Метод психопате

“Уколико сте непажљиви, медији ће вас навести да мрзите људе који су угњетавани,

а да заволите оне који угњетавају.”

Малколм Икс, афро-амерички имам и активиста за људска права

Да се разумемо још на почетку, не мислим да су представници СНС и њихових коалиционих сателита психопате.

Ову ограду намерно правим на почетку јер знам да они пасионирано читају наше текстове и увек их тумаче врло злонамерно, извлачећи речено из контекста ( једва чекам наредну седницу кад ће председавајућа да у неком од својих реплика поменути како, ‘’ето, представници ДЈБ називају нас психопатама’’).

Дакле, нити желим да генерализујем нити мислим да јесу. Али оно чиме се они служе у самом парламенту у обрачуну са нама, али и у свим медијима које контролишу, јесте класичан метод психопата, истовремено карактеристичан и за поремећаје личности.  Након петогодишњег проучавања психопатологије и психологије зла, као и након годину и по дана проведених у Скупштини, немам више никаквих сумњи у то.

Повод за текст оваквог наслова био је очигледан спин председнице Скупштине Маје Гојковић у данашњем интервјуу у Политици. Није било никакве сумње да ће помињати моју реакцију од протекле недеље како би покушала да ме дискредитује.

У том поступку јасно се огледа оно чиме се служе они из наслова овог текста. Тиме намеравају да постигну две ствари – дискредитујући вас и означавајући вас као ‘’простака’’, они на тај начин желе да умање сваку вашу реч и обесмисле је. Логика је јасна – ‘’ако те означим простаком, шта год да ти кажеш, колико год то било паметно, то ће се и даље гледати кроз призму мог описа тебе.’’

Друга ствар коју тенденциозно понављају и непрестано се њоме служе приликом злоупотребе медија је упорно прећуткивање узрока, а пренаглашавање последица. Сви знамо да у животу постоје узроци и последице, акције и реакције. Једно без другога не може, а свесно прећуткивање узорка и намерно фокусирање на реакцију, јесте један од главних узрока манипулације.

Велики аустријски психијатар Виктор Франкл, који је преживео Холокауст и бавио се психологијом зла, тврдио је да је ненормална реакција на ненормално понашање заправо – савршено нормална. Таква је била управо моја реакција у Скупштини претходне недеље након што су два беспризорна посланика, иначе гласноговорника напредњачке коалиције којих се, гле чуда, стиде и неки посланици из њихових редова, изнела сумануте лажи о мојој породици усред заседања.

Речник мени потпуно несвојствен, била је моја реакција изговорена себи у браду, а коју нико од посланика сем мене не би ни чуо да микрофон није остао укључен. Сви режимски медији су се фокусирали управо на моју РЕАКЦИЈУ, свесно занемаривши да испитају шта је до ње довело. Контекст који би свему дао објашњење, свесно је и намерно изостао. Тако они креирају лажну слику у јавности по мери СНС, која даље бива потпомогнута данашњим изјавама председнице Скупштине.

У данашњем интервјуу видимо пример још једног метода, а то је изазивање сажаљења и представљање себе и владајуће коалиције као жртве ‘’злих’’ посланика ДЈБ. Удружена са горе поменутим методама, оваква техника постиже пун погодак у саму мету медијске манипулације.

Играјући на карту тобожње жртве, манипулатор намерава да постигне сажаљење у јавности јер здрави људи имају природну емпатију према угњетаваним и слабијим. Ономе ко се информише из медија под уредништвом блиским политичарима на власти, не преостаје ништа друго него да поверује у овакво креирање паралелне реалности.  Пристојним људима је и даље тешко да поверују да неко излази у медије и свесно лаже.

И за крај, још једном да подвучем и нагласим да не мислим да су они о којима пишем психопате и нека не покушавају да ми то спочитавају. Бивајући потпуно отворена, истакла бих и да ми је пар људи из њихових редова пришло и кришом ми казало да се и они сами грозе лажи о мојој породици које су беспризорњаци изговорили. И на томе им хвала.

Жао ми је што сами међу собом не поставе јасне границе и не ограде се од нељуди и лажова у својим редовима колико год то може да их кошта. Најскупље је ипак, престати да будеш човек и пронађеш оправдање за неправду и зло које чине другоме. За мене, ћутање на неправду и лажи, значи несумњиво пристајање на њих, а то је једна од оних ствари које нас дефинишу као људе, као оне који се залажу и оправдавају зло, и нас који се свим силама боримо против њега, а о чему сведоче и наше пренаглашене, али крајње људске реакције.

Ово је последњи текст у коме ћу се освртати на догађаје од прошле седмице. На основу стотина предивних, искрених и топлих порука подршке које сам добила, јасно је да је сваком добронамерном човеку била у потпуности јасна моја, понављам, РЕАКЦИЈА на ненормално понашање. Више ни секунд своје пажње нећу усмерити на покушаје владајуће већине и њихових крајње некреативних и досадних ботова, да ме представе као ‘’неваспитану простакушу’’ јер свако ко се од њих са мном макар једном мимиоишао у ходнику Скупштине или разменио са мном пар речи, па чак и председница Скупштине лично, видео је да то не може бити даље од истине.

Но, истина јесте управо оно што они из наслова овог текста презиру. Она их огољава и показује их каквим заиста јесу, зато они не презају ни од чега како би је спречили. Чак ни да се користе методама психопата.

Др Ана Стевановић, народна посланица у Народној Скупштини Републике Србије