О УШТЕДАМА И КАДРОВИМА – КОЈИ ТО НИСУ
Годинама најкреативнија домаћа индустрија, а уједно најштетнија по друштво, је производња машина за расипање пара. Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине укључио се у њу заједно са још 21 војвођанском општином прошлог петка. Циљ је наводно био поједностављење администрације и повећања квалитета урбанистичког и просторног планирања, пред будуће инфраструктурне пројекте. Наиме,Покрајинска влада почетком децембра прошле године усвојила је информацију о потреби стварања регионалног центра за просторно и урбанистичко планирање, а да суоснивачи уз АП Војводину буду и одређене јединице локалне самоуправе из Покрајине. Позив је послат на адресе 35 општина у којима не постоје заводи или дирекције за урбанизам. Од њих је 25 изразило спремност да буду суоснивачи ЈП „Завод за урбанизам Војводине”. Протоколом о сарадњи дефинисане су обавезе за општине суосниваче, да донесу одлуку о суоснивању и да уплате улог од 80.000 динара. За Покрајински секретаријат и Завод да након тога приступе измени оснивачког акта. Речено је тада, али и 16.јуна на седници Скупштине Војводине, да се тиме остварује стратешки интерес АПВ кроз ефикасан систем урбанистичко-просторног планирања за привлачење инвестиција. али и бројне уштеде по општине.
Немамо ништа против упрошћавања и убрзавања, иначе тромих процедура и стварања ефикасног система у функцији привреде и грађана. И сами истичемо потребу успостављања ефикасног система, као опредељујућег момента код одлучивања будућих инвеститора о уласку на ово тржиште. Да ли ће ово решење то и обезбедити? Наравно да неће. Овим је “продата цигла”, патент велеградских мангупа раних шездесетих прошлог века. Наплаћено је 1,68 милиона динара и заузврат дато 4,2% оснивачког улога 21 општини (4 су из нама непознатих разлога одустале), које су “слободно и демократски о овоме одлучиле”. Шта ће им то донети? Ништа, наравно, осим избегавање јавних набавки. Просторне урбанистичке планове ће им искључиво радити Завод, без уговора и законом обавезне јавне набавке. Како је то оценио ресорни Покрајински секретар, на јавној набавци је цена услуге битна, па послове добију мали приватни понуђачи, који наводно послове често не заврше?! Замислите ситуацију када због неке реалне потребе хитно треба завршитити просторне или урбанистичке планове за већи или укупан број суоснивача у одређеном року? Ко ће бити приоритет, како то одредити без уговора или јавне набавке, чији је обавезан елеменат датум завршетка посла? Истакли смо да је овим на краћи рок могуће убрзати завршетак планова, али на дужи рок би свакако требало јачати капацитете локланих самоуправа да се и саме оспособе, посебно у делу спровођења јавних набавки. Штетна је формулација да је Завод носилац искључивог права ових послова на територији јединица локалне самоуправе која је његов суоснивач, а у смислу прописа којима се уређују јавне набавке. Било би адекватније оставити да Завод може обављати у њихову име и за њихов рачун те послове на основу уговора, посебно због контроле трошкова. То би било у складу са концептом децентрализације за који се ми залажемо, по коме неко на локалу боље уређује своје односе него из отуђених центара моћи. На, иначе врло добро урађеном wеб сајту Завода за урбанизам Војводине, и сада стоји да “Послови за остале кориснике на тржишту извршавају се на основу уговора којим се утврђују међусобна права и обавезе”.
На сајту је и податак о саставу надзорног одбора завода, који је у супротности са усвојеном Покрајинском скупштинском одлуком, која ће му ипак продужити мандат. Наиме, чл. 19. ст. 1. тач. 4. предвиђено је да чланови надзорног одбора има најмање три године радног искуства на пословима који су повезани са пословима ЈП. По биографијама доступним на wеб сајту Завода, само чланица из реда запослених испуњава овај услов. Председник надзорног одбора је две године био запослен као агент продаје некретнина, па непуне две године као правник у Центру за социјални рад, следеће две је био запослен као адвокатски приправник у адвокатској канцеларији, па је осам месеци био запослен у Управи за извршење кривичних санкција, у Окружном затвору у Новом Саду на пословима саветника. Од 2012. године је запослен у Јавном градском саобраћајном предузећу, на пословима шефа одељења правних и кадровских послова, а од 2013 године на пословима помоћника директора. Члан је сталног састава градске изборне комисије у два мандата (2008-2016), што је вероватно објашњење именовања, за коју га очигледно не квалификујен потребно радно искуство. Други члан има једино радно искуство као комерцијалиста у приватном предузећу, које се бави увозом и дистрибуцијом средстава за заштиту биља, семенске робе, сточне хране, супстрата, ђубрива, фолија за пластенике, опреме за пољопривреду и допунског хоби програма. Дакле, 2/3 чланова надзорног одбора нема тражено радно искуство, на пословима повезаним са просторним и урбанистичким планирањем и пројектовањем. Зашто је ово битно? Надзорни одбор је изузетно важан јер планира и спроводи пословну стратегију и развој. Како то овај састав да стратешки промишља и о чему? Усвојена покрајинска одлука у члану 42. наводи да се продужава функција садашњим члановима надзорног одбора до истека мандата на који у именовани?! На све ово смо указали скупштинској већини и инсистирали да се незаконита одлука не усвоји, док се не именује компетентан надзорни одбор, или измени члан о прудужењу функције овом некомпетентном.
Партократија је бахато и свесно поступила противзаконито, на шта ћемо реаговати даљим правним корацима. Чини се да владајућа партија има огромне проблемe са кадровима, посебно оним “заслужним” којима је нешто обећала, а закони не препознају ту врсту “стручности”. То је разлог и незаконитог продужења вд статуса армији подсекретара, помоћника и саветника и након истека законских шест месеци, што се такође “пеглало” на истој седници Скупштине Војводине. Професор др Душан Павловић у књизи “Машина за расипање пара” описује сличне појаве од 2013. а Завод има потенцијал да се нађе у неком од будућих проширених и допуњених издања.
Александар Зеленски
Посланик у Скупштини Војводине
заменик председника посланичке групе
“Доста је било”
Коментариши