Скупштина Града Новог Сада је на седници одржаној 24.11.2017. године извела ко зна коју по реду показну вежбу из партократије, омиљене дисциплине на српској политичкој сцени XXI века.
За разлику од досадашњих појавних облика партократије (избори директора јавних предузећа, покушаји јавно-приватних партнерстава и слично), овога пута се градска власт опсетила како да награди своје партијске војнике запослене по градским јавним предузећима. Јер, не заборавимо, чланство би увек требало да буде на одређеном нивоу мобилизације-никад се не зна када ће уследити избори или референдум…
Градско веће Града Новог Сада је тако донело закључак, којим се надзорним одборима јавних предузећа чији је оснивач град, препоручује да размотре могућности исплате солидарне помоћи запосленима због, како то градско веће каже, „тешке материјалне ситуације“.
Надзорни одбори, у којима седе партијски постављена лица, нису били лењи, те су брже-боље прекомпоновали годишње планове пословања. Затим су као велики стручњаци корпоративног управљања, донели одлуке које ће омогућити радницима исплату солидарне помоћи у износу од 22.620,00 динара, тако да то не утиче на пословање предузећа. Истине ради, то им и није био толико тежак задатак, с обзиром да су финансијским плановима предвидели огромна средства која током године нису активирали, јер реализација планова рада није на нивоу пројектованог (за шта, наравно, нико неће бити одговоран).
Као и сваку локалну СНС власт, ни новосадске властодршце није ни најмање забринула чињеница да је, у најмању руку, нелогично да солидарну помоћ добију лица запослена у предузећима у којима би сваки Новосађанин пожелео да ради. Нису се запитали ни како је могуће да се солидарна помоћ исплаћује по директиви, а не по достављеном образложеном захтеву запосленог. Нису помислили ни да је неправедно да солидарну помоћ добија и менаџмент сваког од јавних предузећа, иако је познато да се плате запослених на руководећим позицијама завршавају са пет нула. Коначно, оно што је можда и најважније, затворили су очи пред чињеницом да у Новом Саду, као и у свим градовима у Србији, постоје бројне категорије грађана који су истински материјално угрожени и којима би оваква помоћ била много потребнија (незапослена лица, пензионери са минималним примањима, самохрани родитељи, породице са великим бројем чланова…).
Партократију не занима шири друштвени интерес, партократију занима само партијски интерес!
У Скупштини Града Новог Сада, коју чини 78 одборника, једина одборничка група која је гласала ПРОТИВ оваквих одлука је одборничка група „Доста је било“.
Зато што смо другачији. Зато што истински желимо да станемо на пут свему што разара наше друштво. Зато када неко каже да су све партије исте – греши.
Нећемо стати…
Реља Алексић
Одборник „Доста је било“, Новог Сада
Коментариши