Сведоци смо ових дана неколико чинова хуманости, или на српском речено братољубља наших Пожаревљана. Акција за акцијом прикупљања помоћи. Ономад за болесно дете, јуче за пакетиће деци коју систем не види и Деда Мраз не познаје, данас да неко не постане бескућник.Поздрављам, поносим се и теши ме да у нама још увек постоји та црта алтруизма, човекољубља, самарићанства. Стога се и одлучих да пишем. Добро је што још увек можемо да пружимо руку другоме у невољи, али застанимо за тренутак и покушајмо да сагледамо суштину проблема. Ми јесмо хумани и то доказујемо из дана у дан, али да ли се негде у овој проблематици огледа и улога власти као представника државе и система. Чињеница је да о свему овоме повремено говоре. Но, има ту мало лицемерства.
Зар је искрено говорити о негативном прираштају, а дозвољавати да нам родитељи не раде, да децу лечимо СМС-овима, да остварити право на дечији додатак је скоро немогуће..? Да ли је логично говорити о демографском пражњењу као узроку привредног застоја? Није ли можда супротно? Зар није срамота говорити, и на тај начин вређати грађане, да се не може давати социјална помоћ јер су људи лењи и неће да раде , а до посла доћи равно је као и до бесплатне карте за путовање из снова? Одговорна власт упоредо размишља и ради на упошљавању становништва и универзалној социјалној заштити. Одговорна власт не може да дозволи да родитељи шесторо, троје, двоје или једног детета немају посао. Одговорна власт не може да дозволи да дете нема адекватан лек, јер родитељи не могу да му га купе.
Лицемерно је када се говори о отварању некаквих шопинг центара и малопродајних објеката као о начину смањења запослених и као о капиталној инвестицији. Да, лицемерно је, јер у исто време се спремају откази у неким другим фирмама. Истини за вољу откази су предвиђени као вид рационализације у јавном сектору. Утврђено је да тамо има вишкова на местима административних послова. Но, ко може да поверује да ће без посла остати веран партијски члан на измишљеном радном месту? Није ли нас искуство живљења у земљи Србији научило да се мере за опоравак друштва и привреде спроводе управо на онима који “ исправљају криву Дрину“ или на „најслабијим карикама“? Па зар није и наш потенцијални бескућник жртва једне такве мере? Наиме, особа пред пензијом (годину дана до старосне ) добија отказ. Кредит који није осигуран нема чиме да исплаћује. Покретне имовине нема те суд одлучује да јој зарад дуга од око 2000 еура заплени кућу вредну двадесетак хиљада. Замислите само ; негде у свету за стан, храну и лекове мораш да имаш. То ти држава омогућује самом чињеницом да си њен држављанин.
На крају овог текста подсетимо се и предстојећих празника; Нове Године, Божића..Деда Мраз посећује малишане. Кажу, само оне који су били добри целе године. Сагласни смо сви да је свако дете исконски добро. Онда власти улажу напоре да деци из осетљивих група, деци из социјално угрожених породица, деци самохрахих родитеља обезбеди да их „добри дека“ посети и удели им играчке и слаткише. Питање је међутим шта се дешавало током целе године када родитељи те исте деце куцају на врата институција и појединих представника власти и траже помоћ. Понекад не траже само помоћ већ и остварење својих права а наилазе на одговоре „фали ти један папир“ , „не може, имаш земљу“, „није у нашој надлежности“… Лицемерно, зар не? Зашто се властодршци сете те деце само пред Нову Годину? Још лицемернијји је начин прикупљања информација ко су та деца. Обично се то раади путем школа и вртића, али шта је са децом која нису укључена у редован васпитно образовни систем? Тако долазимо и до деце коју систем не види а деда Мраз „не зна пут до њихове куће“. Срећом ту су хумани људи који прикупе средства и пошаљу Деда Мраза на адресу и те деце.
На крају још једном да кажем: „ПОНОСИМ СЕ СВОЈМ СУГРАЂАНИМА“ Будимо и даље хумани, али и одговорни према својим и туђим ресурсима. Пажљиво погледајте програм и дела пре него што заокружите одређени број на следећим изборима.
Татијана Стојадиновић
Председник ОО ДЈБ у Пожаревцу
Коментариши