Покрет „Доста је било“ основан је 27. јануара 2014. године, три дана након што сам са својим тимом поднео оставку на место министра привреде у Влади Републике Србије. Окупљени око циља – да од Србије направимо земљу у којој се лепо и радо живи – држећи се принципа и програма, изградили смо јаку опозициону организацију са преко 80 локалних одбора и 60 активних канцеларија.
На прве изборе изашли смо два месеца након оснивања, у марту 2014. године. У потпуном медијском мраку и без организације на терену добили смо подршку 74.973 бирача. У централним београдским општинама Стари град, Врачар, Савски венац и Нови Београд већ тада нам је подршка била већа од пет одсто. У Новом Саду такође. У Нишу у Медијани скоро пет одсто. На појединим бирачким местима у центру Београда и Новог Сада преко 13 одсто.
Две године између избора радили смо као ванпарламентарна политичка организација, практично без новца, подржани искључиво од наших чланова. Чланство у покрету порасло је на преко 5.000 чланова. Покренули смо низ акција и петиција, од борбе против противуставног смањења пензија до борбе против продаје војвођанске земље страним инвеститорима.
У априлу 2016. године на парламентарним изборима ДЈБ самостално осваја 227.626 гласова и постаје најјача опозициона посланичка група. Најбољи резултат ДЈБ је постигао на територији града Београда, са освојених 11,2 одсто. У Старом граду и Врачару забележили смо резултат од преко 18 одсто гласова. На Савском венцу више од 17 одсто, а у Новом Београду преко 15 одсто. ДЈБ је ушао и у Скупштину Војводине и у више од 20 општинских скупштина. У Београду ДЈБ има одборнике у 10 општина.
Непоколебљиви у борби против корупције и партократије, против урушавања независних институција система, партијског запошљавања, тајних уговора, партијске државе, за владавину права, независно правосуђе и слободне медије, ми нећемо одустати док заувек не демонтирамо партијски паразитски систем који убија Србију. За ове четири године имали смо успоне и падове, али смо увек остали доследни и управо то гласачи код нас и највише цене.
На изборе у Београду и Бору излазимо у коалицији са „Дверима“. То је изазвало својеврсан шок на учмалој српској политичкој сцени и уздрмало статус кво. Између нас постоје велике идеолошке разлике и оне ће остати. Коалиција је техничка, што значи да ће и ДЈБ и „Двери“ након избора имати своје посебне одборничке групе које ће наступати одвојено и одвојено бранити своју политику. То значи и да не морамо да се слажемо, рецимо, око одржавања Параде поноса. Свако ће бранити своје ставове.
Оно што је много важније: међу нама постоји много више ствари које нас спајају. Спаја нас борба против корупције, против партијске државе, партијског запошљавања. Спаја нас борба за бесплатне уџбенике за сву децу, бесплатне вртиће, преполовљену цену градског превоза. Спаја нас и борба за опорезовање неизграђеног грађевинског земљишта које је кроз пљачкашку приватизацију доспело у руке приватизатора, тајкуна и тајкунчића блиских врховима политичких странака. Већину нашег програма у 20 тачака и за Београд и за Србију копирају готово све политичке опције у Србији, што је добро за грађане. Само ову тачку око земљишта не копира нико.
Циљ листе „Доста је било“ и „Двери“ јесте да на београдским изборима буде друга, одмах иза садашње власти, и тиме буде у прилици да доведе до промене у Београду.
Већ скоро три деценије на власти се и у Србији и у Београду смењују исти људи. Показали су нам шта знају. Крајње је време за промену. ДЈБ доноси нову политику, нове људе који пре нису били у политици и нова правила, од којих је прво: не кради! Због тога и наш слоган за ове изборе гласи: „Да ови оду, а да се они не врате“.
Преузето са: http://beogradski-glas.rs/sasa-radulovic-cetiri-dosledne-godine/
Sale, nesto nije kako treba ako su ovoliki procenti bili, a jesu, ZASTO KOALICIJA sa Dveri.
Spajanjem sa Dveri se nije postigao efekat – nije prost zbir jer nema iste platforme, sem nekih dodirnih tacaka i ocigledno da se osipa poluparnost – rejting strmoglavo ide u ambis.
Da li je bilo bolje ostati DOSLEDAN I BORITI SE – pokazace 5. mart.
Moje je misljenje da DJB donosi Odluke na jednom mestu, isto je bilo pre godinu dana i sada jednako.
Obican posten svet gradjanske orjentacije je svim srcem podrzao DJB i mozda negde razumeo pogresnu procenu za predsednicke izbore ali evo opet – MOLIM OBJASNJENJE JAVNO- ne Ugovore, ne Dogovore, ne Protokole. Zasto nije postovan princip DJB koji je bio OBECAVAJUCI.
lEE
Lee, DJB je objasnio zašto koalicija. Opoziciji treba ukrupljavanje. Poziv je upućen PGS-u, NDBG, Belom i Dverima. Pristali su samo Dveri. To ne znači da se u svmu slažu, svako će i dalje da zastupa svoju politiku a zajedno guraju ono što im je zajedničko: borba protiv kriminala, korupcije, partokratije i tajnih ugovora. DJB ostaje dosledan svojoj politici i to će građani moći da vide u narednom periodu. To su zapravo mogli da vide i u prethodne 4 godine ali sad ako neko sumnja da se sa ovom koalicijom sa Dverima nešto programski menja, moći će da se uveri da nije tako.
Kakvo ukrupljavanje opozicije sa strankom koja vuče 1% u Beogradu, a pritom vas odbiju tri stranke, koje po visokim DJB standardima spadaju u neukaljane i nose neuporedivo više podrške među biračima.
Pre će biti da je ovde u pitanju cenzus koalicijia, kakvu je Boško Obradović već pravio sa DSS, ali s tom razlikom što je to bila najprirodniji mogući savez sa strankom koja je bukvalno njihov lik u ogledalu i sa kojom dele praktično iste vrednosti.
Sada se pak, meni potpuno neobjašnjivo, troši dragoceni kredibilitet DJB-a, na stranku koja se otvoreno zalaže za prekid evrointegracija i Srbiju van EU, a umesto toga propagira neki bajkoviti savez sa Rusijom i Belorusijom, na šta bi im i Šešelj pozavideo.
Takođe se zagovara poništenje Briselskog sporazuma, što bi značilo uvod u nove konfrontacije i skoro sigurno iseljavanje svih preostalih Srba sa Kosova.
O ostalim pitanjima, kao što su (ne)poštovanje ljudskih prava, žena i manjinskih grupa, kao i stavovi o ulozi crkve su posebna priča.
Sada jedan prosečan glasač ili simpatizer DJB-a, treba sve to da proguta i kreditira malog Koštunicu i njegove klerikalce, da se domognu vlasti u Beogradu, a kasnije i republici.
Za takve nema blanko podrške, niko me nije pitao da li mi se pakt sa njima sviđa ili ne, a mogla se napraviti i po tom pitanju barem neka anketa, da se vidi raspoloženje ljudi.
Ne mogu se takve razlike gurnuti pod tepih, a da se ne objasni šta se krije iza toga, tim pre što se ovde busamo dvocifrenom podrškom koju DJB sigurno ima u Beogradu.
Jednu stvar mogu da vam kažem unapred, čak i ako procenat osvojenih glasova bude značajno manji, ili nekim čudom ispod cenzusa, Boško Obradović neće dati ostavku u svojoj stranci, a sva odgovornost će pasti na leđa DJB-a i Saše Radulovića.
U slučaju uspeha, lovorike će se podeliti na ravne časti.
Za Dveri win-win situacija.
Za nas, čisto sumnjam.
Zorane, viđam ovde često slične komentare. Dveri ovakvi, Dveri onakvi… mislim, to je sve ok ali treba imati u vidu da DJB i Dveri nisu isto. Mi imamo naš program, oni imaju njihov program i sasvim je očigledno da tu postoje razlike. Međutim, uspeli u su da se dogovore oko zajedničkih stvari i saradnja se bazira na tome. Generalno moramo da razumemo šta je demokratija. Unutar DJB je za ovu saradnju glasala većina iz glavnog odbora koji broji 80 članova. Ja nisam član tog glavnog odbora ali znam da je u mom lokalnom odboru takođe većina bila za saradnju. Prema tome, sve ostalo je nebitno. Mogu da budu i đavoli, ja uvek podržavam volju većine bez obzira na sve. Iako lično nisam bio za saradnju, upravo zbog velikih programskih razlika, moram da priznam da je atmosfera krajnje pozitivna. Osim nekog manjeg broja nezadovoljnih, deluje mi kao da ima mnogo više onih koji odobravaju takvu saradnju. Sad nam je veće prisustvo u medijima i imam utisak da smo duplirali glasove. Tako da, i pored razlika, deluje mi kao da je urađena prava stvar. Takođe bih voleo da se na primeru pokaže kako i različitosti mogu da funkcionišu jer nam to kao narodu treba. Dok se mi delimo na ovakve ili onakve i sve nam živo smeta, najgori vladaju decenijama.