Промотери семафора и кинеских робних кућа

Након прошогодишње бруке локалних краљевачких власти и свечаног отварања семафора, мислили смо да нема даље и да отворено изругивање интелигенцији грађана и њихово понижавање не може достићи виши ниво. При пуштању у рад семафора градоначелник  је наравно, у најбољем маниру напредњачке демагогије, тај фасцинатни семафор представио као врхунско достигнуће, као нешто што ће значајно допринети грађанима, и поносно истакао како је локална самоуправа финансирала исти. Градоначелник пушта свечано у рад један обичан СЕМАФОР, у 21. веку?!    

Аутор овог текста, који је увек поносно истицао своје порекло из града у коме је крунисано седам српских краљева, доживео је као и сви његови суграђани да му се смеје цео Балкан. Краљево је на овај начин бестидним маркетиншким понашањем локалних власти у очима других  враћено негде на почетак 20. века. Сви су се са подсмехом питали, која је то рупа у којој је отварање једног обичног семафора битан догађај, вредан присуства градоначелника и телевизијског преноса.

И таман када се после неких пола године брука око семафора заборавила, таман када смо се понадали да ће сви заборавити на срамоту којој су нас као грађане Краљева локални функционери изложили, припадници Српске напредне странке су нас као и обично уверили да они увек могу “брже, јаче и боље”, да сваки догађај, појаву и институцију доведу до апсурда.

У Краљеву је уз присуство локалних медија помпезно отворена кинеска робна кућна, а свечаном отварању су присуствовали заменица градоначелника Марица Мијајловић и начелник Рашког округа Милош Симовић. Власници једне обичне кинеске робне куће, каквих је на стотине у Србији, представљени су речима градских челника као “страни инвеститори” који су нам “посебно битни” да “оживе и употпуне град, и да инвестирају у њега.”

Србију у којој је незапослено око 30% становништва, у којој се мала и средња предузећа гуше превисоким порезима, који су толики да би се платила огромна партијска машинерија која свечано отвара семафоре, ограде и тоалете, такву ће Србију да оживе кинеске робне куће?! Притом најинтересантији детаљ је прилог локалне ТВ Мелос, у коме су новинари теста ради купили производ у новоотвореној робној кући за који, наравно, нису добили фискални рачун.

Да ли се велики кинески инвеститор осетио слободним да не издаје рачуне јер зна да је власт неспособна да обезбеди поштовање фискалних прописа, или зато што је близак са локалним властима остаје енигма, али последице су исте.

О поновној срамоти и стварању перцепције града у коме је и кинеска робна кућа страна инвестиција и догађај вредан свечаности којој присуствују највиши органи власти, сувишно је говорити. Остаје само горак укус и питање, докле?

Семафор и кинески “страни инвеститор” представљају огледало владавине Српске напредне странке, чији се припадници труде ко ће боље ископирати и опонашати великог вођу, па отворити нову ограду, 50 метара сеоског пута или на било који начин замазати очи грађанима, не би ли продужили свој мандат и уживање у ничим заслуженим привилегијама.

Док њихов велики вођа широм Србије свечано отвара школске тоалете, диже јарболе од три милиона евра и свечано крунише сам себе по два пута, док фонтана пева и привлачи “хиљаде туриста”, мајке плачу јер им деца одлазе преко, и никада се не враћају.

Србију од доласка Српске напредне странке на власт напусти у просеку око 60.000 људи годишње. Држава се свакодневно задужује огромним износима који се не користе за инфраструктурне пројекте, већ се расипају на плате разних неспособњаковића, демагога и промотера семафора, који се постављају на највише и најодговорније функције,

Док нам најбољи одлазе јер не желе да сарађују са штеточинским властима да би се запослили, на руководећа места у јавном сектору постављају се кадрови чија је једина квалификација верност великом вођи, а једино знање којим располажу понављање отрцаних фраза о “страним инвестицијама” и сличних демагошких фраза којима се манипулише грађанима и креира паралелна реалност, у којој константо напредујемо и живимо боље док је истина, нажалост, супротна и болна.

Ко жели да му семафор буде атракција, а да му град оживљавају кинеске робне куће у којима ће евентуално радити за плату од 15.000 динара нека поново гласа за СНС и његове коалиционе партнере, или нека поново апстинира.

Ко верује да може и заслужује боље, реално боље а не “брже, јаче и боље” нека се активира и помогне на томе да Србија коначно искористи своје потенцијале, и постане земља у којој се радо и лепо живи, а не црна рупа у којој ни мигранти који беже од рата не желе да се задрже.

Коме је доста било чекања бољег живота и слушања бајки о страним инвеститорима и арапским пријатељима који ће нам подарити бољу будућност, о највећим успесима у модерној историји Европе, иако је чак и у овом сиромашном региону једино у Македонији лошији животни стандард, нека на следећим изборима изађе и казни кривце. Да сви заједно, демагоге и промотере семафора и кинеских робних кућа пошаљемо у историју, а на власт доведемо способне, школоване и поштене који ће предано и вредно радити за будућност Србије. Доста је било.

Милош Вукосављевић
члан покрета “Доста је било”
ОО ДЈБ, Краљево