Пословник и ред у Скупштини

Како у Скупштини Србије настаје хаос и циркус који гледате сваки дан на телевизији? Ко је за то одговоран?

Пошто сам и ја, као и ви, до 3. јуна 2016. године седнице Скупштине пратио путем малих екрана и новинских текстова, мислио сам да су сви посланици подједнако одговорни за то. Али од када сам постао посланик, и ствари почео да пратим изнутра, прoменио сам закључак.

Да почнем са једноставним и свима разумљивим примером. Шта се дешава када полицајац почне селективно да кажњава пешаке који прелазе преко пешачког прелаза на црвено светло? А шта када почне да кажњава пристрасно (тј. само оне које не познаје, а пријатеље пушта да пређу некажњено)? Да ли ниво кршења прописа порасте или опадне? Да ли пешаци наставе да ћутке гледају на такву праксу, или почињу да приговарају и траже алтернативна решења за прелазак улице?

Селективна и пристрасна примена закона и прописа увек повећава постојећи ниво кршења и изазива хаос у области коју регулише. Исто је и у Скупштини – циркус који нам се свима смучио производ је селективне и пристрасне примене Пословника у коме се налазе правила за регулисање реда у Скупштини.

Ко је одговоран за овакву примену? Председница Скупштине и њени заменици. Њихова једина дужност (као председавајућих) јесте да одржавају ред у скупштинској сали (чл. 108), тако што ће Пословник примењивати неселективно и непристрасно. Међутим, председавајући се често не држе пословника, одн. примењују га селективно и пристрасно, а понекад га произвољно тумаче. Ево неколико честих образаца понашања.

Реплика (када вас неко помене или погрешно интерпретира; чл. 104) Марјан Ристичевић, Александар Мартиновић или Владимир Ђукановић (сви из СНС) могу скоро увек да добију реплику. За разлику од њих, посланици опозиције (поготово ДЈБ и Двери) веома често не могу.

Повреда пословника (чл. 103). Иста ова тројка често тражи реч на основу повреде пословника, али онда почне да реплицира или вређа поједине опозиционе посланике. Председавајући ретко реагују на овакву злоупотребу и по правилу им не одузимају реч.

Добацивање. Када посланици СНС-а добацују, председница то толерише, креативно то називајући ”негодовањем”. Међутим, када посланици опозиције добацују, она их опомиње, и то на увредљив и понижаваући начин. (чл. 106)

Лично обраћање и приватни живот. Када се тројка лично обраћа неком из опозиције или износи чињенице и оцене из његовог приватног живота, преседавајућа углавном не реагује. Када се посланици опозиције обраћају директно, председавајући увек реагује и често им гаси микрофон (чл. 107).

Дневни ред. Председница често толерише говоре којима се посланици не држе дневног реда, иако Пословник то изричито забрањује (чл. 106).

Опомена и казне. До сада је пословник кршио велики број посланика, како из позиције, тако и из опозиције. Председавајућа због тога може да изрекне опомену или одузме реч (чл. 108). Ипак, слично оном примеру са полицајцем, одузимање речи и опомену добијају искључиво посланици опозиције. (До краја октобра, новчано је кажњено 60 посланика опозиције и 2 посланика владајуће коалиције.)

Сва ова правила примењују се и на друге учеснике на седници Народне супштине. Рецимо, на премијера или министре када дођу у Скупштину (чл. 116). Ипак, председница и ту прави изузетке кроз произвољно тумачење Пословника. Врхунац се одиграо у четвртак (27.10.2016) када су посланици постављали питања премијеру и министрима. Премијер је, у свом стилу, у одговорима почео да вређа посланике (прекршивши тиме чл. 107. који забрањује унижавање достојанства посланика, изношење неистина из приватног живота посланика и лично обраћање), али нико није могао да му одговори, јер је председница укинула право на реплику и пријаву повреде пословника позивајући се на чл. 216. по коме се реплика и кршење пословника не примењују на посланичка питања.

Тај члан заиста постоји, али се уопште не примењује на институт посланичких питања влади које се одржава сваког последњег четвртка у месецу, већ на посланичка питања министру у вези с актуелном темом, која се одржавају само ако посланичка група то захтева. Овај први институт односи се на целу владу (чл. 204-208); овај други само на поједине министре (чл. 209-216). Када би се чл. 216. примењивао на посланичка питања, онда би по истој логици морао да се примењује и чл. 214. из истог одељка који каже да је одговор члана владе ограничен на пет минута. Чл. 214. међутим, није био примењен у четвртак, а премијерови одговори нису били ограничени.

Оваква пракса – селективна и пристрасна примена заједно са произвољним тумачењем – доприноси хаосу који често гледате у Скупштини. Када посланици виде да се Пословник селективно примењује, ниво кршења се повећа. Када вас неко третира неједнако, или вас вербално напада, а ви не можете да се браните, тражите алтернативне начине да му одговорите, и тако подижете ниво агресије и вербалног насиља. Тако настаје циркус у Скупштини.

Али реперкусије по цело друштво су опасније. Када грађани виде да се у телу које доноси законе ти исти закони не примењују, онда и они крену да их крше чешће него пре. Ако желимо уређено друштво, онда Скупштина треба да буде прва која ће поштовати законе и Пословник који је сама усвојила.

Душан Павловић

Потпредседник ДЈБ