Пре 100 година, српска војска је уз подршку савезника пробила Солунски фронт. Команданти Прве и Друге армије, генерали Петар Бојовић и Степа Степановић, су без обзира на све покушаје да их зауставе, ишли до краја.
У извештају француској влади о пробоју Солунског фронта крајем септембра 1918. године, француски маршал Франше д’Епере је написао: “Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради добацивања хране француским трупама које напредују, само српски трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја – напред.”
Одмах након пробоја Солунског фронта уследила је абдикација бугарског краља, који је побегао из земље, и капитулација Бугарске.
Енглези су се окренули ка Турској. Енвер-паша, који се сматра главним организатором турско-немачког савеза, је побегао у Берлин. Турска је капитулирала.
Немачки цар Вилхелм II је у телеграму бугарском краљу Фердинанду у октобру 1918. године написао: “Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је рат. СРАМОТА!”
Прво треба бити на правој страни. А и онда ти нико, па ни савезници на чијој си страни, неће ништа дати ако сам не узмеш. Ако не препознаш тренутак и узмеш своју судбину у своје руке.
Све велике силе су колонијалне силе и све воде колонијалну политику. Све, без изузетка. Сви велики сукоби у свету се воде око светске доминације. То не можемо променити. Оно што можемо урадити је препознати шта се дешава, одабрати праву страну и заштити своју слободу од колонизатора који су дошли да колонизују нас.
Наши преци су то знали. Да ли ћемо знати и ми?
Саша Радуловић
председник Програмског савета ДЈБ
шеф Посланичке групе ДЈБ у Скупштини РС
Na svim prethodnim izborima sam glasao za DJB, ali ovo postaje već degutantno. Kompletna politika DJB se svela na nepravedno i neosnovano kritikovanje Nemačke i navodno biranje “pravih”, ” tradicionalnih” saveznika, “kao što su znali da biraju naši preci”. A kako su znali da biraju, uči nas istorija. Pa smo braneći tuđe interese izgubili trećinu najsposobnijeg dela stanovništva u prvom ratu, računa se oko 1,2 miliona ljudi i još između 1-2 miliona ljudi u drugom ratu, a da pri tome nismo dobili apsolutno ništa, s tim što je Srbija nestala kao država. A onda smo od tih istih “pravih” savetnika doživeli bombardovanja 1944. i 1999. Pa smo ginući za tuđe interese, aktivno učestvovali u uništenju čak 3 nemačka carstva, a sada se čudimo zašto Nemci ne brane naše interese, a još se više čudimo zašto Nemačka brani svoje interese. To što mi sami kao narod ne umemo da branimo sopstvene interese, za vas je neprepoznatljiv problem. Nekada su ljudi u Srbiji prodavali veru za večeru, sada je prodaju za sendvič i jetrenu paštetu i obećanje za radno mesto u državnoj upravi sa sve kupljenom diplomom. E to je ključni problem danas u Srbiji, koji vi ne primećujete ili nemate hrabrosti da javno kažete. Nemate hrabrosti da javno saopštite da su građani Srbije saučesnici sopstvene propasti, zbog toga što su potkupljivi, pokvareni i licemerni. Mnogo je pitkije pričati priče o spoljnom neprijatelju, koji je eto za sve kriv, pa je za tu priliku dobro došla Nemačka, jer ljudi više ne veruju u svemirce i Deda Mraza.
A ako baš želite da pišete ili pričate o Nemačkoj, trebalo bi da znate iz istorije da Nemačka nikada nije ostavljala svoje saveznike “na cedilu”, čak i kada je sama bila u teškoj situaciji. U tom smislu pročitajte slučaj Musolinija nakon kapitulacije Italije. A ako to nije dovoljan argument za ovu moju tezu, setite se da je Hrvatska sada nezavisna država i članica EU, kao i Bugarska, Rumunija. Drugim rečima, mi smo sa našim saveznicima u oba rata, uskočili u pogrešan voz. Da smo iole znali da branimo sopstvene interese u prošlosti, bili bismo barem neutralni.
Svako dobro!
Ima tu mnogo istine.
Bas se oseca snazna zelja da uticete negativno na birace DJB koristeci argumente od kojih vecina jednostavno ne stoje.
I sami kazete da Nemacka ne vodi racuna o nasim interesima i ne dozivljava nas kao prijatelja jer smo ucestvovali u rusenju tri njihova carstva itd (isto misli i Radulovic). Pre toga kazete da ih neosnovano optuzuju (DJB Nemacku) i da se cela politika djb svela na to . Kao da ne govore i ne pisu niocemu drugom sem Nemacke, namerno to previdjate.
Zatim kazete da su problem gradjani i njihov karakter i da to Radulovic ne vidi i li ne sme da javno kaze. Istina je da on ne deli vase misljenje tojest on smatra da je problem u nedostatku uredjenog sistema a da su nasi gradjani isti kao i gradjani bilo koje druge evropske zemlje.Cak je u polusali rekao da bi Nemci bili u ovom nasem sistemu kud i kamo gori od nas.
Smesno je pominjati Musolinija kao dokaz njihove brige za saveznike. On im je bio potreban jer je po njih posle kapitulacije Italije sve krenulo naopako ( pocetak kraja, pa su se nadali restauraciji rezima) A tek nezavisnost Hr. Oni su nezavisni bas kao i mi. Nemacka ih drzi na privesku.Sto dvadeset i sedam skola su ove godine zatvorili, bravo za Nemacku podrsku prijateljima.
Radulovic je takoodje naglasio da nam niko nije prijatelj i da postoje samo interesi i da moramo gledati kad nam se interesi poklapaju sa mocnima i iskoristiti to. On predvidja da ce Nemacka izgubiti spor sa USA jer ona nije svetska sila iz poznatih razloga pa sve to moramo imati na umu. Licno nisam potpuno uveren da ce Nemacka sigurno izgubiti taj spor jer ako se osloni na Rusiju i Kinu moze biti “povuci potegni”. Ali uocljiva je Raduloviceva dobronamernost a ne nekakva sizofrenost u gledistima kako vi implicirate.
Posle prvog rata Srbija je dobila Vojvodinu i Jugoslaviju a ne nista kao sto vi kazete. Moneta kojom se to placa je krv, nazalost. Uzmi ili nemoj.
U drugom ratu smo se sami medjusobno poubijali zbog starih racuna ali i uticaja velikih sila istina je.
1944 su bombardovane Nemacke snage u Srbiji a ne Srbija…itd, itd.
Sto se tice neutralnosti ona postoji samo u teoriji. Morate biti vazni zbog necega obema stranama da bi zasluzili takav status (kao CH). Sam je Musolini cesto ponavljao krilaticu “Ko nije sa nama taj je protiv nas”. Nema neutralnosti u praksi.
Meni ovaj gospodin deluje kao odličan kandidat za predsednika stranke.
Neuporedivo je aktivniji i agilniji od aktuelnog predsednika, čije aktivnosti i obraćanja retko viđamo ovde.