Повећањем броја корисника друштвених мрежа јавила се и потреба за новом врстом пропаганде у политичке сврхе – промоцијом политичких странака на друштвеним мрежама. Упошљавањем великог броја маркетиншких агенција и разних стручних лица из области друштвених мрежа неке политичке партије покушавају да дођу и до гласача на нету. У државама у којима је угрожена слобода медија, друштвене мреже су често и једини начин да грађани дођу до другачијих вести или погледа на стање из другог угла. У неколико држава света друштвене мреже су биле чак и строго забрањиване како би се заштитила тиранија владајућих кроз онемогућавање грађана да чују и анализирају ставове других политичких опција. У Србији су оне дозвољене, али и тамо се спушта сива сенка контроле и надзора.
Владајућа коалиција је користила интернет средства промоције ангажујући стране маркетиншке агенције чак и специјалне тимове, док је опозиција углавном користила ентузијазам својих чланова. Покрет Доста је било је најбоље искористио друштвене мреже ентузијазмом чланова, програмом и ставовима, те показао значај таквог вида информисања.
Појава такозваних ботова је у ствари покушај савладавања политичких противника на друштвеним мрежама и средствима информисања (порталима највише). То је покушај да се и интернет, попут већине осталих медија, стави под контролу власти. Ботови имају један циљ, а то је борба против опозиције. Погрдност назива бот у Србији је настала одмах са појавом прве верзије ботова којима је било забрањено да износе своја мишљења, а дозвољено само да интерпретирају задате текстове без обзира на тему у дискусијама, те су на неки начин подсећали на роботе. Пошто су били често плаћени дневном исхраном, исто као и присталице које су организовано обилазиле скупове владајуће странке, повезани су са сендвичима као начином исплате хонорара. Њихова јефтина продаја и некоришћење сопственог мишљења је називу бот дала погрдан смисао.
Често се наилази на коментаре у новинским чланцима које корисници оцењују са плус или минус и где се приметно великом брзином повећавају бројеви одређених оцена које иду у корист власти, а од стране лица који су плаћена да прате реакције читалаца. Коментари који одговарају власти на брзину добију огроман број плусева, док они који власти не иду у прилог бивају минусирани. Ово је чињено употребом некаквих софтвера и тако су први ботови у ствари били стварно електронске справе. То је такозвана бета верзија ботова против које су се углавном бориле издавачке куће побољшавањем својих софтвера. Гласање кликовима на плус и минус је до данас у највећој мери замењено интеракцијом са читаоцима кроз писање коментара и тада почиње ера људи робота, познатих под називом ботови. Они добијају задатак да деле текстове које им надређени одобре и пошаљу их у интернет сферу што више, без обзира на смисао тих текстова. Ту се примећивао стил њиховог писања који се јасно разликовао од осталих. Писали су углавном великим словима са пуно правописних грешака и често су користили вулгаран и непримерен речник. Били су препознатљиви по томе. Грађани су могли да примете да се исти надимци ботова појављују и на свим друштвеним мрежама и у коментарима на порталима. Имали су задатак да коментаришу на штету опозиције и били су веома лако откривани. Та прва верзија људског бота је данас мало напредовала тако што су исправили стил писања и граматичке грешке. Данас се служе понављањем вођиних речи и понекад се упусте у дискусију из које углавном излазе као губитници зато што понављају исте фразе које губе смисао, а кад им се тражи аргумент или бар неко додатно објашњење једноставно се укопају.
Како би пришли што већем броју оних који не мисле као вадајућа структура развијена је верзија ботова 2 и то је оно што тренутно највише злоставља опозиционаре на интернету. Уместо директне конфронтације они најпре имају задатак да се улагују неистомишњеницима, практично се удружују са њима, па чак и критикују власт. Опозиционарима се приближе причом о томе како су раније били саборци у неким претходним акцијама, па се одједном одметну када око свог профила окупе велики број пријатеља нападнуте особе. Одједном од пријатеља постану тобоже разочарани и исфрустрирани бивши поштоваоци покрета Доста је било. Најчешће смо баш на овај начин у последње време и нападнути. Веома лако се откривају тако што чак и без обзира на тему у причу убаце критику или погрдне речи на рачун покрета, износе тврдње без доказа и редовно прате активности корисника друштвених мрежа који изражавају наклоност покрету Доста је било. Коментаре убацују на профиле поштовалаца покрета директно, нападају на личност и чине то јавно.
Ако сте симпатизер или члан покрета Доста је било, препоручујем да проверите пратиоце и уклоните или блокирате оне који вас прате, а не познајете их. Углавном користе лажна имена, поистовећују се с догађајима из прошлости на којима су наводно с некима учествовали раме уз раме, а у борби против овог или неких претходних режима, ранијим акцијама. Често користе и критику владајуће структуре не би ли вам на тај начин пришли.
Питање је колико ће још нових верзија ботова бити и на које начине ће владајућа партија користити такве ресурсе, колико ће се понижавати и која је величина тираније којом ће се служити у борби против опозиције и нас – највећег неистомишљеника тренутне власти. Свима нам желим пуно среће у сусретима с ботовима. Не брините они су дириговане личности без сопственог мишљења и без аргумената и ако им поставите два три питања или их позовете на суочавање у дискусији нестаће са хоризонта. Даље од просте инструкције коју су добили не знају да се снађу.
Данас у Србији слобода медија готово да не постоји. Подобни медији се користе диригованим лажима и користе за циљ пропаганде, односно владајућа структура практично сво време води изборну пропаганду припремајући се за следеће изборе и при томе се не осврћу на новинарску етику и објективност. Стога постоји потреба да се друштвеним мрежама и порталима шири истина. Слободни медији без финансијског утицаја политичких странака, без страха, без цензуре и аутоцензуре су циљ који може да се оствари и за који се покрет Доста је било бори. Право на објективно информисање је људско право.
Душан Митрић
Доста је било
Стара Пазова
Ovde leti odgovor zasto mnogim Vladama smeta internet.
Preporuka za tekst:
https://antidotezine.com/2017/01/22/trump-knows-you/