Влада Републике Србије недавно је донела одлуку да за два нова државна секретара у Министарству спољних послова именује Ивицу Тончева, члана Главног одбора Социјалистичке партије Србије, и Немању Стевановића, специјалног саветника премијера Републике Србије и председника Надзорног одбора РТБ Бор.
Именовањем државних секретара који не само да долазе ван Министарства, већ немају никакво дипломатско искуство, нити релевантно образовање, настављена је деградација и урушавање ове институције која је од кључног значаја за представљање и одбрану интереса наше државе и њених грађана у иностранству.
Да ствар буде још гора, Ивица Тончев, човек најблаже речено контроверзне прошлости, упитног формалног образовања, и без исксутва службовања у иностранству, биће задужен за контролу дипломатско-конзуларних представништава. Он, поврх тога, преко медија прети професионалним дипломатама да ће бити контролисани, чиме додатно понижава припаднике ове професије.
Истовремено, на основу извора из Министарства, други новоименовани државни секретар, Немања Стевановић, ван свих важећи правила и процедура, довео је са собом шефа кабинета бившег министра правде Селаковића, Николу Савића, у јавности познатог по томе што је на десету годишњицу убиства Зорана Ђинђића на свој приватни Фејсбук налог поставио фотографију снајперске пушке из које је убијен бивши српски премијер. Упркос томе, Савић је већ почео да похађа Дипломатску академију у оквиру Министарства, што указује на то да се вероватно припрема за одлазак на службу у иностранство.
На претходна два именовања, као још један пример урушавања Министарства спољних послова, надовезује се и постављење Данила Пантовића, истакнутог члана дирекције ЈУЛ-а током деведесетих година прошлог века, за амбасадора на Куби. Пантовић, који је до 2000. обављао високе државне функције, доведен је у МСП 2013, када је постављен за начелника Одељења за Северну и Јужну Америку, и то у рангу амбасадора. Поставља се питање да ли га је за то место квалификовало, како наводи у биографији, десет година радног искуства у области индустријске амбалаже, који су претходили овом положају. Именовање Пантовића за амбасадора на Куби додатно добија на контроверзности имајући у виду чињеницу да против њега још није окончан вишегодишњи поступак пред Вишим судом у Београду у вези наводних злоупотреба приликом додељивања службених станова крајем деведесетих.
Као што показују горенаведени примери, а и претходне афере у вези запошљавања неквалификованих кадрова у оквиру Министарства (укључујући старлете), процес разграђивања ове институције, који у најмању руку траје већ четврт века, у последњих неколико година само је добио на интензитету. Министарство је, тако, већ дуже време жртва политичке подобности, непотизма и “кумовских веза”, као и подмиривања партијских интереса, што је неумитно довело до драстичног пада професионализма у оквиру ове значајне институције. Стога, неопходно је спровести корениту реформу, односно професионализацију Министарства спољних послова.
Јован Јовановић
народни посланик
члан покрета “Доста је било”, Београд
Da nije kojim slucajem Nemanja Stefanovic brat “doktora” Nebojse iz Beograda?
Preneseno sa telepromptera:
“Kako Teleprompter.rs ekskluzivno saznaje, otac ministra Nebojše Stefanovića, Branko Stefanović, pre godinu dana postao je direktor u Telekomu Srbija.
Prema rečima našeg izvora, u Telekomu je pre manje od godinu dana promenjena sistematizacija samo da bi Branko Stefanović postao direktor.
– Telekom je pre manje od godinu dana promenio čitavu sistematizaciju i organizaciju sa jednim jedinim ciljem – da otac lažnog doktora Nebojše Stefanovića postane izvršni direktor sa basnoslovnom platom, reprezentacijom i ostalim privilegijama. Inače, popularni “čika Branko” je godinama primao platu u Telekomu kao nekakav referent. Godinama nije radio ništa, držao je noge na stolu, pušio i čekao 16 časova da ode kući, čekao platu, 13. platu i bonus za nerad, priča za Teleprompter.rs jedan od zaposlenih u Telekomu.”
A u Ministarstvu za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu za Sekretara imenovan Bojan Stevic, bivsi zamenik presednika opstine Lazarevac, inace pre toga radio kao vatrogasac u REIK Kolubara, a u gradu ga znaju po tome sto je trgovao saniranom (kradenom) robom. Jadna drzava!