Зашто је Закон о становању и одржавању зграда изазвао тако велику буру у јавности? Зато што на погрешан начин покушава да реши главни проблем стамбеног фонда – запуштеност зграда и њихово одржавање. Ново законско решење је обавезан управник и принудно одржавање, које зградама може да наметне држава (општина). По мом схватању, боље решење је уређеније тржиште услуга за одржавање зграда.
По новом закону свака зграда ће морати да има управника (волонтера или професионалаца). Ако станари не могу сами да се договоре око његовог избора, општина ће им наметнути професионалца по свом избору. То није све: општина може наметнути начине одржавања зграда (чл. 61), што може да створи велике нежељене трошкове зградама, одн. станарима.
Ту је основна грешка закона. Предлагач мисли да ће чињеница да ће свака зграда имати управника довести до савеснијег одржавања зграда. То је погрешно. Професионални управник није пресудан. Пресудно је како се понашају предузећа које скупштине станара ангажују да им одржавају зграде.
Одржавања зграда – хитне интервенције, текуће одржавање, инвестиционо одржавање –није новост. Оно је било обавезно и раније. У сваком већем граду и данас постоји једно јавно комунално предузеће које пружа услуге одржавањем зграда (“Градско стамбено” у Београду, “Ниш-стан” у Нишу, “ЈКП стан” у Новом Стану итд). Станари су деценијама овим предузећима плаћали месечну надоканду за хитне интервенције и редовно одржавање лифтова, ел. инсталација, канализација, вентила, стакла, громобрана, па и кровова. Зашто су онда зграде у тако лошем стању? Те фрме су се временом претвориле у сигурне куће за партијске кадрове и извлачење пара за буразерске и кумовске фирме. Администрација им је била све већа, а број теренаца све мањи. Предузећа су ангажовала приватне фирме које су за обавјени посао надувале фактуре преко тржишне вредности посла. Пошто су предузећа пословала нетранспарентно, грађани нису имали појма да новац заправо бацају у бунар без дна.
Са општим распадом система током деведесетих, ова предузећа су временом почела да смањују своје обавезе. Најпре је укинуто инвестиционо одржавање, а потом редовно. Остале су углавном хитне интервенције. Накнаде се, међутим, нису смањивале. Ова предузеће су наставила да узимају новац од грађана (“Градско стамбено” наплаћује 6 динара по м2.) Станари су стрпљиво чекали да прођу ратови за српство, па да се спроведу реформе, па да се похватају криминалци и реши корупција,… а за то време зграде су се полако “распадале.” (Разуме се, мало виспреније скупштине станара су се на време снашле, отказале овим јавним предузећима и склопиле уговоре са приватним предузећима.)
Немар јавних предузећа за одржавање утицао је и на саме органе зграда. Станари су временом престали да се састају као скупштина станара, јер самостално нису могли да реше проблеме који су се гомилали. Нико није хтео да из свог џепа плати замену сијалице у лифту, поправи браву на улазним вратима или окречи улаз, а јавна предузећа су такве ствари једноставно престала да раде или су захтевала да им станари додатно плате за такву услугу! Суочени са оваквом ситуацијом, станари су одустали од одржавања зграда – више нису имале ни кућни савет, па ни председника (барем не у суштинском смислу).
Тако је већина зграда дошла у лоше стање. Шта је решење за овај проблем: одсуство управника зграде или немар јавних предузећа? Предлагач закона мисли да је ово прво; ја мислим да је ово друго. И запуштеност зграда и одсуство управе зграда је последица исте ствари: чињенице да су јавна предузећа престала да раде свој посао, да их нико није контролисао, а да су станари 2,5 деценије, уместо одржавања сопствених зграда, буквално финансирали партијску машинерију, која се у међувремену уселила у јавна предузећа за одржавање зграда.
Станари желе ред и желе да им зграде буду чисте, уредне и лепе. Спремни су да одвајају месечну надокнаду да би им неко обезбедио ову услугу. Решење отуда није у професионалним или принудним управницима, већ у реформисању јавних предузећа која пружају услуге одржавања зграда и отварању тржишта. Тржиште таквих предузећа већ је почело да функционише. Треба га само уредити тако да сви субјекти на тржишту пружања услуга за одржавање зграда почну да се понашају одговорно, почевши од јавних предузећа која се баве тим послом.
Душан Павловић
народни посланик Доста је било
Извор: Данас
Evo,Vucic se pita:,,Zar je moguce da tuzilastvo nema dokaza protiv Dinkica i Karica”.Dinkic mu predsednik komiteta za saradnju sa UAE,a Karic mu je na predizbornoj listi vec 10 godina,a isto toliko dugo finansira njegovu stranku.Klasicno vredjanje inteligencije ovog plitkoumnog i senilnog naroda.Ako posle ove izjave u ,,Blicu,,ponovo dobije skoro 50% glasova na izborima,onda ovaj narod kolektivno treba da nestane sa lica zemlje.
Braboooo!!!
Ne, treba da nestanu samo oni koji ga podržavaju.
Problem jer je javna preduzeca ne rade svoj posao. Ne zna se tacno ni sta je cija nadleznost. Zato je posao upravnika zgrade jako, tezak, mukotrpan i zamoran. I zato ga se vecina ljudi kloni i Novac iz javnih preduzeca ide na plate, upravne odbore, sponzorstva, deo sigurno i politickim parijama. Takodje ta preduzeca vode nestrucni, bez integriteta i partijski kadrovi. Jedino resenje je departizacija a ne nametanje novih uslova zgradama. Profesionalno upravljanje i jasno utvrdjivanje nadleznosti javnih preduzeca!
Ko ne placa racune nece biti ni tuzen za dodatno odrzavanje – na rate, jer je takva odluka ustavnog suda iz 2002 godine pitanje je kakvi se krediti uzimaju po kakvim uslovima i ko sme da “orocava” novce gradjana, pogledajte hodisnje cifre nabavki cirka 1.2 milijarde ugradjuju se bar 50% muljanja sa nabavkama nepotrebne opreme namestaja informacionih sistema i prodaje magle sa pojedincima koji ih dobijaju uzastopno 10 godina sa kojima se usemili, sve po sistemu “dobar dan razgovor je zavrsen” magazin-tabloid.
Jova… Čika Jova je oniži, ali jak dekica od svojih 83 god… Nema dece, a žena mu je preminula pre više godina. Samac je. Medjutim, izuzetno vredan i neobično pokretan i jak za svoje godine, toliko da svima nama zimi pomaže oko čišćenja okućnica, razbijanje leda, odnošenja kabastih i odbačenih stvari… Sitne nadnice koje dobija samo su sporedan motiv njegovog angažovanja. Pre nekoliko dana sretnem ga kako sam sedi u jednom tržnom centru i posmatra ljude. Pozovem ga na pivo. Rado je prihvatio. Raspričao se o proteklom životu, gde je sve bio, šta je radio… Proputovao je svet kao gradjevinski radnik naših nekada velikih i u svetskim razmerama uspešnih gradjevinskih kompanija. Pitam ga, čikao Jovo, a kako je danas? Ma, dobro je, nije loše. Kolika ti je penzija? 30 iljadarki. A jel ti smanjiše ovi, jel bila veća? Jesu, 5 iljada. Ih, pa kako ih nije sramota, rekoh… Na to će čika Jova: “pa, šta će, mora se , država nema para… A i svima su smanjili, ne samo meni, neka, dovoljno je, važno je da stiže”… Ovo je autentičan razgovor. Za one kojima je voda ušla u uši i već vide oborenog Vučića, ovaj beogradski razgovor može delovati kao otrežnjujuć. Njemu treba pridodati još milion i po takvih istih razmišljanja i zaključaka. Uključujući – i ovo sa nastojnicima. Pavlović ispravno detektuje uzrok problema – ali, previdja činjenicu da se ogromna većina raznih “čika Jova”, zapravo, oduševiti tom idejom da se primetnom javašluku po zgradama – stane na put. O momentu doživljavanja svega kao otvaranje čitavog niza “novih radnih mesta”, da i ne govorim.
Ja govorim a ljudi me gledaju belo. Ljudska priroda je takva da funkcije mozga propadaju a stari postaju kao deca. Laki za manipulisanje,uplaseni i odvojeni od tokova, desavanja i realnosti. Najcesce su i nepismeni (u modernom smislu tj nemogu sami da dodju do informacija vec apsorbuju ono sto im se servira). U kuci imam jednog 70 godina sada starog inzenjera iz centra Beograda. Dzaba i skola, i struka i zivotna iskustva kada je on savresno plodno tlo za manipulaciju. A od njega ima gorih mnogo,zapravo je vecina takva. Ista je logika kao sto ste naveli u vasem komentaru. Ponasa se pod pretnjom i zivi u strahu. (da nece dobiti ni to penzije sto su mu vec osakatili bas kako im onaj manipulator Krkobabic otvoren i porucuje,a sve u ime svog premijera dok on skuplja nekretnitne ). Ja bih ovaj problem resio kulturno i civilizovano,a to je ukidanje prava glasa stanovnicima koji predju odredjenu starosnu granicu (osim ako nisu akademski gradjani ili dokazani intelektualci a to je zanemarljiv procenat). Zauzvrat im garantovati visinu penzija i uskladjivati je sa realnom potrosackom korpom ( a ne ovom laznom). Mislim da je to fer i mnogo optimizivanije i veca korist za sve. Oni bi bili sigurni,ne bi gusili ostatak drustva. Neka mi neko objasni kako covek od 75 ili 80 godina pred kojim nema nikakve buducnosti moze da donosi odluke kao npr ja koji radim sa amerikancima,nemcima,englezima, uvozim pare u zemlju i znam koliko je sistem nenormalan, naopak,pljackaski i korumpiran. Znam koliko opterecuju firme i kolko ih s eugasilo ili pobeglo iz zemlje iskljucivo zato sto parazitski sistem dobija podrsku uplasenih penzionere, i za to nemaju nikakvu odgovornost.
To je posledica jednog opakog virusa koji na ovom prostoru hara već 70 i kusur godina, neguje se od strane obaveštajnih službi i većine političkih garnitura a periodično se obnavlja tako da se njegove varijante na prvi pogled, malo razlikuju. Prvo je bio Titoizam, pa Slobizam, a sad imamo Vučićizam.
Lek koji bi (nakon smene režima i kažnjavanja odgovornih) bio vrlo efikasan protiv ovog virusa je sledeći:
U toku više meseci svakodnevno emitovanje na državnoj televiziji kratkih sekvenci iz Skupštine na kojima se vidi kako poslanici PUPS-a podžavaju predlog zakona o smanjenju penzija (kao i druge štetne zakone).
Ne bi bilo loše ni da se prikaže jedan dijalog koji je vođen malo pre prethodnih izbora. U tom periodu su predstavnici DJB mnogo govorili o neophodnosti “departizacije” – o prestanku prakse da se na mesta u državnoj upravi i javnim preduzećima dovode isključivo partijski kadrovi, bez ikakvih drugih kriterijuma. Pošto se o tome dosta govorilo i u medijima, više niko ovo nije mogao da ignoriše pa su čak i ministri, uključujući i premijera na rečima prihvatili to pravilo. Međutim, na jednoj sednici skupštine došlo je do obrta. Mlađan Dinkić je predložio da sve stranke potpišu dokument kojim se obavezuju da će sprovesti departizaciju i da neće gurati svoje partijske kadrove na mesta gde se zahteva stručnost i kompetentnost. Među poslanicima SNS-a, SPS-a i ostalih vladajućih partija je zavladao muk. Ali, iz neprilike ih je izvukao Stariji Krkobabić koji je doslovce rekao: “NE, MI SE S TIM NE SLAŽEMO. NAŠA POSLANIČKA GRUPA JE PROTIV TOGA!!!!” Bez ikakvog obrazloženja.
E, tako bi se većina ljudi, brzo izlečila od pomenutog virusa. A za one neizlečive poput “Čika Jove” tu je još jedan lek koji će ih sprečiti da ponovo pogreše. Lustracija, krivično gonjenje, pravosnažna osuda, konfiskacija imovine za lopove i mafijaše, uključujući i zabranu delovanja pojedinih stranaka ogrezlih u kriminalu i korupciji. Sve drugo je samozavaravanje.
Пет динара месечно по метру квадратном је за стан од 50 м2 =300 динара. Годишње 3.600,оо динара? И за те паре хоћете да Вам неко одржава лифт, чисти улаз и ходник, мења сијалице, полива цвеће испред зграде, одржава травњак, поправља клупе, кречи ходнике, бетонира стазе? Поправи кров? Јавно предузеће ће се обогатити на рачун власника станова који вреде 50 до 150 000 еура. Имате ли неку бољу критику?
Gde je pdv, dalje odnosenje smeca itd, nisi nesto dobro sabrao, pokusaj jos jednom ali kreni od objavljenih nabavki -inverznom metodom -pravo u sustinu, dobijes godisnje 1, 3 milijarde dinara, saberes 2015, 2016 uzmes srednju vrednost, itd a ugradnju od 50% metodom ankete dobijes poredjenjem konkurentne trzisne cene za radove redovno tekuce invsticiono, nema lazi -cista prevara, mojim komsijama nude radove na krovu za 6000 evra prikazuju u dinarima i na rate pa drugacije izgleda, privatnik za isti posao nudi 2500 evra ali odmah na ruke, pa uzmes kredit, iporedis i vidis da te prave budalom.
Procesljajte i cistocu, Aca je u Americi -dok je on bio shef sve je radilo kako treba, krecu strajkovi jer partokratija i lencuge sa privatnih fakulteta potpuno urusavaju drustveni poredak.