Сваке године у Београду се у просеку догоди 4223 пожара и експлозија у којима десет људи смртно страда, а 91 лице буде повређено. Од тога, на Новом Београду буде 387 пожара, са у просеку, једним смртно страдалим и седам повређених. Када дође до пожара на овој општини, ватрогасци долазе из Земуна и са Вождовца. Јер, ма како то невероватно звучало, Нови Београд, иако највећа општина у Београду, нема своју ватрогасну станицу.
Скупштина града усвојила је план генералне регулације мреже ватрогасних јединица, чиме су обезбеђене локације за 22 станице од чега би се две налазиле на Новом Београду. Једна велика у Блоку 40 (на углу Булевара Милутина Миланковића и Омладинских бригада) и једна мања у привредној зони дуж аутопута. Плац ватрогасне станице у Блоку 40 је површине 10.461 м² и дозвољена је градња објекта укупне површине 9000 м². План изградње станице је накнадно промењен, па је на том месту требало да буде изграђен Центар за ванредне ситуације у оквиру којег је ватрогасна станица. Међутим, станица није грађена због тога што су се на предвиђеној парцели налазиле бараке које су бивши радници грађевинског предузећа ,,Ратко Митровић” годинама користили као привремени стамбени смештај и било је неопходно уклонити их. Током наредне три године, од 2007, градске власти нису ништа урадиле по том питању. (1)
Године 2010. провером је утврђено да скоро сви станари барака имају пребивалиште на другим адресама, осим тројице за које је предузеће “Ратко Митровић” обећало да ће им обезбедити други смештај. Ипак, те године није ништа изграђено, а једино шта је “порасло” били су планови. На истој парцели тада је испланирано да се изгради и Штаб за руковођење ванредним ситуацијама и Републички центар 112. По том плану, Командно административни центар биће смештен четвороспратној згради, док ће у другом делу физички јединственог објекта бити гаража са 11 места за ватрогасна возила и просторије за дневни и ноћни боравак ватрогасаца спасилаца. Уједно, планиран је и торањ висок 25 метара који ће бити коришћен за увежбавање интервенција на висини. (2) Ипак, ни наредна, 2011. година није ишла на руку Новобеограђанима јер тадашње руководство МУП-а уместо изградње одлучује да изнајми зграду и у њу усели новоосновани Сектор за ванредне ситуације. Епилог: Г.П. је ухапшен 2014. године, а за три године Интеркомерцу је из буџета исплаћено 567.792 евра. (3)
Дакле, ни десет година након тога што је одређена локација, ватрогасци нису ту стигли и зато Нови Београд није безбедан. Јасно је да је нашем граду нужна хитна децентрализација ватрогасних активности са републике на Град Београд. Али, као и у већини ствари, и овде је важнија партијска књижица него сигурност и животи људи.
Како, на пример, изгледа кад се партократија умеша међу ватрогасце било је видљиво 2013. године, у делу преписке Синдиката ватрогасаца Србије поводом најављеног пријема у службу (радни однос) са једне стране и заинтересованих (будућих) ватрогасаца. Одатле се види да су потенцијални ватрогасци упућени да траже партијске везе да би били ангажовани. У 2015. години у новинама се појавила информација да је члан оркестра Лепе Брене примљен у Ватрогасну спасилачку бригаду Београд као приправник у 45. години. Тада је возио команданта Ватрогасно спасилачке бригаре, што никада није демантовано.
Исте године градоначелник Синиша Мали изјавио је: “До краја године биће завршена мања ватрогасна станица на Новом Београду, а циљ нам је да, сходно потребама Управе за ванредне ситуације, изградимо укупно пет таквих станица широм града. Тиме ће бити покривен много већи број локација и становника, а ватрогасци ће моћи брже да стигну до одређене локације.“ Мали је додао и да ће покушати да пронађе донаторе који ће помоћи у набавци опреме за ватрогасце. Са планиране две ватрогасне станице на Новом Београду дошло се до тога да може и једна мања, а “опремићемо је кад и ако нађемо донаторе”. Треба рећи да је те године Руска Федерација донирала Србији 14 ватрогасних возила вредних 9,2 милона долара. Возила су прошла технички преглед али су остављена да чаме у ватрогасним депоима, јер власти нису вољне да плате осигурање за њих. (4) Сада се на гашење пожара иде возилима у просеку старим 28 година, а у употреби су и возила стара 40 година.
Од европског стандарда да на хиљаду људи иде један ватрогасац, Београд и Србија не добацују ни до половине. Београду недостаје око хиљаду ватрогасаца, док укупно Србији са Београдом недостаје између три и четири хиљаде људи. Према доступним подацима, у Србији их је нешто преко три хиљаде (а потребно је 7.000) од чега у их је Београду нешто преко шест стотина (а потребно је 1.700). У овај број вероватно улазе и људи преузети 2011. године из Министарства одбране и Министарства животне средине, што статистику додатно чини лошијом, јер нису у питању обучени ватрогасци, већ људи који раде у администрацији и уживају повластице у облику примања и увећаног радног стажа. Ове године је расписан конкурс за 100 ватрогасаца, што је недовољно и срамотно. (5)
Постоје, додуше, и оскудне информације о удруживању грађана за наведене проблеме. Није спорно удруживање грађана (и државе), спорно је колико плаћамо за нешто што не постоји.
На Новом Београду воде се чак три Добровољна ватрогасна друштва која су упитно функционална.
На сликама се налази Општински ватрогасни савез са Новог Београда (приватна архива). (6)
ДВД КАДИЊАЧА
Основано је 1978. године и има заступника, Браниславу Ђорђевић. Друштво се води као члан Ватрогасног савеза Београд.
ОПШТИНСКИ ВАТРОГАСНИ САВЕЗ
Основано је 1987 године, а заступник је Ружица Белановић. И ово друштво води се као члан Ватрогасног савеза.
ДВД БЕОГРАДСКЕ ЕЛЕКТРАНЕ
Основано 1992. године, а заступник је Зоран Јовановић.
Никада, ни за једно од наведених организација у последњих десет година није се чуло да је учествовало у гашењу било којег пожара на Новом Београду. Једино што је било видљиво јесу остаци објекта у Гандијевој 59. Ружица Белановић и Зоран Јовановић водили су се као потпредседник и председник Ватрогасног савеза Србије. Белановић је и даље активна у служби МУП. Ова слабо постојећа или непостојећа Друштва имају отворене рачуне код Војвођанске банке и на сајту Народне банке Србије и данас се воде као активни.
Што се тиче самих Новобеограђана, може се рећи да се у датим околностима нису снашли. Већина стамбених зграда/улаза су без ПП опреме, јер је покрадена још деведестих година. Према подацима из ЈП “Градско стамбено”, 2012. године у Београду од 15.000 хидраната у чак 13.000 недостају ватрогасна црева. У 14.000 стамбених зграда или око 60% одсто стамбеног фонда (колико одржава ЈП “Градско стамбено”) требало би да има више од 20.000 противпожарних апарата по улазима, а остало их је свега 3.200. Малобројни заинтерсовани председници зграда и станари муче се са незаинтерсованом већином станара или људима којима то представља превелик финасијски трошак. (7) У последњих девет година Нови Београд је преживео 3.491 пожара и експлозија, повређено је 79 лица и смртно је страдало 10 људи.
Наведени проблем са ватрогасном службом Општине Нови Београд приказан је кроз активности републичких власти, синдиката и невладиног сектора. Закључак је да су то све била квази решења без озбиљне заинтересованости за сигурност људи. Та псеудо решења била су у функцији свега, само не у функцији безбедности. Од пребацивања запослених са једног на друго радно место, индиректног уцењивања и условљавања “тражењем везе” оних који траже посао, до вероватне злоупотребе добровољних друштава као паравана за извлачење буџетског новца. Не умемо да искористимо ни добра искуства добровољних ватрогасних друштава других земаља (а која је могуће у датим околностима пренети код нас), где ватрогасци добровољци чине чак 70% ватрогасаца.
Могуће решење овог проблема лежи у у децентрализацији. Ватрогасне активности треба пренети са републичког на ниво Града Београда. У пракси то значи да ватрогасце треба издвојити из Сектора за ванредне ситуације. На тај начин ћемо уједно растеретити МУП од бављења нечим што му по природи ствари није у опису посла. Потребно је увести обавезну трогодишњу противпожарну инспекцију вишеспратница без које неће бити могуће осигурати стамбени објекат. Инспекција би утврђивала да ли је ПП опрема на свом месту, да ли су донета правила заштите од пожара, да ли је истакнут план евакуације и поступања на видљиво место. Дужност општине била би да набави противпожарне апарате или црева и млазнице уколико зграде имају хидратантске ормариће. Такође, увести минимално обавезно осигурање од пожара, поплаве и земљотреса на нивоу општине, чијим би се делом финансирала локална ватрогасна станица. Општина би могла да уплаћује осигурање код приватних осигуравајућих друштава, то би било урађено по Закону о јавним набавкама и у највећу могућу корист пореских обвезника.
Евентуална корупција и злоупотреба овлашћења у области противпожарне заштите мора се контролисати и адекватно санкционисати. Мање општине биле би под територијалном припадношћу ватрогасне јединице веће општине, тај правац би следио и новац од обавезног минималног осигурања. Ватрогасна станица Нови Београд имала би око 45 професионалних ватрогасаца распоређених у три смене. У њихов рад били би укључени чланови добровољних ватрогасних друштава који би за то добијали неки облик новчане накнаде. Овакво решење омогућило би спровођење ЕУ стандарда и принципа супсидијарности.
Александар Јаћимовић
Доста је било Нови Београд
1 Дневне новине – Вечерње новости – 27.09.2008.
2 Дневне новине – Политика – 13.04.2010.
3 Дневне новине – Блиц – 20.11.2014.
4 Дневне новине – Блиц – 12.04.2017.
5 Дневне новине – Политика – 09.01.2009.
6 Траг о постојању ватрогасних станица од папира, или боље рећи на папиру можете погледати: на сајту Ватрогасног савеза Београда.
7 Дневне новине – Политика – 07.04.2012.
Коментариши