Много се прашине подигло око избора директора Нишких ЈП. Да се читав процес одвијао под велом тајне једина је ствар у коју нико не сумња. Све остало је под знаком питања. Међутим, поред медија који од расписивања конкурса па до објављивања имена прво, друго, у неким случајевима и треће пласираних кандидата за директоре, ни наши представници у Скупштини Града нису имали никакав увид у ова дешавања, из простог разлога, јер су чланови Комисије за избор директора читав процес водили иза затворених врата. Нико од учесника у вишемесечном процесу процењивања способности кандидата који су се јавили на конкурс ни у једном тренутку није осетио потребу да одговори на многобројна питања. Процес који је морао да буде потпуно транспарентан потресали су повремени скандали који нико од чланова горе поменуте Комисије ни у једном тренутку није образложио, а то је по аутоматизму изазвало сумњу да се дешава нешто супротно закону. Све време се инсистирало на поштовању некакве процедуре. Док су се чланови Комисије крили иза прописаних законских протокола, заборавили су на неколико веома битних ствари.
Јавна предузећа су предузећа која обављају делатности од општег интереса, а њихов оснивач је локална самоуправа (ГРАЂАНИ).
Основана су из следећих разлога:
1. Обезбеђивања трајног обављања делатности од општег интереса и редовног задовољавања потреба корисника производа и услуга ( ДАКЛЕ ПРУЖАЊА УСЛУГА И ЗАДОВОЉАВАЊА ПОТРЕБА ГРАЂАНА)
2. Развоја и унапређивања обављања делатности од општег интереса (А ТО ЈЕ ИНТЕРЕС ГРАЂАНА)
3. Обезбеђивања техничко-технолошког и економског јединства система и усклађености његовог развоја (КАКО БИ ГРАЂАНИМА ЖИВОТ БИО ФУНКЦИОНАЛНИЈИ И КВАЛИТЕТНИЈИ)
4. Стицања добити (КОЈУ СТИЧУ ЗАХВАЉУЈУЋИ ГРАЂАНИМА, КОЈИ У НАШЕМ СЛУЧАЈУ ПРЕПЛАЋУЈУ НЕКВАЛИТЕТНЕ УСЛУГЕ)
5. Остваривања другог законом утврђеног интереса. (КАКАВ ГОД ДА ЈЕ, ОПЕТ МОРА БИТИ ЈАВНИ ИНТЕРЕС)
Горе наведене ставке, изузимајући моје појашњење у заградама, представљају одредбе Закона о јавним предузећима којима се одређују циљеви оснивања ЈП. Спрам тих циљева надлежни су морали да бирају најбоље кандидате. Односно оне који ће предузећима која функционишу од новца грађана и која су пре свега основана новцема грађана управљати на опште задовољство.
Ако је и било оних који су очекивали да ћемо у наредном периоду на челу ових предузећа видети неке нове, страначки независне и стручне људе, након завршетка поменутог конкурса чија се потврда или поништење у Скупштини града одлаже данима, сада их дефинитивно нема. У ишчекивању одлуке надлежних имамо обавезу да приближимо ову мистериозну процедуру грађанима.
На ЈАВНИ конкурс објављен у Службеном листу Града Ниша 16. јуна 2017. https://drive.google.com/file/d/0B6R_7DOY0sbqZlppQmR1TVRCYjQ/view, за директоре десет нишких ЈП могао је да се јави сваки грађанин који испуњава тражене услове. Иако конкурсна комисија није објавила ко су људи који су се јавили на конкурс, из документа који је отишао ка градском већу након рангирања кандидата једино што је било очигледно је то да су сви кандидати чланови партија на власти. Поједини су јавности познати и као чланови неких других партија који су раније биле на власти, али и као директори из предходног мандата.
ДАКЛЕ НЕЗАВИСНИХ, НЕСТРАНАЧКИХ КАНДИДАТА НЕМА
ЗБОГ ЧЕГА ИХ НЕМА? ОДГОВОР НА ТО ПИТАЊЕ НАМЕЋЕ СЕ САМ, ПРОСТИМ УВИДОМ У ПРОЦЕДУРУ ИЗБОРА.
Комисију за избор директора ЈП именовао је Одбор за именовање Града Ниша (партијско тело), на предлог партија које учестувују у власти ( СНС дао два члана, СПС, Покрет Социјалиста и СРС по једног члана). Иако су партије могле да предложе независне кандидате предност су дале својим члановима. Њима је лакше управљати.
Ако знамо да Закон о ЈП искјучује функционере као могуће чланове комисије за избор директора ЈП, као и да обавезује све чланове да доставе писану изјаву да нису у сукобу интереса, упитно је да ли су сви чланови заиста испунили законске услове да се нађу у овој комисији. Ако знамо да је један од чланова комисије већник Општине Медијана, дакле функционер, а други запослен у ЈКП Наиссус и као такав по аутоматизму представља повезано лице са директором кога оцењује на конкурсу, имамо разлога да сумњамо да читав процес од самог почетка није био законит.
Како год. Комисија је ипак заседала и након дужег времена, далеко од очију јавности доставила резултате свог рада градском већу. Веће се наводно због великог броја приговора на рад комисије још није огласило иако су мандати директора истекли.
Како је радила комисија за избор директора ЈП?
Поменута комисија ни у ком случају не би смела да ради по властитом нахођењу, а листе жеља које достављају партије морала би да подреди уредби о мерилима за именовање директора јавног предузећа коју је прописала Влада Републике Србије. хттп://привреда.гов.рс/wп-цонтент/уплоадс/2017 Ова урдедба детаљно описује дужности комисије и одређује систем бодовања кандидата. Ако судимо по истој наши директори су стручни и компетентни. Међутим поставља се питање како је комисија спровела одредбе ове уредбе и да ли их је уопште применила да процени који кандидати су најбољи.
Поред провере ИСТИНИТОСТИ података које су кандидати доставили када су се пријављивали на јавни конкурс, комисија је дужна да писаном и усменом провером , или на други ОДГОВАРАЈУЋИ начин сходно потребама рада одређеног ЈП изврши процену способности кандидата.
Стручна способност оцењује се провером способности кандидата за обављање функције директора. То укључује познавање области делатности предузећа, закона којима подлеже ЈП у свом раду, међу којима су и они који уређују обављање делатности од општег интереса.
ПИТАЊА ЗА ПРОВЕРУ УНАПРЕД СУ СПРЕМЉЕНА.
Уредба прописује и обавезну процену способности из области управљања, али и обавезну проверу знања страних језика и познавања рада на рачунару од стране стручних лица, која по извршеном тестирању своју процену достављају комисији. Лично бих волела да могу да видим ове извештаје, а након њих и бодовање које је обавила комисија.
Морам да нагласим да се за уредбу никако не може рећи да је лоша. Уколико би се доследно примењивала будући нишки директори били би искључиво стручни људи, доказани у својим прафесијама, а не страначки намештеници.
Пошто је изнела ранг листе кандидата и најбоље међу њима комисија је довела у питање којим се мерилима водила приликом одлучивања. Нека предузећа добила су за нове старе директоре, иако је више него очигледно да не раде како ваља. Одлука да Дејан Андрејевић поново буде директор ЈКП Наиссус ни на који начин не може се оправдати. Поменути господин морао је бити одбијен већ након провере конкурсне документације јер не испуњава услов од пет година радног искуства на пословима са високом стручном спремом. Чак и када би му, супротно закону, урачунали у радни однос и директорски мандат који је уз пуно компромитујућих ситуација успео да изгура, он није испунио поменути услов тражен на конкурсу, а комисија је остала дужна да у јавности образложи због чега је Андрејевић прошао даље и како је на листи за директора ЈКП Наиссус према њиховој процени ПРВОПЛАСИРАН.
Случај поменутог директора ЈКП Наиссус који као члан ПАРТИЈЕ, са сумњивом дипломом и без НЕОПХОДНОГ радног искуства долази до радног места није усамљен.
Интересна групација на власти, одржава се на том месту задовољавањем личних интереса својих чланова, чију верност и ангажовање награђује радним ангажманом у државној служби. Овај тренд награђивања партијских послушника постојао је и раније. Међутим СНС га је лишио и минимума одговорности према институцијама и грађанима. Награђивање чланова који су допринели њиховој владавини постао је суштина њиховог битисања. На тај начин људима без потребних квалификација, уз потпуно занемаривање закона омогућено је да се баве пословима о којима немају никаква знања, ни искуства.
Тако су најзаслужнији чланови добили послове који се високо котирају (директори, министри, народни посланици), они мање заслужни опет под сумњивим околностима у време забране запошљавања удомљени су на местима различитих државних службеника, а они који су се задржали на скупљању капиларних гласова и нису купили лажне дипломе добили су намештења на пословима за које се не траже никакве квалификације.
На тај начин све установе које припадају грађанима преплављене су војском партијских послушника која најчешће и не ради оно што је у опису њихових радних места. Због тога смо сведоци пропадања установа и предузећа које припадају грађанима. Није тајна да су нишлије незадовољне И УСЛУГОМ И ЦЕНОМ УСЛУГА НИШКИХ ЈП.
Да је Град прљав и запуштен довољно је да погледате кроз прозор, Паркинг сервис узурпирао је готово читав град, а проблем паркирања није решен, не прође месец а да не одгледамо снимке грађана са бахатим наступима радника овог предузећа, одређени делови града у летњем периоду имали су озбиљних проблема са водоснавдевањем, о скупим и спорим услугама које пружа Ниш стан, о оправданости постојања Обједињене наплате, о харачу који градска топлана сезонски увећава и проблему искључења са ове мреже могли би цео дан да причамо.
Једини начин да се ових проблема ослободимо је да ЈП и установе ослободимо баласта власти која је јавни интерес потпуно подредила личним потребама, а свој положај користри искључиво за удомљавање својих послушника о нашем трошку.
Марија Ранђеловић
Председница Комисије за праћење етичког кодекса Скупштине Града Ниша
Чланица Градског одбора ДЈБ Ниш
Коментариши