Жедни преко воде

Ако сте уочи минулих локалних избора чули да мостови преко канала који окружује кикиндско Старо језеро тек што нису постављени и ако сада заведени том информацијом кренете ка језеру са намером да преко моста прекратите пут од центра до Баранде, бићете приморани да верујете својим очима и, ако већ нисте, сада коначно одустанете од вере у било шта што се сервира кроз медије. Спознаја да је „жедни преко воде“ једини начин да пређете канал, али и да живите у овој земљи, многима је већ сада начин гледања на политику у опште. Због лажних обећања, грађани су потпуно изгубили веру у сваког на политичкој сцени и сада и неки нови људи који по први пут улазе у политику носе печат лажова, чак и кад ћуте. Политика и лаж су постали синоними и како се сад извући из те клопке, како поново вратити веру људима и проузроковати позитивне друштвене промене? На сваком састанку локалног кикиндског одбора Доста је било, ова тема се у дискусији сама наметне.

А, да ли политика мора да буде лаж? Знам да ће на ово многи одмахнути руком и рећи „тако је то одувек било, политичари највише раде у своју личну корист“, али гле чуда. Није од увек тако било и није свугде тако ни данас. Вест да у једној скандинавској земљи политичари могу бициклом да иду на посао, док наше возе и прате блиндирана возила са ротацијама, за српске верне пратиоце друштвених мрежа је била шок. Зар скандинавци немају мафију? Имају је, вероватно, али на маргинама друштва, тамо где њихови политичари не свраћају, већ се полиција бави тим послом. Због, за њих уобичајеног, дистанцирања политике од криминала сада имају луксуз да се у оквирима закона политичари, као и сви остали људи, крећу улицом и раде свој посао као да раде сваки други. Ми то нећемо ускоро достићи, чак и да најпоштеније поставимо на власт одмах сада, јер би се својим поштењем аутоматски замерили добро ушушканим сумњивим ликовима.

А, да ли је политика од увек била лаж? Ево једне занимљиве дефиниције политике: Политика (грч. политика – послови везани уз полис) је колективна делатност усмерена ка доношењу одлуке о решењу проблема и извршењу те одлуке која је обвезна за све чланове заједнице. Реч политика потиче из више грчких речи: полис(град-држава); политеикос(државни, јавни) те политеиа(држава, политички режим).

Шта је све у овој дефиницији у Србији тренутно спорно. Па, најпре „колективна делатност“ јер је политика постала делатност мале групе, док остали могу само за да ситне користи играју споредне улоге, тј. статирају у политичком свету. Изузетно је ретко код нас да се појави ново лице у политици, претежно се рециклирају познати играчи. Спорно је и у дефиницији и оно „доношење одлуке обавезујуће за све чланове заједнице“, јер код нас има превише оних који избегавају одговорност јер су под нечијом заштитом. И да закључим, спорно је и оно да политика „решава проблеме“, јер је нама у Србији политика већ деценијама права фабрика нових и нових проблема.

Политика и лаж су постали синоними и како се сад извући из те клопке, како поново вратити веру људима и проузроковати позитивне друштвене промене? На сваком састанку локалног кикиндског одбора Доста је било, ова тема се у дискусији сама наметне. Како вратити политику у њену несрећну заборављену дефиницију?

Ако знате одговор на ово питање и имате снаге да покушате да допринесете враћању политике на прави курс, врата кикиндске канцеларије Доста је било на углу Саве Текелије и Светозара Милетића су вам отворена.