних реформи у здравству и побољшања статуса лекара тек када лакше дођу до лекара јер је доступнији и када избегну гломазне листе чекања за процедуре у лечењу и када буду имали боље услове и исхрану у болницама.
Ако смо се као лекари обавезали Хипократовом заклетвом, ако смо изабрали хуману и изузетно одговорну професију и ако смо најниже вредновани у окружењу, због својих пацијената који заслужују посвећеног лекара, због своје деце која заслужују неразочараног родитеља, због своје земље из које многи не желимо да одемо, подржите овај протест као исказ крајњег патриотизма белих мантила у Србији!
Радмила Поповић
шефица одборничке групе “Доста је било” у Скупштини Града Ниша
Što se suštine tiče, zamerki nemam, ali dajte da neki lektor prođe i malo sredi tekstove pre objavljivanje. Konkretno mislim na spojeve između složenih rečenica.
“Sada je plata lekara specijaliste jednaka plati šalterskog radnika u EPS-u na primer a da li je to dopustivo?”
Goto vi su. Srpski šljam i polusvijet je projekat nadam se bivše Amerike. Zna to i Putin, kada je AV bio na ljekarskom u Rusiji, poslije izbora. Tramp je pobijedio, Vi – Pokret DJB je prepoznati projekat napaćenog srpskog naroda. Amerika neka se samo ne miješa i ovaj šljam će proći. Likovi poput: Martinovića, Rističevića, Đuka -moler, Palma, Dačić – vjerni Američki špijun sa Veljovićem bivšim dir.Policije, Zorana i Dinkić – Engleska marioneta i da ne nabrajam. Ovi će za vrlo kratko vrijeme postati endemska vrsta. Kao čovječija ribica, samo umjesto Postojnska jama, boravi će po zatvorima Mitrovice, Požege i Padinske Skele. Pozdrav i svako dobro želim, ne dajte se nikome, jer Srbija je BILA, JESTE i BIĆE…
@Gospodine Đorđe skim se Vi to svađate?Mora da je šljivovica gadna čim tako jako tresne u pamat.
Pa Đorđe zatvor u Požezi nikada nije postojao.Jeste postojala ludnica u Arilju ali zatvor u Požezi nije.
Promenite politički aperitiv 🙂
Ovaj protest,kao i svi prethodni nece promeniti apsolutno nista. Koga je briga u ovoj drzavi sto doktori nesto protestvuju u svoje slobodno vreme-apsolutno nikog,a po najmanje vlast. Drugo,doktori su toliko razjedinjeni tako da nikad nece da promene nista. Treba da se ugledamo na advokate i na njihovu komoru-kad je strajk onda niko ne sme da radi. Ako hocemo da nesto promenimo to je jedino moguce ako se primeni ceski protest-svi da damo otkaz u isto vreme i da ne dodjemo na posao. Tada ce i vlast i narod da shvati sta su doktori i da li su uopste potrebni. Sve ostalo je samo zamajavanje i borba za priviliegije koje nosi sindikat.
Svaka čast za komentar, potpuno se slažem.
Vidim da se mnogo sekirate za plate lekara, koje su drastično veće od plate prosvetnih radnika.
Ja sam profesor matematike u gimnaziji i imam platu 46000 dinara, sa 24 godine radnog staža.
Niko iz pokreta nije reagovao, ili nije obratio pažnju, na izjavu premijera Barona Minhauzena u udarnom terminu RTS-a , da je plata u prosveti 50000 dinara, i da će sa povećanjem od 6% biti oko 53000. Plata u prosveti je oko 42500 dinara i sa mizerijom od povećanja biće 45000. Moglo bi da prozborite koju reč o tome i na ovom sajtu, i u skupštini, i u medijima, ako doprete do njih.
Kad već spomenuste prosvetu Vladane budite iskreni do kraja prema svojim kolegama koji jesu malo plaćeni ali mnogi (uzdržaću se od reči većina) očajno i radi.
Perpetuum mobile jedne Beogradske Gimnazije (a i većine drugih škola u Srbiji)
Nauka kaže perpetuum mobile 1. vrste nije moguć! Ovaj zakon, poznatiji i kao zakon o održanju se smatra najfundamentalnijim zakonom u prirodi koji osporavaju samo ljudi sumnivih intelektualnih i moralnih kvaliteta. Ovaj zakon kaže da je energija, pa samim tim i rad neuništiva. Neki nastavnici jedne Beogradske Gimnazije (a i drugih škola) za koje je zajednički imenitelj da su locirani u Srbiji nastoje da pokažu da je perpetuum mobile moguć, i veoma čest. Jedna je stvar čudna – a to je da se ova pojava javlja samo u Srbiji što baca sumnju na „štimovanje“ rezultata. Naime samo je u Srbiji moguće uložiti energiju, učiti, tj obaviti rad a da rezultata toga rada nema. Matematički iskazano
dQ=dU + dW.
Naime naši gimnazijski nastavnici dokazuju da iako je dQ>0 je sasvim moguće da u Srbiji (i nigde više na svetu) dU + dW=0. Ova nelogičnost je očitovana u ogromnom radu đaka na savlađivanju gradiva (i logično utrošenoj energiji i vremenu – dQ>0) dok ocene pokazuju potpuni nerad. Logički problem se sastoji u pitanju kud nestade utrošena energija. Dakle energija je potrošena, rad izvršen a rezultati rada nedostaju. Nažalost ovakva situacija traje godinama i svako čije je dete prolazilo kroz Golgotu obrazovnog sistema u Srbiji imao je priliku da se uveri u to. Jako je zanimljiva činjenica da ovakav “obrnuti Perpetuum mobile“ se ne javlja nigde u svetu. Po čemu smo mi onda toliko posebni? Zašto naša deca kada odu van na doktorske studije (dakle promene sredinu) postižu tako dobre rezultate i Perpetuum više nije moguć? Odgovor naravno postoji. On leži u činjenici da na nastavničke smerove odlaze najnekvalitetniji studenti (oni koji ne uspeju na drugim smerovima), od tih najnesposobniji se zapošljavaju u prosveti jer su najniža primanja, a od tih u prosveti ostaju samo oni koji nikako ne mogu sebi naći drugi posao. Cenu plaćaju deca – stresovima i roditelji privatnim časovima. Rezultat vidimo, deca prolaze Golgotu i beže glavom bez obzira. Ima li kraja tome? Dete „peva“ istoriju 35 minuta, a onda se postavi pitanje koliko kružnih zgrada je iskopano u Gobekli Tepe i koliki im je prečnik. Za dubinu doduše nisu pitali. Na informatici se odgovara od abakusa do 5 generacije računara, od definicija (koje nastavnik ne zna) do veštačke inteligencije i završava pitanjem koliko je 2na 8. Ko ne zna odgovor napamet nego računa dobija 3. Gde je tom bubačenju i zavitlavanju dece i roditelja kraj? Na Megableji? Obrazovanje je ozbiljan posao i ne sme se prepustiti diletantima i bivšim lošim studentima jednako kao što se sud ne sme ostaviti u rukama onih sa prosečnom ocenom 6 i stažom studiranja 12 godina. Na kraju DA sekiramo se za plate i LEKARA i NASTAVNIKA i smatramo da su bezobrazno i bezobzirno male, te da su one (uz mnogo šta drugo) odgovorne za ovako katastrofalno stanje u ZDRAVSTVU, PROSVETI, NAUCI i drugde.
Pa to jeste perpetuum mobile, začaran krug bez kraja, loše plate, loš kadar, loši đaci, raspad društva, ne znam šta vam tu nije jasno, u tome i jeste poenta.
Kako komentarišete činjenicu, da su sudije u ovoj zemlji podignuti na nivo božanstva sa platama od 120000 dinara, a kadar u prosveti je mila majka za kadar u pravosuđu. Loše plate u ovoj zemlji garantuju loš kadar, ali dobre plate nikako ne garantuje dobar kadar. A jel možemo mi u prosveti da imamo dobre plate sa lošim kadrom umesto pravosuđa, pa čak i zdravstva koje ima solidne plata sa lošim kadrom, da se posle dvodecenijskog šikaniranja od strane svih mogućih vlada, malo zamenimo.
U jednom se ne slažemo. Deca ne mogu biti loša. Oni su onakvi kakvih ih mi matori napravimo. Kao materijal nisu ni bolji ni gori od druge dece. Naš proizvod nije dobar jer MI ne valjamo.
Upravo protiv tog začaranog kruga je i ustao DJB. Protiv partijske diktature, protiv partokratije, protiv socijalne nepravde, protiv apsurdne politike u svim oblastima pa i u zdravstvu i školstvu.
Dve se ribe na istoj vatri pekle pa jedna drugoj ne veruju. Tako je sa zdravstvom i školstvom – jednako poniženim i obesmišljenim profesijama. Te dve delatnosti “kompletni idioti” smatraju potrošnjom. Za njih je proizvodnja jedino štancovanje žica i krpica u pelenama. Kao kompletni ili inkompletni idioti oni ne mogu razumeti stvaranje pameti i tehnologija. Dakle bez uspeha DJB na demontaži kancera partokratije nema nikakve šanse za izlazak iz circulus vitiosus-a koji Balašević naziva malo drugačije u pesmi “Ja nisam Luzer”.
Mogao bih se složiti lako sa vama da je nezainteresovanost i neprofesionalno ponašanje i lekara i nastavnika posledica veoma loše politike države i režima. Posledice su pogubne po celo društvo. Zato onaj ko misli da ima zdrav porod (ili porod uopšte) mora da podrži DJB, dok DJB mora da razume da za maraton vremena nema te da im se nakon prolaska cilja maratona može dogoditi da zateknu prazne tribine.
Судећи по томе како Ви пишете, не водећи рачуна о правопису, а ни о граматици, заиста се морам сложити с Вама да је наставни кадар у овој земљи лош. Бар они с којима сте се Ви у току свог школовања сретали. Покрет ДЈБ досад сам доживљавала као уточиште од примитивне и необразоване реалности у којој сви ми живимо. Сад, читајући ову сулуду расправу између Лекара и Професора – поражена сам! Никад ми не би напамет пало да окривим педијатра што дијагноза мононуклеозе у Србији за двоје малолетне деце кошта 100 евра јер сам, да бих одрадила све потребне анализе, била изгубљена између педијатра који не зна где да ме упути на ултразвучни преглед, специјалисте који ме у лету напада што немам трансаминазе ( ваљда се тако каже, нисам лекар) па до једне дечје клинике која неће да уради контролни ултразвучни преглед јер преглед инфектолога из друге ( такође државне) клинике не вреди већ ултразвук треба да предложи њихов специјалиста, хематолог! Све до овог тренутка мислила сам да је крив систем. Сад озбиљно сумњам у интелигенцију нашег здравственог кадра који није у стању да ме на најбезболнији и најјефтинији начин доведе до дијагнозе и лека. А можда је лакше зарадити плату чекајући да пацијент оде код приватника! Мада, читава ова преписка најбоље говори о нама интелектуалцима!
plata lekara je 55000. Kako ti je to drasticno vece
Neće biti. A dežurstva, prekovremeni rad, noćni rad, plate specijaliata, hirurga, itd……toga u prosveti nema. KOLIKA JE PROSEČNA PLATA VISOKOOBRAZOVANOH KADROVA U ZDRAVSTVU. Mnogo veća od 55000. U prosveti, prosek viasokoobrazovanih kadrova je 42500.
Moram da prokomentarišem Vladanov tekst o platama u prosveti i u zdravstvu. Ne može se porediti Vladane, težina i dužina fakulteta jednog profesora u srednjoj školi i medicinskog fakulteta sa specijalizacijom! Budimo iskreni i realni koliko mora jedan pravi lekar da uloži u sebe od studija do penzije i da uči stalno! Takođe je ogromna odgovornost lekara za svakog pacijenta i praktično se bori za život svog pacijenta.Jesu niske plate u prosveti, ali je mnogo teži i odgovorniji posao lekara nego profesora u prosveti.
Čekajte Duco, a što to ne kažete za sudije koji su završili bezvredan pravni fakultet za četiri godine, a imaju duplo veće plate od lekara.
Poštovani Vladane perpetuum mobile nije ono što Vi mislite. To nije začarani krug. Začarani krug je Circulus vitiosus i taj pojam predstavlja nešto sasvim drugo. Pretpostavljam da Vi matematičari učite i malo, bar malo fizike (pa valjda malo više no mi lekari) te bi ste morali imati saznanje o pojmu perpetuum mobile. Perpetuum mobile je mašina koja radi ne trošeći nikakvu energiju. Obrnuti perpetuum mobile znači da je energija potrošena, rad izvršen a rezultata nema. Mnoge Vaše kolege uporno dokazuju da su deca loša i da ništa ne znaju što je nemoguće jer kad ista ta deca odu iz nastavničkih “zlatnih ruku” oni procvetaju tamo negde van ovih prostora. Za jednog matematičara začuđujuće malo poznajete fiziku. Ne daj bože da lekari tako leče kao što nastavnici uče. NE BI NAS BILO UOPŠTE.
Dakle sa prosvetom postoje dva problema koja su dijalektički povezana. Veoma male plate (nedostojno i bezobrazno i bezobzirno) a drugi problem je očajan kvalitet nastavnika. Dok god politika države bude da plati nastavnika što manje to će se više nesposobnih nastavnika množiti u školskom sistemu. To sa druge strane stvara nezadovoljstvo kod dece. ONA ODLAZE! Deo tog gorkog kolača predstavlja i prosveta. Ponavljam JEDINI NAČIN DA SE OVAJ ZAČARANI ali i izvitopereni, uvrnuti, bolesni, destruktivni krug zatvori je DA DJB ALARMIRA JAVOST I UMNOGOSTRUČI NAPORE NA SVAKOM MESTU NE BI LI DOVEO DO UKLANJANJA OVOG BOLESNOG REŽIMA.
Vi ste u Immobile u zdravstvenoj branši, i branite svoju profesiju, što mogu da razumem.
Ja za vašu branšu imam veoma nisko mišljenje, niže nego što vi imate o mojoj, ali je činjenica, da vi imate sasvim solidne plate u odnosu na NAS, a o pravosuđu i visokoobrazovanim kadrovima u vojsci i policiji i da ne govorim. Mene boli ta nepravda, a ostavite vi, ko radi dobro, a ko loše.
100 000 ljudi zatraži dnevno medicinsku pomoć, noću i danju. Tu ima svačega od upucavanja do zauški. Od infarkta do akni. Nekima i glava visi o koncu. Ako mislite da lekari rade samo zbog plate – onda se grdno varate. Nisam noj i svestan sam brljotina koje tek ponekad dospeju do očiju javnosti ali sam isto tako svestan da preko 90% ljudi dobije pomoć na adekvatan način. Svakoga dana gomila dekompenzovanih se kompenzuje, goila srčanih i moždanih udara, preloma, rana, pneumonija se reši. Ponekad ima i kikseva.
Sa druge strane moja iskustva su sa prosvetom toliko loša, toliko ima neznanja, nezainteresovanosti… da procenjujem da je stanje upravo suprotno no u zdravstvu. Ne daj bože da su uloge zamenjene te da je efikasnost zdravstva jednaka neefikasnosti prosvete. Ovo bi bila pusta zemlja.
Ajd malo matematike:
koeficijent korisnog dejstva za prosvetu je
n= Broj naučenih (al stvarno naučenih da razumeju) / ukupan broj = 0,00000005
koeficijent korisnog dejstva u zdravstvu
n= broj izlečenih (zalečenih…) / ukupan broj = 0,5 minimum.
Ima razlike. Kad sledeći put budete potražili pomoć lekara setite se molim vas koliko loše mišljenje imate o nama.
Na kraju vidite DJB nastoji da uvođenjem MORALA, REDA i ZAKONITOSTI u radu OBE PROFESIJE podigne stepen korisnog dejstva na onaj kakav je u DANSKOJ ili KANADI dakle 0,(99).
Prvo da se razumemo, ja od DJB i očekujem da nešto uradi, i da se već jednom uvede sistem vrednosti u ovoj zemlji, inače, ne bih ni pisao na ovom sajtu.
Sad malo ja matematike. Kolika je verovatnoća da dete koje je zadobilo otvoreni prelom ruke, i odmah otišlo kod lekara dobije sepsu. Nek bude 0,1%, ili za laike jedan u hiljadu. Kolika je verovatnoća da kad je već dobilo sepsu od iste i umre, iako je svo vreme bilo pod nadzorom lekara. Nek bude, takođe 0,1% ili jedan u hiljadu. Zaključak, kolika je verovatnoća da dete umre od preloma ruke, JEDAN U MILION, a upravo se to vama, ne lično, desilo, zbog bahatosti, nebrige, neprofesionalizma, osionosti..itd.
Nadam se iz puno razloga da mi vaše usluge neće trebati, a kada vi pošaljete dete u školu, nadam se da ih imate, setite se koliko loše mišljenje imate o nama.
Poštovani Vladane, da imam dvoje dece. Jedan je na PhD u SAD a mala je u jednoj od gimnazija. I sam sam pozavršavao neke škole. Imam dakle debelo iskustvo. Nažalost prinuđen sam da pošaljem dete u školu ovakvu kakva jeste. Moje kritike su i usmerene na to da škola postane ono što je nekad bila ili bolja. Zato se i zalažem da POSAO UČITELJA, NASTAVNIKA I PROFESORA treba ne samo da bude plaćen već i uvažen jednako koliko i posao lekara jer moj posao je NAJVAŽNIJI ZA POJEDINCA, bolesnog čoveka a Vaš NAJVAŽNIJI ZA DRUŠTVO.
Što se tiče matematike uz dužno poštovanje ona baš nije korektno izvedena. Isuviše malo poznajete medicinu te su Vam postavke loše. Ocenjeno manirom vaših kolega – 0. Ja malko drugačije merim imajući u vidu da jeste grešili u računu i činjenicama ali strateški pravac je ispravan – zato 3+ sa orabrujućom napomenom da jeste talentovani i da lako možete popraviti na 4 i 5.
Uopšte ne opravdavam kolegu niti umanjujem tragediju. To jeste tragedija, i to velika, nešto što se nije smelo dogoditi. Opravdanje ne postoji. Smatram i da je reakcija Ministarstva, komore i same bolnice veoma neprimerena. Verovatnoća da dete sa otvorenim prelomom dobije sepsu nije baš velika ako se pravovremeno obratilo za pomoć i tretirano je lege artis. Nije nemoguće ali verovatnoća nije baš velika. Dete nažalost NIJE SVE VREME BILO POD NADZOROM LEKARA i to je osnovna greška. Neću da se upuštam u analizu jer će onda isplivati prljavština ali reći ću ovo: OD POČETKA PA DO ŽALOSNOG KRAJA SVE JE IŠLO VEOMA, VEOMA LOŠE. Nažalost ovaj primer je jedan od…nije jedini i nije usamljen. Rekao sam da nisam noj. Mnogo koji ulkus se pokazao dijafragmalnim infarktom, mnogo koja kolika se pokazala akutnim pankreatitom, da ne nabrajam… Ipak to je srazmerno retko u odnosu na javašluk po školama. Ne kažem da učitelje treba streljati (nisam Mao ce dung) i ne treba nam kulturna revolucija VEĆ PROMENA POLITIKE U OBRAZOVANJU. Nastavnici treba da budu plaćeni i cenjeni i ZATO REDOVI NASTAVNIKA TREBA DA BUDU PROČIŠĆENI od onih koji nezainteresovano rade taj JEDNU OD NAJVAŽNIJIH I NAJSTARIJIH profesija.
Uslov da bi se zaveo red i sve postavilo na svoje mesto je da NORMALNI LJUDI iz DJB ili van DJB sklone uzrok koji generiše ovakav haos.
Ja imam troje dece, jedno o dvadeset godina, jedno od dvanaest, a jedno od jedanaest. Nažalost prinuđen sam da ih pošaljem u zdravstvene ustanove, ovakve kakve jesu. I moja kritika je da zdravstvo postane bolje, a da se prosveta bar malo približi vašim primanjima, iako i ona nisu velika, da se razumemo, i naravno, de se onakvi slučajevi više ne dešavaju. Ako ovako nastavite, možete slobodno da ukinete Hipokratovu zakletvu.
Ne gurajte nos u nauku koju ne razumete, ili još gore polu-razumete, nego gledajte da vašu nauku što bolje usavršite, i spoznate, što naravno važi i za nas. Znate zašto je Amerika uspešna zemlja. Zato što se niko, nikom ne meša u profesiju koja nije njegova, a sa druge strane do savršenstva dovode svoju.
Natavniče, Vaš ton potvrđuje moje reči. Stoga Vas moram poučiti: “Quod licet Iovi non licet bovi”. Kad Vi budete iz svojih ekspertskih nastavničkih ruku izbacili višekratnog prvaka države, pobednika na međunarodnoj naučnoj olimpijadi, kada vaš đak objavi članak u međunarodnom naučnom časopisu sa IF sa afilijacijom gimnazije (šanse za ovo su 0 jer se to dogodilo Šredigeru pre 100 godina i mom đaku. Sudeći po kvalitetu nastavnika ovde neće skoro se dogoditi- zapravo to ni Bog neće dočekaati), kad vaš đak u 20 godina dobije nagradu za doprinos nauci kojom se bavi, kad taj đak postane br 1-5 teoretičar na svetu sa 20+ godina, onda ćete postati Iovis. U međuvremenu čitajte, usavršavajte se zarad vaših đaka. Nismo ravni u Vašem poslu. U mom poslu se ne možemo porediti. Ako sam za ovih 30 godina pomogao bar jednom – onda nismo ravni ni ovde. Dakle dok ne postanemo ravni – “Quod licet Iovi non licet bovi”.
Može biti da ste se susretali sa javašlukom u zdravstvu. Ipak to nije pravilo – već izuzetak. Svakoga dana armija zdravstvenih radnika časno radi svoj posao jednako malo plaćeni kao i prosveta. Zbog Ilije i svetog Iliju optuživati nije logično. Stoga razmislite malo o nelogičnostima u izvođenju zaključaka. Imajte u vidu:”Errare humanum est perseverare diabolicum”!
1. Plate lekara i treba da budu vece od prosvetara, makar zbog malo vece odgovornosti, tj. zivota pacijenata
2. Moja plata kao lekara je 51.000 dinara, znaci stvarno drasticno veca
Pozdrav
Dobro, pošto vidim da se celo društvo slaže sa vama, da vi treba da imate malo veće plate, neka vam bude, ali pod uslovom da vi imate 90000 , a mi 80000. Da je tako ne bih se, možda ni bunio.
Sistem se uređuje tako da se što više zakine pacijentu a da pacijent mrzi zdravstvene radnike. Manjak osoblja, nedostatak opreme i vrlo obimna administracija jesu razlog za čekanje i zakazivanje ali prosečnog pacijenta za to nije briga. On je plaćao doprinose i zdravstveno osiguranje i želi da ima dobro lečenje. Naravno, nadaleko su čuvene su priče o uzimanju mita, obično u medijima osvane priča o 300 evra, pa o plaćanju porođaja i slično. A tek kad neko umre udara se na sva zvona, u tome prednjače crna hronika Blica i naravno, Kurir.
O tome da se ne plaća prekovremeni rad već se daju slobodni dani koji ne mogu nikad da se iskoriste niko ne piše. Ne piše ni o tome kako se oseća lekar kome je umro pacijent. Nikada još nije objavljen tekst o kvalitetu medicinskih sredstava i materijala koji se dobija tokom javnih nabavki.
Zdravstvo je u katastrofalnom stanju. Po meni jedini je izlaz ako se izjednači privatni sektor sa državnim u smislu naplaćivanja svojih usluga. Tada bi građani imali izbor (imali bi besplatno lečenje u oba sektora). Naravno naplatu svojih usluga i uopšte taj ozbiljni problem mora rešiti sposoban ministar finansija, koji ne misli samo da “odere” građane i firme sa akcizama, smanji plate i penzije i slično. U tom slučaju privatne ordinacije bi se razvijale (usluge bi pojevtinili ali povećali promet) dok bi državne ustanove morale da ih prate, u suprotnom propadaju.
U ovoj zemlji će ostati mamini i tatini sinovi i mamine i tatine ćerkice koje su ispite položile preko veza, a mi koji znamo više ćemo otići u Nemačku.
Tako je.
Srbijom vladaju krajnji hohstapleri.
Građanima Srbije su se zgadili i državno obrazovanje i državna medicina i državne penzije. Nema načina da se ovi sistemi poprave i da građani budu njima opet zadovoljni. Naprosto nema, jer mi smo ljudi – svesni i razumni, mi pamtimo nepravdu. Da bi građani bili zadovoljni potrebno je da se ukine njihova obaveza da finansiraju ove korumpirane sisteme koji im se gade. Kao kad si sa nekim ortak, a on te prevari, opljačka i ponizi. Nema načina da se prijateljstvo obnovi – samo potpuni rastanak ima smisla. Ljudi nisu budale, mada možda tako političarima izgledaju. Ljudi su napaćeni, opljačkani, sluđeni i razočarani. Ali principijelni pokreti bi trebalo da razumeju šta se dešava i da nepravdu zaista ispravljaju, a ne da kritikuju vlast i da obećavaju da će raditi isto (na silu), samo bolje.
Andrej, ti isti gradjani I dalje treba I moraju da se lece. Ulaganje u zdravstveni sistem je I dalje neminovno I to nije sporno. Ono sto ne valja je neracionalno I nenamensko koriscenje tih sredstava a ja mislim da se mora mnogo bolje I svrsishidnije isplanirati namena tih para. Osnovni zagarantovani paket zdr. usluga I izjednacavanje drzavne I privatne prakse je prvo sto mi je na pameti. Ozbiljne su ustede na kvalifikovanju recepta kao hronicna terapija I direktnom podizanju u apotekama bez propisivanja kod lekara . Sa druge strane, ne ulaze se u preventivne programe koji su dugorocno gledano najjeftiniji I najsvrsishodniji. Jacanje kontrole tokova novca na svim nivoima je preduslov svega a takodje I mnogo bolji plan usluga osiguraniku.
Radmila, ista stara, bajata i prazna priča: aktuelna vlast je korumpirana i kriminalizovana, mi smo novi, časni i pošteni. Znači: sistem ne treba menjati, sistem je dobar i neminovan, ali se neracionalno i nenamenski troše naše pare, mi ćemo to bolje i svrsishodnije planirati. Nota bene: planirati! Jel’ čita bre ovo neko pre objavljivanja!? To isto je DOS pričao o socijalistima, pa je to DSS pričao o DSu, pa onda DS o DSSu i na kraju su to isto naprednjaci pričali o žutima! I sad DJB hoće da poverujemo istim praznim obećanjima? Jel’ ima tu neko sa nekom novom idejom? Sa nečim što nije centralno planirano i silom nametnuto?
Klasično: doktorka piše kako bi trebalo reformisati državnu medicinu. Isto kao i u svim ostalim strankama: u resornim odborima – “struka”. Najbolji način da se razmišlja “in the box” i da se mrtav sistem održava u kliničkoj smrti! Kako razmišlja onaj ko je “u sistemu”? Ako se svojski ne potrudi, on(a) nesvesno zagovara održavanje lošeg sistema. I šta nam se predlaže: uvlačenje tek iznikle, dinamične slobodno-tržišne medicine u smrdljivu baruštinu državnog, nasilno kolektivizovanog, iz socijalizma nasleđenog zdravstva. I još “osnovni zagarantovani paket zdravstvenih usluga” – kao da je to nešto novo, kao da nam svi do sada nisu “garantovali”. To ne može tako, to ne radi tako ni u Nemačkoj, ni u Americi, pa ni u Kanadi. Ako političari pritegnu – udave lekare papirologijom. Ako popuste – opšta korupcija caruje. Od političke kontrole medicine nema sreće za pacijenta. Kontrola mora da bude kod njega, u njegovom novčaniku. Ali onda ne može populistički, demagoški “besplatno zdravstvo za sve”. Potrudite se malo, mnogo ste isti.
Dopusticete, gledano iznutra , iako to Vama zvuci bajato, mnoge pojave i problemi u zdravstvu se mogu resiti boljim kadriranjem. Promena sistema DA kao I raspolaganje novcem od osiguranja od strane pacijenata ali prvo treba videti gde nestaje novac u postojecem.Kako to da je rep.fond za zdravstvo drzava u drzavi?Okosnica zdr.reforme treba da bude u primarnom zdravstvu. Uvodjenje instituta porodicnog lekara koji ima jaku podrsku fonda za preventivne programe I aktivnosti. Ne treba gasiti domove zdravlja kao sto ima najava vec izjednaciti drzavno I privatno zdravstvo, ukinuti dopunski rad u privatnoj lekarima iz drzavne prakse, uraditi sistematizaciju mesta u drzavnoj praksi(dokazati manjak zdravstvenog a visak admin.osoblja), obezbediti postovanje zakona koji vec sada mnogo toga regulisu…Korupcija se u svakoj oblasti generise politizacijom struke a tu se I abolira. Mnoge mere, vidite, jesu kadrovske I naravno sistemska resavanja a skepticizam u ostvarivanje recenog je ocekivano stecen u prethodnom periodu.
Kadriranje je večita zanimacija politikanata. Večita potraga za “ljudima posebnog kova” koji će učiniti da sistem zasnovan na prisilnoj kolektivizaciji funkcioniše i inovira efikasno kao sistem zasnovan na dobrovoljnoj saradnji. Avaj, to ne biva. Nema ni lekara ni pacijenata posebnog kova, ljudska je priroda ista i kad su na vlasti bili žuti, i kad su naprednjaci, i kad bude DJB. DJB može da se igra reforme koliko god hoćete, da pokušava u mrtav sistem da udahne život. Crvena linija koja odvaja hulje (prevarante i lopove) i dobronamerne ljude: dopustite onima koji su zgađeni državnim zdravstvom i ne žele ništa da imaju s tim – da ga praktično ne plaćaju, kad ga već ne koriste. Možda da za sve građane bude obavezan doprinos samo za hitnu pomoć, trudnice i bebe, vakcinisanje i zbrinjavanje samrtnika – praktično vrlo mali novčani iznos. A svoje reformske ambicije finansirajte novcima građana koji zaista veruju da će nešto dobro nastati od ovoga i dobrovoljno će u punom iznosu da plaćaju doprinos za državno zdravstveno osiguranje. Izjednačite državno i privatno zdravstvo u tome da i korišćenje (i ne-korišćenje) državnog bude slobodno i dobrovoljno, kao i u privatnom sektoru. Pa ako uspete, broj korisnika će rasti, a ja ću da pojedem svoje gaće. Ako ne uspete – nema prikrivanja poraza prisilnim finansiranjem zdravstva iz budžeta, kao što je slučaj sada, jer vi niste hulje. Tražite gde nestaje novac (ja ću odmah da Vam kažem: u svakom sistemu koji prvo prisilno naplati pa tek onda daje usluge kvalitet stalno pada, a troškovi stalno rastu, nezavisno od toga ko tim sistemom upravlja), zabranjujte dopunski rad lekarima u privatnim klinikama (svi koji nešto valjaju će da Vam odu), uvodite preventivne programe i aktivnosti (lečenje bolesti i održavanje zdravlja su dve različite usluge, ne može jedna organizacija da ima dve fundamentalno različite misije), depolitizujte (ono što se depolitizovati ne može, sve državno je inherentno i neizbežno – politično). Kao što lepo primećujete u slučaju Trepča – privatna svojina je ljudsko pravo. Skeptični građani imaju pravo da Vam ne veruju i da ne žele da traće svoj novac na Vaše (iz njihove vizure: promašene) reformske ambicije. Ako to ne vidite i ne poštujete – hm, da se ne ponavljam.
Nedopustivo je:
1. Da lekar nema mogućnost da postupa lege artis.
2. Da ogroman broj mladih lekara čuči na birou ili volontira
3. Da lekar nema rešena SVA materijalna pitanja. Životi su u rukama lekara.
4. Da status lekara bude sveden na status ispod dostojanstva profesije
5. Da LK organizuje država. Komora treba da bude organ lekara a ne države kao danas. Država zloupotrebljava komoru radi kontrole lekara.
6. Da SLD izgubi svaki značaj
7. Da ministarstvo vode ljudi poput Lončara
8. Da političke partije upravljaju fondom a time i novcem
9. Da Fond upravlja novcem od koga ustanove vide jako malo
10. Da čovek plaća zdravstveno osiguranje a da uslugu ne dobije. Ovo je takođe obrnuti perpetuum mobile. Novac namenjen zdravstvu nestaje u budžacima partija.
…
Mnogo je toga nedopustivog i žalosnog. Biti lekar u Srbiji danas je hrabrost koja se graniči sa ludošću.