Опозиција?

Драган Шутановац је у име ДС пре пар дана предао предлог промене Устава председнику Вучићу, са наводним предложеним променама које се тичу правосуђа. ДС, чијим је прошлим експериментом реформисања направљен свеопшти хаос и у једном маху скоро 1000 судија и тужилаца политичком вољом остало неизабрано, сада предлаже своја виђења како би правосуђе требало да изгледа.

Реформу правосуђа из 2009. године, уколико је уопште можемо тако назвати, обележили су бирање подобних судија методом прављења спискова по кафанама, уместо стручних и у институцијама образложених предлога, извештаји БИА-е који су мимо сваког правног оквира оцењивали које су судије пожељне за (ре)избор, те свеопшта медијска кампања у таблоидима, које је тада владајућа Демократска странка контролисала, и у којима су неизабране судије означаване као корумпиране и сарадници криминала.

Ова игра реформе проузроковала је покретање огромног броја судских парница против Републике Србије, које су скоро све добијене, и за које сви грађани Србије из свог џепа плаћају вишемилионске одштете незаконито неизабраним судијама и тужиоцима. Званична процена је око 20 милиона евра накнаде само за изгубљене зараде, док у процену свакако није могла бити урачуната накнада нематеријалне штете која варира од случаја до случаја, те укупан трошак застоја у раду правосуђа и свеопштег успоравања судског система кроз враћање бројних судских процеса на почетак услед радикалних промена у правосуђу, који би поменуту цифру вишеструко увећали.

Оно што је у целој ствари најважније је што су представници тадашње власти здушно бранили извршену реформу, представљајући је као спектакуларан успех, и да од тога нису одустали све до пада са власти. Нису ни тада, али се тада евенутално могло понегде наићи на понеки њихов коментар да је „можда направљена грешка“, да „није све најбоље урађено“ или слична фраза којом се минимализују сопствена недела и којима се не признаје суштина.

A суштина „реформе“ правосуђа је незнање и неспособност оних који су о томе одлучивали, предвођених Снежаном Маловић као министарком правосуђа и Борисом Тадићем, који је, као и данашњи председник, осим функције на коју је изабран обављао истовремено и фунцкију премијера и свих министара и ПР-а своје странке. Незнање и неспособност за бављење озбиљним темама које су од суштинског значаја за једну државу, какво је правосуђе свакако, пратили су тежња за остваривањем апсолутне контроле над судском влашћу те избор подобних, а уклањање свих који нису били по вољи тадашњој владајућој партији и њеном арогантном председнику.

Заборав чини своје. Након пет година власти СНС-а и довођења свих институција државе до апсурда, вишемилионске пљачке и наставка погубне економске политике, те развитка ауторитарног поретка под вођом који се у све меша и који осим функције на коју је изабран обавља истовремено и фунцкију премијера и свих министара и ПР-а своје странке, само то ради “брже, јаче и боље” од Тадића, многи грађани заборављају каква је била претходна власт. Сада актери претходне власти вешто користе тај заборав и бесрамно намећу и кандидују сами себе као лидере тзв „проевропске опозиције“, иако су на делу показивали све само не европске вредности, па још дозвољавају себи да деле опозицију на две колоне, те да они процењују ко је за једну а ко за другу.

Декларативно залагање за ове или оне вредности не значи ништа, ако се у пракси показало да је суштина њихове власти нешто скроз супротно владавини права и осталим европским вредностима.

А суштина некадашње власти ДС и садашње власти СНС је иста – урушавање институција и њихово потчињавање владајућој странци, погубна економска политика масовног субвенционисања страних инвеститора, партијско запошљавање неподобних кадрова и свеопшта таблоидизација друштва. Једина разлика је што су СНС и њен вођа све то довели до једног вишег (или нижег) нивоа, и уз већу примену отворене агресије и насиља, те већу бахатост најважнијих актера, а коју дозвољавају себи због веће подршке народа.

Ипак, од главних актера претходне власти, осим “правили смо неке грешке” или “није баш све било најбоље, али ови су гори” ставова, нисмо ниједном чули макар извињење за оно што су радили. И то било апсолутно недовољно, али би барем био чин пристојности и људскости. А радили су тако да на изборима 2012. године није победила СНС, него ДС сам себе поразио. Зато и после пет година власти СНС-а, на сваку критику криминала и малверзација које актери ДС упуте садашњој власти, добију одговор – а шта сте ви радили, и позивање на истоветни пример криминала и малверзације, који је, и поред претеривања напредњачке пропаганде, често тачан.

Није се ДС потрудио ни да прочисти своје редове, па су тако политичари као што су Борис Тадић и Драган Шутановац и даље ту, те баш они позивају на уједињење опозиције. Питали бисмо за помену двојицу – да ли се политичка партија дели на два дела због ситних несугласица, борбе за позиције унутар странке, или око неких знатно већих, суштинских питања и програмско-вредносних неслагања?

Уколико сте се поделили око суштинских питања и програмско-вредносних неслагања (а што би ваљда требало да буде разлог) објасните нам шта се то променило од дана ваше поделе, па до данас, па сте сада опет прихватљиви једни другима као коалициони партнери. Уколико то није био разлог поделе, објасните нам што сте се уопште и делили ?

Да није можда због борбе за позицију унутар странке ? Или евентуалног дила са Вучићем о подели тада највеће опозиционе странке, који би вас можда заузврат поштедео одговорности за све што су ваша партија, ваши кумови и буразери радили? Прва варијанта је извесна, али су и на ову другу многи сумњали – стварање “контролисане” опозиције која ће суштински радити за власт јер су њени чланови уцењени разним аферама.

Подношење предлога за промену Устава баш у тренутку када Вучић форсира причу о унутрашњем дијалогу о Косову (читај: скидању целокупне одговорности за одлуку о испуњењу онога што је он неком очигледно обећао), а који би морао да доведе и до промене Устава, личи на класично “набацивање лопте”. Разговори о уставним променама сигурно се не би свели на оно што ДС предлаже, већ би се отворио читав спектар питања, која би, с обзиром на тренутни однос снага, засигурно била решена у интересу Александра Вучића.

Отварање питања уставноправних промена у време ауторитарне власти каква је садашња веома је опасно и треба га избегавати, јер једино што може да произађе из свега тога је октроисани Устав и наставак “ердоганизације” Србије. ДС познат по “реформи” правосуђа подноси Вучићу, општепознатом по свом ниподаштавању и презиру сваке независне институције, предлог уставних промена правосудног система. Бизарно.

Устав је несавршен и треба га мењати, али као што је забрањено мењање Устава у време ванредног стања, тако се треба опирати свакој промени у времену које неминовно подсећа на ванредно стање, у ком не постоје инситуције и култура дијалога, и у ком о свему одлучује један човек, јер резултат сигурно неће бити добар по грађане.

Ипак, да не идемо ка нагађањима и претпоставкама дилова између бивше и садашње власти (иако су врло могуће тачне) суштина је иста, опозицији не требају ни Тадић, ни Шутановац ни било ко од обележених и доказано штетних властодржаца. Опозицији требају нови људи.

Вучић може бити побеђен само уз анимирање апстинената. Главни одговор апстинената на питање зашто не гласају је: “Сви су исти”. Тешко је убедити било кога да нису сви исти уколико су на гласачком листићу заједно са новом, неокаљаном опозицијом Борис Тадић или Драган Шутановац. Јако тешко. Тешко је и веровати да је горепоменуте пар година након унутарпартијске поделе спојио алтруизам или жеља да на боље промене Србију, а не склапање цензус-коалиције и шлепање уз нову опозицију ради политичког преживљавања, као што је тешко убедити било кога да ће исти, уколико буду изабрани, сада владати боље и поштеније. Не постоји ниједан аргумент који би нас у то убедио, од њих нисмо чак добили ни извињење за катастрофалну политику коју су водили, а која је директно довела до власти СНС-а.

Наравно, ово не значи да су целе њихове странке лоше, не значи да у њима нема поштених и стручних људи, напротив, али ако их и даље предводе горепоменути и још понеки од симбола катастрофалне власти ДС-а, то ствара одбојност ширег бирачког тела, у преводу – више штете него користи. Колики је број гласова који Тадић може да донесе опозицији, и да ли је тај број гласова вредан његовог политичког спашавања, или је време да њега и њему сличне нуспојаве српске политике коначно пошаљемо у историју ?

Нови људи, кредибилитет, нова опозиција. Нису сви исти. То треба да схвате и грађани, али и лидери других, нових странака опозиције, који не смеју да прокоцкају свој потенцијал и да на београдским изборима прављењем коалиција са доказаним штеточинама отерају жељу за гласањем и променама која у народу свакако постоји, само је треба пробудити, јер међу 50% апстинената, сигурно је да скоро нико не живи добро и да се ником не допада стање у држави.

Опозиција треба да се групише према критеријумима кредибилитета и досадашњег професионалног и политичког живота њених чланова, а не по декларативном залагању за вредности које су они који се у њих куну кршили небројено пута. Победа у Београду може да покрене талас промена у целој Србији, а пораз… Једноставно речено – не сме да се дозволи. Анимирање апстинената је посао за нове људе. Нису сви исти!

Милош Вукосављевић
правни тим “Доста је било”