Негде пред крај сваке календарске године , јавна комунална предузећа у чијем саставу послују радне јединице зоохигијенских служби које „газдују“ Прихватилиштима за напуштене псе и мачке расписују јавне набавке хране за животиње и ветеринарских услуга .
Новац за збрињавање животиња издваја се из буџета локалних самоуправа ,у питању су велики износи средстава који на први поглед гарантују добробит животиња . Али већ на првом кораку планирана добробит и збрињавања животиња претворе се у корупцију , злоупотребу , у велику превару грађана и незамисливу патњу за животиње .
Мудрост каже да је најлакше украсти од оних бесомоћних , од деце , старих и болесних . . . . Додајем , и од животиња .
У Зајечару, од 2014 године, када је рад започело Прихватилиште за псе у Прлити јавну набавку ветеринарских услуга добија ПВС Виденовић из Зајечара као једини понуђач .
У 2017 на тендер за ветеринарске услуге у Прихватилишту се ,изгледа неочекивано јавио и други понуђач .
Под утиском 2017 и појаве овог другог понуђача , а да би се заштитили обострани интереси ,власти на једној страни и ПВС Виденовић на другој , у конкурсној документацији за 2018 је као посебан услов конкурса наведен и услов
а) да је понуђач у претходној години (2017), обављао послове здравствене заштите животиња у неком од прихватилишта за псе луталице.
Доказ: копије уговора закључених за предметну набавку из претходне године
На овај начин , у самом почетку елиминисани су сви могући понуђачи који су испуњавали остале опште услове тендера .
Зато је уговор о јавној набавци ветеринарских услуга за псе у прихватилишту 09. 01. 2018. додељен ПВС Виденовић као једином понуђачу , иако је син власника ове ветеринарске станице , и сам ветеринар запослен у станици , истовремено и градски већник за пољопривредну производњу и заштиту животне средине у Градском већу .
Очигледно конкурсна комисија која обликује документацију јавне набавке није упозната са основама Закона о јавним набавкама на коме се и темељи документација коју припремају и оплемењују детаљима који за циљ имају омогућавање “свом” понуђачу да прибави уговор.
Сукоб интереса дефинисан чланом 29 Закона о јавним набавкама као ситуација у којој однос представника наручиоца и понуђача може утицати на непристрасност наручиоца при доношењу одлуке у управљању понуђачем односно када
1)представник наручиоца или са њим повезано лице учествују у управљању понуђачем
или
3) представник наручиоца или са њим повезано лице запослено или радно ангажовано код понуђача или са њим пословно повезано
очигледно никог није занимао .
Сви који би по службеној дужности морали да реагују на овакве незаконитости , међу њима пре свих чланови тендерске комисије , мудро ћуте ,плаћени су да се не мешају у свој посао.
Послови финансирани из буџета града се у Зајечару започињу и завршавају корупцијом ,незаконитостима и злоупотребама. Када се на овај начин јавно намешта конкурсна документација и када недостаје само слика ветеринарске станице за коју се спрема јавна набавка , шта можемо очекивати у самом процесу збрињавања животиња у овом Прихватилишту ?
Буџетски новац је за многе слатка зарада ,поготово када се зарађује на беспомоћним животињама које не могу да сведоче о примљеним терапијама , урађеним интервенцијама и захватима . Папир трпи све што на њему напише и парафира удружена шинтерско-ветеринарско- заштитарска мафија. А тога се накупило поприлично за све ове године у којима власт уз помоћ својих полтрона злоупотребљава новац из буџета и у којима је свака таква злоупотреба смртна пресуда за одређени број паса у Прихватилишту у Прлити.
Рашчанин Мирјана
Координаторка ДЈБ Зајечар
Javnost ćuti, zatvara oči pred užasom koji se dešava iza zidina prihvatilišta (šrirom SRbije— svuda je isto),,, pred patnjom koja boji nebo u crno…. a zatvara oči i nad nenamenskim trošenjem budzetskih sredstava (čitaj KRADJOM OD NAS PORESKIH OBVEZNIKA),,,,dakle. ćuti, dopušta da živimo u trulom društvu gde vlada bezakonje, i ponovo, uporno bira baš te koji to čine i to tolerišu.
Zbog sveta toga, ljudi i ne zasluzuju bolje,,,, ali se pitam,,,, gde ide čovečanstvo…. kakve smo to zveri, kada nas ne interesuje patnja hiljadugodišnjeg najboljeg čovekovog prijatelja.
Filozof je rekao: “Stepen razvoja jednog društva se ogleda u njegovom odnosu prema životinjama”