Поштовање за архитектуру

Као велики поштовалац професионализма и борац против импровизованих пригодних решења, стајем у одбрану своје професије због свих бивших, садашњих и будућих колега архитектонске струке. Стајем у одбрану квалитета због свих грађана Србије који заслужују много боље од импровизације и лоше имитације. Стајем у одбрану архитектуре која заједно са уметношћу и културом представља део националног идентитета и требало би у свом најрепрезентативнијем облику да буде уткана у генетски код.

Бавити се истинском архитектуром није нимало лак посао нигде у свету, па ни у Србији. Спецификум бављења овим послом у Србији је чињеница да се скоро сваки становник овог простора осећа по свом рођењу као архитекта и градитељ. Могла бих да направим збирку савета које сам добила од људи који су ми рекли да су баш хтели да буду архитекте, да су радећи своје купатило досегли сва потребна знања из ове области, да су мајстори закон, а ми само фантазирамо и паметујемо. Ако ме је као неискусног архитекту ово вређало, сада после више деценија бављења овим послом, постало је податак који укалкулишем у све пројекте. Суштина је заправо да човек неук у овој области има право да погреши, али мој професионални задатак је да му то не дозволим. Са тим сазнањем улазите у креативни процес пројектовања, где уз максималну посвећеност и наоружани знањем излазите као победник на задовољство ваше, као и оног ко вас је ангажовао.

Цео процес од пројекта до реализације пројекта имао би много срећнији исход у већини случајева да у њему није незаобилазни део лош и неук законодавац. У мом вишедеценијском искуству у области грађевинарства изменило се пет закона о планирању и изградњи, све један лошији од другог али само је овом, креираном од стране Министарства на чијем је челу Зорана Михајловић пошло за руком да обесмисли професију, да обесмисли суштински садржај архитектонске и грађевинске професије и да од инжењера начини административне раднике. Административне раднике које ће ставити у своју функцију и тако инкасирати у буџет jавних предузећа силна средства на основу безбројних такси и накнада којима су оптеретили сваки пројекат а самим тим и сваког потенцијалног инвеститора. Крајњи скор спровођења Закона о планирању и изградњи, рокова за добијања грађевинских дозвола, у пракси је поразан. Сви закони донети у овој области, имају један једини императив, плати. Плати кад кренеш у процес добијања грађевинске дозволе, плати кад ти тај процес оспоре из увек нових разлога, плати уколико си имао стрпљења да из више итерација тај процесс спроведеш до краја.

Уколико си одустао од добијања грађевинске дозволе регуларним лавиринтом препрека, плати и Законодавац ће ти својим пригодним Законом о озакоњењу бесправно подигнутих објеката, легализовати све што желиш. Ако си заградио комшију, није проблем, ако си изашао ван регулационе линије, није проблем, ако си пробио коефицијент изграђености, није проблем, ако ниси испоштовао енергетску ефикасност, никакав проблем, ако ниси…… Само плати сваки квадрат, нађи убоге осиромашене инжењере и архитекте од којих смо направили административне раднике, да ти нацртају и својом лиценцом потврде твоју дрскост и све ће бити по закону.

И тако по закону, људи од реда увек прођу најгоре. Не мислим да не треба поштовати закон јер је и мањкав још увек бољи од никаквог. Мислим да треба да пробудимо спавача који нас је заробио у свом сну и почнемо да живимо живот слободних људи. У том животу постоји поштовање које указујемо другима и трудимо се да га чињењем или нечињењем придобијемо за себе. У том животу поштујемо професију и стручност других и други поштују нас. У том животу не треба импровизација да буде мерило квалитета и успешности. У ишчекивању тог живота ја стајем у одбрану архитектонске професије као и грађевинарства у целини јер то није само обичан збир песка, цемента и воде. Заправо то је скуп више егзактних наука и уметности које у садејству дају беспрекорно решену функцију као и естетску вредност објеката које остављамо генерацијама иза нас.

Соња Павловић
народна посланица
чланица покрета “Доста је било”, Нови Београд