Интервју Саше Радуловића за “Београдски глас”: Ми нисмо лидерска странка

Новогодишњи разговор: Саша Радуловић, председник Доста је било
Ми нисмо лидерска странка

Разговарао: Милан Бечејић

У суботу сте у Центру „Сава“ представили тим ДЈБ за предстојеће београдске изборе. С ким и са чим излазите пред грађане Београда?

Свих ових година увек се наметало да се бира неки лидер који ће Србију одвести у бољу будућност. Програми и тим који треба да их спроведе никада нису стављани у први план. Ми и на београдске изборе излазимо са тимом људи и програмом од 20 тачака за опоравак Београда. Београдски избори нису избори за градоначелника. На тим изборима бирају се одборници у Скупштини града, који ће онда бирати градоначелника. Људи који су се представили у Центру „Сава“ су озбиљни, неукаљани, имају кредибилитет и интегритет, различита образовања, остварени у својим професијама, то су људи који су у септембру и октобру прошли посебну Школу јавне политике коју је ДЈБ организовао. Прошли су кроз принципе, идеологије, институције и буџетирања. Можете бити сигурни да свако од њих зна шта га чека у Скупштини града и да ће знати да разуме, како да се понаша и да се свим снагама бори за интересе грађана.

Сматрају вас контроверзним политичарем, крутим и ауторитарним. Да ли је то само циљани спољни утисак или манифестација карактера? Како, заправо, видите себе?

Заборавили сте само да поменете и фантастичних милион долара пореза. Морам да се нашалим, када за неког кажете контроверзни, наши медији одмах додају и „одавно познат полицији“. Ја не спадам у ту групу људи, па самим тиме нисам контроверзан. Против корупције се борим откако сам се вратио у Србију. Имао сам част да помажем Верици Бараћ, обучавао полицију и тужилаштво, помагао у истрагама и слао лупеже у затвор.

Себе видим као неког ко је доследан, принципијелан, захтеван, одговоран, не волим пребацивање одговорности на друге, не волим сплетке и увреде, ценим радне људе, верујем да је реч „извини“ моћ или признање да се погрешило, а увреда слабост, не подносим константне изговоре. Верујем да се због свега наведеног људима пласира прича да сам ауторитаран и крут. То је најједноставнији начин да изврнете суштину, што се у политици и ради. Пуно тражим и пуно дајем. Поштујем свачију различитост и особеност, али тражим од сваког да се упорно, храбро и бескомпромисно бори јер без тога нема резултата, постигнућа. Србија је навикла на шему лидер-организација-идеја, оно на чему радимо јесте да се то обрне, да буде идеја-организација-лидер. „Доста је било“ постала је јака организација која окупља људе са идејама, вредностима, принципима и где је све то преточено у одличан програм. Ми нисмо лидерска партија. Да се још једном нашалим, очигледно да није лако радити са мном.

Како објашњавате то што вас провладини медији много мање провлаче кроз блато него неке ваше опозиционе колеге?

На самом почетку морамо да нешто рашчистимо. Кажете провладини медији, ја чујем, „Пинк“, „Информер“, Студио Б, „Ало!“, „Српски телеграф“. То за мене нису медији. То је СНС пропаганда. Она има свој начин деловања и нисам приметио да сам код њих нешто мање заступљен, односно да ме мање провлаче кроз блато. Ради се о другачијем наративу који је намењен њиховим читаоцима. Циљ београдских избора мора да буде промена целог система, не континуитет са њима. Свестан сам да инсистирање на борби против партијског запошљавања, паразитског система, буразерске економије није популарно, па можда отуд та нетрпељивост. Мада сам приметио да је један део нашег програма преузела опозиција, и стара и нови покрети, што сматрам великим успехом.

Шта су, по вашем мишљењу, суштински проблеми садашње опозиције због којих је грађани гурају под матрицу – „сви су они исти“?

На протестима у априлу након председничких избора појавио се транспарент: „Да ови оду, а да се они не врате“. Са Ђиласом, Шапићем, који је био Ђиласов помоћник, шаље се порука „сви су они исти“. Покушавају да се представе као неки „нови“ који су се чекали, али се заборавља да су управо они криви за овај паразитски систем у Београду. Долазимо до ситуације где Курту треба да замени Мурта и да још грађани треба да буду захвални. Нема већег или мањег зла. У Србији се 27 година тако бира и на крају оно „мање зло“ порасте и буде још горе. Постојала је изузетна прилика да се направи озбиљан договор о сарадњи за београдске изборе на коме је ДЈБ први инсистирао и да се окупе нови релевантни политички актери. ДЈБ хоће промену целог система, да се стане на пут политичким паразитима. Народ то хоће. Не могу се грађани преварити и рећи „ето, сада се Ђилас променио, грешио је и сада више неће“. То је вређање грађана, њихове интелигенције. Сви до сада у власти су се понашали као да су буџети њихови лични новчаници, а не да су грађани издвајали паре које треба да се уложе за боље функционисање града. Свима је доста тога. Нас не занима позиционирање за политичко преживљавање. Све се идентично дешава као за председничке изборе, где је очигледно било важније позиционирање њихових будућих организација од победе на изборима. Наш задатак је да вратимо гласаче и да им улијемо нову наду. Да им покажемо и докажемо да нису сви исти.

Зашто сте, заправо, тако брзо и лако иступили из Вучићеве владе?

У Владу сам ушао на позив Александра Вучића. Понудио ми је место министра привреде. Рекао сам да ћу написати шта треба да се ради и ако око тога можемо да се сложимо, прихватићу позив. Нисам га познавао пре тог позива. Били смо само једном заједно гости у „Утиску недеље“ годину дана раније. Оно што сам написао је прихваћено и постало је економски део експозеа тада нове владе. Ако се вратимо уназад на тај експозе, видећете да је економски програм, чак и социјални програм покрета ДЈБ била званична политика Владе Републике Србије од септембра 2013. године усвојена у Скупштини.

Када сам ушао у Владу, целом тиму сам рекао да док год постоји шанса да се спроведе и једна од пет тачака реформе, остајемо у Влади. Када последња отпадне, дајем оставку. Тако је и било. Проблем је наступио практично од другог дана. Уместо договора и експозеа, Вучић је хтео да настави са пропалом Динкићевом политиком (Динкић је све време био и остао Вучићев саветник за арапске послове у Влади) субвенција, страних инвеститора, 10.000 евра по радном месту, јавашлук у јавном сектору… Покушао сам са својим тимом да уведем ред, да направимо промене, уведемо личне карте за јавна и друштвена предузећа, нисмо успели. Успели смо да спречимо пљачке, „Вршачке винограде“, у СИЕПА, Фонду за развој. Једна по једна тачка из експозеа је отпадала, од смањења пореза и доприноса, преко личних карата за јавна предузећа, до закона о приватизацији и закона о стечају, чији је циљ био да се спрече пљачке. Постало је јасно да је центар корупције и главни противник реформи у држави сам Александар Вучић. Борбу против корупције наставио сам у покрету „Доста је било“, који сам основао са тимом из Министарства.

Имате ли утисак да нарушавате изгледну хармонију дела опозиције која би да је предводи Ђилас, изричито одбијајући такву могућност?

Партократија није настала доласком СНС-а на власт. СНС само ради исто оно што су радили пре њих. Само много боље за њих, а горе за грађане. Ђилас, Шапић, Весић, Мали јесу носиоци те партократије, која је отела друштво и уништила институције у Београду. Неки би да остану, неки би да се врате. Да ли треба да бирамо некога само зато што је СНС гори од њих? За ДЈБ то није опција.

ДЈБ заиста жели промену система. Не део колача, већ укидање партијског паразитског система и прављење уређене државе. Отворени смо за разговор са свим релевантним политичким опцијама које желе промену целог система, а не да будемо део нечега где ће грађани рећи „сви су исти“.

Не мислим да нарушавамо неку хармонију јер овако како је постављено представља управо оно што су грађани написали на транспаренту: „Да ови оду, а да се они не врате“. Желимо истинску промену. Зато смо и ушли у политику.

Зашто сте се одрекли прилике да лагодно живите ван Србије и вратили се у земљу из које у таласима одлазе они који у њој не виде перспективу? Мазохизам или неки скривени интерес?

У Србију сам се вратио 2005. године због деце која су заборавила језик. План је био да останемо годину дана, али онда сам ушао у неколико пројеката и јавила се жеља да своје стечено знање и искуство пренесем у Србију. Живот у Србији би био леп да огромна већина људи нема егзистенцијалне проблеме. Једва састављају крај с крајем. Циљ ДЈБ је да од Србије направи земљу у којој се лепо и радо живи.

Ви сте родоначелник и најгласнији заговорник борбе против партократије. Хајд на примерима из стварности објасните шта је суштина тога, да вас разумеју и они са основним образовањем, а има их преко 40 одсто у Србији.

Мислим да би овогодишњи случај са новогодишњом јелком у Београду која је плаћена 83.000 евра био најбољи пример како функционише партократија путем буразерске економије. Намештени тендер на ком је Београд добио можда најскупљу јелку у Европи, ако не и шире. А у ствари, таква јелка може да се набави преко интернета за око 5.000 долара. У међувремену, фирма „Кип лајт“, која је добила тендер, поклонила је јелку граду. Међутим, није била довољна афера „Јелка“, већ је уследила још једна где је иста фирма добила још 200.000 евра за додатно осветљење. Нико још није одговарао, а чисто сумњам и да ће било ко одговарати. Или, рецимо, уговор за „Бус плус“, са непознатом малом фирмом, са тајним уговором и огромним новцем који се преко те фирме обрће. ДЈБ ће укинути тај тајни уговор. Укинућемо све тајне уговоре. Објавити за сваки динар на шта је потрошен. Сви који су учествовали у корупцији ће одговарати.

Стално кукате на то што сте и ви и ДЈБ медијски изоловани. Да ли је то директива, страх, несимпатије према вама и ароганцији на којој вам се замера?

Морам да признам да сам веома разочаран стањем на медијској сцени. Говорим о медијима, не СНС-овим пропагандним гласилима. Више него очигледно је да се над „Доста је било“ надвио медијски мрак. Иако смо парламентарна странка, читајући и гледајући медије грађанима изгледа као да ништа не радимо и да практично не постојимо. Као да живимо „Труманов шоу“.

Ниједан наш програмски предлог се не преноси. Ни бесплатни уџбеници за сву децу у свим основним и средњим школама, ни да ћемо изградити вртиће за сву децу и да ће бити бесплатни, ни да ћемо опорезовати неизграђено грађевинско земљиште и да је то извор око 100 милиона евра прихода за град од разних тајкуна и приватизатора, ни то да ћемо преполовити цену градског превоза и да ћемо га додатно учинити бесплатним, ни да ћемо увести ваучере за културу. Не преноси се суштина, већ ко је кога увредио, шта је ко коме рекао и урадио. Скупштина се приказује као један ријалити шоу. У суботу у Центру „Сава“ имали смо представљање београдског тима на које је дошло 1.000 људи. Ниједан медиј се није потрудио да пренесе шта је речено на скупу. Само је Н1 пренео да смо рекли да ћемо имати двоцифрен проценат на изборима.

Да ли је то директива, страх, несимпатије узрок томе, не желимо да спекулишемо. Позивамо само да се сви држе новинарске етике.

Шта очекујете и чему се надате у 2018. години?

Очекујем велику борбу у 2018. години, а надам се да ће грађани означити почетак пораза паразитског система на београдским изборима. Промене су увек кретале из Београда. Грађани ће имати прилику да бирају између три опције: Курте који би да остане на власти и настави да тргује јелкама и фонтанама, Мурте који би да се врати и настави да вози „Бус плус“ и нових, остварених, неукаљаних људи који заиста желе промену система. ДЈБ ће сигурно ући у Скупштину града Београда и тамо бити контролор и Курте и Мурте.