Важни делови Програма Владе (а.к.а. Експозеа) који се односи на образовање директно или индиректно нису усклађени у важним питањима са регулативом, односно нацртима нових закона који ускоро улазе у скупштинску процедуру. Навешћу неколико:
Електронска и папирна форма
У Експозеу се каже да ће се законима и у пракси омогућити равноправно коришћење електронског и папирног документа. Штавише, дигитализација је приоритет. Каже се и да има више од 100 прописа у којима је предвиђено неопходно коришћење папирног документа и да ће се то променити (стр. 17, 85).
У новом Закону о високом образовању се пак код прикупљања статистичких података, брише одредба да се прикупљају “у електронској форми” и оставља се само папирна форма (члан 118 Нацрта). Зашто?
“Личне податке о студентима прикупља високошколска установа путем обрасца чији садржај прописује министар/републички орган надлежан за послове статистике и који се попуњава у папирној форми при упису године студија.”
Критичко размишљање и предузетништво
У Експозеу се, као и у Стратегији развоја образовања, истиче значај критичког размишљања, иновација и предузетништва. Каже се:
“[…] образовање треба да подстиче иновације, критичко размишљање и предузетништво.” (стр. 79).
Иновациона делатност је унета у нови Закон о високом образовању, међутим, критичко размишљање и предузетништво – нису. Било би добро да се ово усклади и да се критичко размишљање унесе међу циљеве високог образовања, а предузетништво међу посебне принципе високог образовања, тим пре што је предузетништво тако и дефинисано у експозеу, као:
“[…] неопходан елемент развоја, више од наставног предмета, као став, начин и однос према животу.” (стр. 81)
У Експозеу се експлицитно спомиње “предузетничко образовање” и “предузетничке компетенције” не само ученика него и студената. Предузетничког образовања нема ни у Нацрту Закона о дуалном образовању, ако занемаримо да се међу циљевима налази “развијање предузимљивости”.
Дуално образовање
У Експозеу се о “дуалном образовању” говори и у контексту високог образовања, неосновано и нејасно. Каже се:
“Дуално образовање у високом образовању огледало би се у подстицању пројектног дуалног образовања где факултет истовремено има и улогу истраживачког института и улогу компаније, ради валоризације студентских пројеката.” (стр. 82)
Дуално образовање се у Нацрту новог Закона о високом образовању не спомиње ниједном, док се у Нацрту закона о дуалном образовању изричито каже да се ради о “делу система средњег образовања”.
Истовремено, Нацрт Закона о високом образовању пропушта да дефинише и нешто што би био минимум – студентску праксу.
Начин финансирања факултета
У Експозеу експлицитно пише да је “кључно променити начин финансирања факултета новим законом”. У Нацрту новог Закона о високом образовању нема ни речи о финансирању, шта више, некадашњи термин финансирање замењен је термином “основе финансирања” и то је све.
Ово није у складу са Акционим планом који предвиђа да се финансирање регулише као део новог закона о високом образовању, а не као засебан закон. Остаје нејасно зашто је финансирање високог обрзовања издвојено из новог Закона о високом образовању, а пресудан је инструмент за обезбеђење ефикасности и квалитета, како се у Експозеу и каже (стр. 12, 101).
Менаџер факултета?
У Експозеу пише да нови Закон о високом образовању предвиђа увођење менаџера на факултетима (стр. 84). То не би требало да је тачно, с обзиром да се у нацрту каже да “Универзитет има менаџера”, не факултет.
Затим, у Експозеу се каже да је сврха менаџера “побољшање пословања, транспарентности и боље организације ресурса”. Тога, међутим, нема у новом Закону о високом образовању у коме сврха и надлежности менаџера нису ни оквирно дефинисан.
Очекује се да сет закона из образовања ускоро уђе у скупштинску процедуру. Јавне расправе су завршене. Остаје да се види шта је од сугестија пристиглих током јавних расправа усвојено и да се затим поднесу амандмани. Извесно је да би ове неусклађености морале да се санирају.
Прилози:
Експозе мандатарке Ане Брнабић
О Нацрту закона о високом образовању
Јасмина Николић
Потпредседница покрета “Доста је било” и народна посланица
Zakon je los… Samo mala modernizacija postojeceg. Cini mi se da je Verbic vise mogao uraditi. Ima i losih resenja pored dekana sa neogranicenim mandatima u ovim uslovima… Zakon je pun nedorecenosti, kontradiktornosti, nejasnoca sto ostavlja prostor za razne zloupotrebe… Nema ni reci o prekopotrebnom integrisanom univerzitetu, kriterijumima za skolarine, spoljnoj evaluaciji, izborima u zvanje,plagijatima, nepotizmu,kvalitetu….
Dio o dualnom obrazovanju se izgleda odnosi na preduzetnistvo, na firme koje bi se pokretale pod okriljem laboratorija na fakultetu.
Mislim da nije realno da studentski projekti budu nosioci razvoja ovih firmi. Najveci dio posla bi trebao da bude uradjen od strane doktoranata, svrsenih doktoranata i inzinjera u duzev vremenskom periodu (4-6 godina). Studentski projekti (3-4 mjeseca) mogu biti znacajni za razvoj manjih modula glavnog projekta.