Захтеви за владавину права су другачији у аутократским и демократским системима. Ово није увек довољно јасно. У стабилним демократијама, претпоставља се да је слово закона у складу са духом законитости, па се под владавином права подразумева доследна примена закона. У аутократским системима примена закона, чак и ако је доследна, не обезбеђује владавину права. Јер су сами закони, а не тек њихово самовољно тумачење, у нескладу са владавином права. Чувени есеј Исаје Берлина о „Два појма слободе“ – „слободе од“ и „слободе за“ – ваља разумети управо у контексту правне различитости политичких система или режима.
„Слобода од“ или негативна слобода јесте заправо заштита (индивидуалних, грађанских, људских) права од самовоље власти, чак и оне која се ослања на важеће правне норме и заправо их користи да би спровела своју вољу. Заштита је и од слабости воље, од склоности да се одустане од владавине права зарад целисходности (што је познато као политичка акрасиа). Узмимо пример.
Српски устав одређује систем власти као парламентарни, где је извршна власт одговорна скупштини, док председник државе углавном представља земљу, али нема власт. Уколико, међутим, влада и скупштина одговарају председнику, формално, преко партијских органа, или неформално, услед његове фактичке контроле власти, како год да је обезбеђује, то је у нескладу са владавином права и представља опасност по слободу и права свих и свакога. Ово подривање владавине права се може правдати, као што се најчешће и правда, целисходношћу, дакле остваривањем једног или другог пожељног циља. То је један вид „слободе за“ или позитивне слободе који је предмет Берлинове критике.
Идеја да је ауторитарна и уосталом незаконита власт целисходна или оправдана једним или другим пожељним циљем јесте заправо одбацивање владавине права и оправдање кршења слобода и права.
То не значи да се стабилна демократија заснована на владавини права не руководи и „слободом за“, да не тежи да шири домен права и слобода. Заправо, идеја владавине права јесте да је не само легитиман, већ заправо незадржив сваки захтев за ширење права, заправо једнаких права. Рецимо када је реч о приступу средствима јавног информисања или јавном и политичком простору уопште. И наравно слободама и правима, јер је то оно што се подразумева под духом владавине права. Идеја владавине права је заснована на појму негативне слободе, „слободе од“, управо да би могла да обезбеди „слободу за“ – све ширу примену једнакости у правима.
У Србији се претварање парламентарног, скупштинског, система власти у председнички оправдава управо целисходоношћу – друкчије речено, циљевима се оправдава средство. Уз то је реторика оправдања отворено ауторитарна и заправо аутократска – вођа бира циљеве. И то не само истицањем да вођа зна најбоље и види најдаље, већ и позивањем на лојалност, уз жигосање непријатеља. Из чега следи да је одговорност изопачена, власти не одрговарају грађанима, већ управо обратно. Са образложењем да се тиме стиће слобода да се остваре политички циљеви, независно и од права и од правде. У тим околностима је важно сваки пут изнова указати на то да је потребна слобода од ауторизма да би се обезбедила једнакост у правима и слободама.
Владимир Глигоров
Повезани текстови:
За мене, ново лице на политичкој сцени Србије.
Овакви људи су Србији потребни. Знање (очигледно), претпостављам и способност, као и чврсто држање моралних принципа у пракси (интегритет).
Срдачан поздрав!
Za koga je ovaj tekst pisan? Oni koji omogucavaju i odrzavaju ovakvo stanje, ako ga i procitaju, nece razumeti ni rec.
Nazalost. Juce sam bio malo izvan BG na izletu, 80 ak km od Beograda. Sumadija. SNS je organizovao neko primitivno okupljanje sa pevaljakama, satorima, drekom, i prateceim elementima. Minut gledanja na te polusvesne ljude vam otvori oci koliko je situacija beznadezna. Neobrazovanje i siromastvo su najgori neprijatelj svakog naroda. Nazalost,tu nema brzog resenja. A mozda i nikakvog onda kada takvih poluljudi preuzmu sisteme odlucivanja u drustvu koje je gradjeno decenijama i mnogo duze.
Poštovani profesore Gligorov, mislim da je podsećanje na negativnu i pozitivnu slobodu sasvim na mestu – na pitanje g. Mladena „za koga je tekst pisan“ odgovor je – za DJB! Za vrh DJB.
Opštija, važnija, ali i ugroženija je negativna sloboda – „sloboda od“. To je sloboda pojedinca (individue) da za sebe izabere kako će živeti svoj život, kako će za život zarađivati, s kim će živeti, kako i kod koga će se lečiti, obrazovati sebe i svoju decu, kako obezbediti sredstva za život u starosti. Sve ove slobode izbora savremene države ograničavaju i ukidaju, u manjoj ili većoj meri.
Sluđenost i zbunjenost ljudi dovodi do prećutnog pristanka na nametanje monopola državnih preduzeća, državne kontrole nad privredom, medicinom, obrazovanjem, štednjom, … Država je danas totalitarna (sveobuhvatna) demokratija – u sve se meša! – a dobro dresirani građani ne prepoznaju totalitarizam jer nema Gestapoa, Štazija, Sekuritatea, KGBa da neposlušne odvlače u mrak. Slavi se „sloboda za“ – pravo svih da koriste bedne usluge države (medicinske, na primer) i naravno obavezu da ih preskupo plate bez ikakve mogućnosti da utiču na njihov kvalitet. Jedina ponuđena alternativa je da za te usluge još jednom plate kod privatnika. Perfidno se nameće mit o neophodnosti državne kontrole nad svim aspektima života – inače idemo u haos. Otvoreno nasilje nije potrebno – dresura je uspešna.
Ovaj tekst ukazuje (onom ko zna da čita) i na pogrešne stavove kojih se Saša Radulović tvrdoglavo drži: kanadska država blagostanja, garantovani prihod, besplatne medicinske usluge – sve je to „sloboda za“ – za sve građane da participiraju u nepopravljivim korumpiranim državnim sistemima. A gde je „sloboda od“ – sloboda da se u takvim šemama ne učestvuje, gde je sloboda da se nasilna birokratija – partokratija – pošalje do đavola i ne plati za „usluge“ koje se ne koriste, jer su loše i neželjene? Nesuvisli odgovor vrha DJB je „mi nismo libertarijanci!“ Sasvim sigurno niste ni partija centra kao što umišljate/lažete, nego buđavi kolektivisti kao i svi ostali.
Zato se pridružujem ovom podsećanju profesora Gligorova na najvišu vrednost – na „lijepu, dragu, slatku slobodu“. Kad se celishodnost zloupotrebljava da opravda autokratiju, važno je svaki put iznova ukazati na to da je potrebna sloboda od autoritarizma da bi se obezbedila jednakost u pravima i slobodama.